E-novine: Stanje stvari, leglo ludaka

Jugoslavija nas i mrtva zajebava

Hejslovenizovale: e-Novine

Parafrazirajući zakletog antinacionalistu Kiša u izrazito etnonacionalističkom ključu, narečeni je Lazić još u samom uvodu potvrdio onu čuvenu da je nacionalizam – koji se ovde prečesto neopravdano izjednačava sa patriotizmom – poslednje utočište hulja. “Jugoslovenstvo u Srba neuništivo je kao plastična boca. Da nastavim s parafrazom Kiša – Jugoslovenstvo u Srba je jednako nemoralno ako je poteklo iz neznanja, kao i onda, pogotovu onda, ako je poteklo iz kukavičluka”, napisa Lazić i ostade živ

Текст на E-novinama

Текст на E-novinama

Ni manje zemlje, ni veće količine ludaka po jedinici prostora. Možda je Srbija siromašna prema ekonomskim pokazateljima, ama nipošto ne oskudeva u broju poremećenih likova, pritom još ubeđenih kako su u stvari prepametni i spremnih da u svakom trenutku sluđenom narodu “šeruju” svoje mentalne ispljuvke, za koje, što je najtragičnije, veruju da predstavljaju vrhunac mudrosti i prosvetljenja. Pa se tako uz gomilu već poznatih online stecišta svakojakog bašibozluka prirodno moralo pojaviti još jedno, prepotentno kršteno “Stanje stvari”, na kojem ordinira vesela mešovita ekipa veleumnih mislilaca sumorne, a opet nikad monotone, srpske zbilje.

Osobitu pozornost na rečenom portalu privukla nam je rubrika nazvana “Srpstvo i/ili jugoslovenstvo”. Čim smo kliknuli, dočeka nas – prvo pa muško u vidu krajnje obećavajućeg uratka pod naslovom “Tamnica srpskog naroda” u izvedbi izvesnog Aleksandra Lazića. Već iz prvih redaka bi nam jasno da smo na pravom mestu i da se takva “poslastica” naprosto ne da propustiti.

Parafrazirajući zakletog antinacionalistu Kiša u izrazito etnonacionalističkom ključu, narečeni je Lazić još u samom uvodu potvrdio onu čuvenu da je nacionalizam – koji se ovde prečesto neopravdano izjednačava sa patriotizmom – poslednje utočište hulja. “Jugoslovenstvo u Srba neuništivo je kao plastična boca. Da nastavim s parafrazom Kiša – Jugoslovenstvo u Srba je jednako nemoralno ako je poteklo iz neznanja, kao i onda, pogotovu onda, ako je poteklo iz kukavičluka”, napisa Lazić i ostade živ.

Ali, to beše tek prigodna najava za brutalni hardcore koji će uslediti: “Naoko teške reči – ali sama činjenica da su praktično samo Srbi (u svim svojim, nasilno ili dobrovoljno, izvedenim varijacijama) bili jugoslovenski orijentisani nagoni nas na pitanje ima li šta neprirodno u toj ideji? Očito da ima – protivprirodna je ideja da prestaneš da budeš ono što jesi i probaš da postaneš ono što nisi, pogotovo ako to nešto praktično i ne postoji”.

Vidimo, eto, kako Lazić svim silama pokušava da se uhvati u koštac sa za njegove oskudne kapacitete ipak prevelikim filozofskim izazovom, verovatno ponukan krilaticom da se trud isplati, čak i kad je uludo uložen. Ako ništa, makar ima gde da publikuje svoje nagomilane frustracije; i to je nešto.

Dakle, ne samo da su, po Laziću, Srbi bili najviše jugoslovenski orijentisani, nego su u toj “zabludi”, tvrdi, bili jedini. Pa, ako ćemo baš da zalazimo u sitna crevca glede jugoslovenstva među ex-YU narodima prema etničkoj liniji, ne sporeći pritom fakat da među Srbima doista postoji znatan postotak projugoslovenski orijenisanih, ne možemo se oteti dojmu da su najveći Jugosloveni među bivšim Jugovićima bili i ostali bosanskohercegovački muslimani, poznati i kao Bošnjaci. Kao i da je BiH u celini takođe bila i ostala najjugoslovenskije opredeljena republika u rahmetli SFRJ.

Неки од коментара на текст на E-novinama

Неки од коментара на текст на E-novinama

Ili može biti da Lazić, poput ideološki mu evidentno bliskog vojevode Šešelja, zapravo Bošnjake ni ne priznaje kao zasebnu etničku skupinu već ih tretira kao “Srbe muslimanske veroispovesti”?

Ubeđen da je na pravom putu, Lazić nastavlja da gazi dalje u jednako imbecilnom maniru. Pa kaže: “Optuživani da su napravili ‘tamnicu naroda’, Srbi su, praktično, sami sebe utamničili. Jugoslavija je bila tamnica (samo) srpskog naroda: jedinstven slučaj da narod sam sebe pokuša da ‘ispiše iz istorije’”.

O besmislenosti Lazićeve – i, nažalost, ne samo njegove – teze o Jugoslaviji kao “tamnici samo srpskog naroda” najbolje svedoči potpuno identična budalaština njegovih hrvatskih kolega, s jednom jedinom razlikom što je kod njih reč “Srbi” zamenjena sa “Hrvati”. Ima, doduše, sličnih primera ludila i u redovima ostalih naših naroda i narodnosti, premda u daleko manjoj meri. Uostalom, dovoljno je makar i ovlaš promotriti “stanje stvari” u bilo kojoj danas samostalnoj ex-YU državici i uporediti ga sa vremenom kada je dotična bila u sastavu Juge, pa van svake (razumne) sumnje zaključiti jesmo li utamničeniji bili tada ili sada.

Na kraju, kao poslednji adut iz rukava, Lazić vadi tradicionalno revizionističko oružje, podjednako omiljeno i (neo)četnicima i (neo)ustašama: prenaduvanu priču o tobože “nezapamćenim” komunističkim zločinima počinjenim po završetku Drugog svetskog rata. “Ali, očito”, nastavlja autor da se samozadovoljava, “ni porazni rezultati te megalomanske ideje nisu bili dovoljni da svaki Srbin utuvi u glavu: Uvek Srpstvo, nikad Jugoslovenstvo! Da iskoristim još dve parafraze – ništa se ne menja tako temeljno kao naša („lepša i starija“) jugoslovenska prošlost, i to tako što se boji pričama o „dobrom životu“ i „odlasku na more“. Pa i kad se Srbima-Jugoslovenima sruči u lice izložba poput „U ime naroda! Politička represija u Srbiji 1944-1953”, oni neće razmisliti da je možda njihovo „blagostanje“ neko platio životom. Posle 1945. počeli smo da gradimo najbolji od svih svetova na krvi mučenika, ali – mora se reći – zlokobna arhitektura napravljena je još 1918. godine, tada su udareni temelji svih narednih stradanja i trasirano da Srbi (kao nikad pre) prihvate tuđinca za svog najomiljenijeg gospodara”.

E, Laziću, kukavče! Koliko god da je nedužnih ljudi eventualno nastradalo u tim posleratnim čistkama od strane novih vlasti, a određen broj svakako jeste, one ni po broju, ni po političko-ideološkim motivima, a bogami ni po svojoj (ne)opravdanosti u kontekstu datog istorijskog trenutka, nisu bile ni blizu onako monstruozne i gnusne kao klanja, silovanja, pljačke i druga (što etnički, što politički motivisana) zlodela počinjena od ruke i kame tvojih četničkih uzora. Kad sledeći put sedneš za tastaturu, dobro promisli o tome. Naravno, ukoliko uopšte imaš čime.

Najslađe je Lazić ostavio za sam kraj: “Dakle, i svaku Jugoslaviju i svaku ideju jugoslovenstva – ravno u mutno Dunavo!”

Kad je Lazić bio dovoljno bezočan da parafrazira jednog Kiša, što ne bismo i mi parafrazirali – Lazića? Dakle, i svaki Lazićev uradak, i svaku ideju lazićstva – ravno u mutno Risajklbinovo!”

(E-novine, 6. 12. 2014)



Categories: Преносимо

17 replies

  1. Оћу ија да биднем у еновинама!!!!!! и ја сам непријатељ марво плаћеничка…

  2. Какав талибан! Сада ће он да држи векелу Лазићу који је направио 2 двд о Кишу! Што нам не уведу забрану на читање Киша? Да му Вучић организује попис: ко се изјасни као Србин не може да чита и цитира Киша, Крлежу, Андрића, Ћопића итд. Не постоји никакав егзорцизам који би овоме помогао: у њему ни ђаволи не могу да се настане јер би им било непријатно!

  3. Данас се (по Грегоријанском календару) у Холандији слави највећи породични празник: св. Никола, који деци (а и одраслима по мало) доноси многе поклоне, па га зато сви жедно ишчекују – тако и моји унуци из мешовитих бракова… Ја га, истина, славим 19 децембра, али пошто је то заједнички хришћански светитељ, а познат је као заштитних сваковрсних невољника – па онда ваљда и разних манијака и лудака, као што су тај Луковић и његова веселничка дружина око Е-новина, помолићу му се и данас да се заложи да им се поврати макар и оно мало разума који су имали пре но што су тотално побенавили и одали се духовној Е-новинској онанији (а то је, ипак, признаћете, њихов грех)…
    Додајем да сам увређен и повређен што и моју дискусију на одличан текст г. Лазића нису опљували (али, дужност ми је да опростим). Вероватно им тешко пада читање ћирилице?

  4. Добисмо и дијагнозу. Није лоше 🙂

  5. Па, ако ћемо право, има при „Стању ствари“ грђих и/или луђих титобранилаца него што је блентави Пера Луковић. Ти чудаши су спајајућа карика.

    А што се цитирања на „е-новинама“ тиче, имате ви још да радите да ме достигнете.

  6. Полемика је жанр који је овде давно замро. Негује се манир дисквалификација на утук.

    Зашто се аутори чланка нису потписали, него су се сакрили иза назива Е-новине?

    Не било ми замерено, али Петар Луковић и Томислав Марковић могли би сваки чланак да започну ретком: „Кад смо ономад ишли у школе са Александром Вучићем, Драганом Ј. Вучићевићем и осталом родбином…“

    *

    О историјским догађајима увек треба саопштити слојевиту истину. Деца комунизма имају другачију перцепцију друге Југославије од жртава репресије. Ево шта на то каже Душан Ковачевић:

    https://www.youtube.com/watch?v=pjVYPrU_9jg

    *

    Питање за господина Лазића – Како сте успели да одржавате овај блог „испод радара“ Е-новина више од годину дана? Хоћу да кажем да им је дуго требало да открију ово скровиште илити ћоше.

  7. E gospodo moja, a baš ste bili utonuli u finu popodnevnu dremku!?
    Kad ono, pokvari Vam je P. Lukovići iznenada iskočivši iz E-novina poput onog strašila na federu!
    Da nema takvog gada, trebalo bi ga izmisliti!
    Baš celo popodne razmišljam kako:
    „Moje pleme snom mrtvijem spava…“,
    a povodom zaglušujuće tišine koja je zavladala na Stanju i pored mnogobrojnih za diskusiju provokativnih tema!?
    Bravo za Peru!
    Iz sna iznenada probudjeni spavači ni u najstrašnijem košmaru nisu Lukovića sanjali u ulozi budilnika srBstva!?
    Zvoni Lukoviću, samo zvoni i pozovi i Basaru da to pomogne!
    Mnogo je zadremalih Srba, treba ih razbuditi!
    Hladnim tušem!

  8. @ Инжењер Дејан

    Питање за господина Лазића – Како сте успели да одржавате овај блог „испод радара“ Е-новина више од годину дана?

    „То је срећа дала ал’ несрећа“ 🙂

  9. Мислим да је луд свако ко уђе у дискусију са Пешчаником и Е-новинама. Г.Луковић је евидентни психотични болесник: особа фокусирана на анус и фекалије, жељна псовки и највулгарнијих увреда – па дајте, зар на њему да се испробавате?

  10. ОСЛОБОЂЕНА ОД ОДГОВОРНОСТИ РАЗУЛАРЕН ХУШКАЧ НА СРБЕ И ПРОСТАЧКА СИЛЕЦИЈА

    dulebg said:
    7. децембар 2014. у 00:01 овде каже:
    „Мислим да је луд свако ко уђе у дискусију са Пешчаником и Е-новинама. Г.Луковић је евидентни психотични болесник: особа фокусирана на анус и фекалије, жељна псовки и највулгарнијих увреда – па дајте, зар на њему да се испробавате?“

    Нисам сигуран да је Петар Луковић само „евидентни психотични болесник“. На Луковићевом сајту се псује отворено и јавно „српска мајка“. Пре ће бити да је то човек кога неко моћан штити дебело да би слободно хушкао излапеле манијаке на Србе и да би ширио слободно очигледан „говор“ највеће шовинистичке мржње према свему што је српско, па и част „српске мајке“. То је пре свега ослобођена и разулар4ена силеџија

  11. Кад је од 10 коментара 9 ћириличких, то је охрабрујуће за ћирилицу , па макар се то и подразумевало на оваквом сајту. Али зашто ли је и онај десети на хрватској гајевици кад се коментар односи на пљување по најпрепознатљивијем српском – српској азбуци.
    Беше на овом сајту и саопштење СРПСКЕ АЗБУКЕ И ЋИРИЛИЦЕ о Закључцима поводом 60. година од Новосадског договора, којим је планирана замена српске ћирилице хрватском гајевицом у српским земљама, па не би ни једног коментара.
    Прошле године током сајма књига у Београду е – новине су поводом порука на београдским надвожњацима ДОБРО ДОШЛИ У ЗЕМЉУ ЋИРИЛИЦЕ само написале текст у коме кажу да их ово истицање ћирилице подсећа на искежене очњаке вучијака којег једва контролишу немачки војници. Одговорио им је само Василије Клефтакис на овом сајту.
    Поруке нико није дирао месец дана. Ове године није било сличног текста, али су транспаренти са истом поруком нестали после само два дана. То је била акција учињена касно ноћу кад дубоким сном спавају они којима је порука намењена. Плашим се да њихов целодневни дремеж не би разбила ни каква забрана ћирилице. Зар не беху избори на КиМ на којима су Срби имали латиничке гласачке листиће на српском језику, а то нико није приметио? Може тако зато што је у Београду овако : рекле САНУ и Матица српска да је Вук смислио Србима и ову њихову латиницу ( гајевицу), а кад ју је смислио он, она не може да не буде српска. Па кад је већ српска, зашто да мислимо о њеном нестанку када ће нам остати „наша“ латиница. Зато нема разлога да нам неко разбија дремеж !

  12. Cenjeni g. Vidiću,
    Deseti, kao i ovaj dvanaesti komentar su pisani gajevicom sa mobilnog android telefona!
    Pošto je Srbija banana država, u njoj je dozvoljena prodaja takvih mobilnih uredjaja koji nisu opremljeni srBskom ćirilicom!
    Inače, velika većina mojih komentara na Stanju pisana je tim veličanstvenim, od Boga nam darivanim, srBskim ćitiličnim pismom!
    Gajevicu koristim kao nužno zlo samo onda, kada nisam pored kompjutera, a situacija zahteva hitro reagovanje.
    Primetno je inače da u slučaju prideva srBski ne poštujem Pravopis, jer smatram da je prisvojni pridev srPski izveden od imenice srP!
    Takodje smatram da prisvojni pridev od imenica Srbi(n) i Srbija treba da glasi srBski, te da nikakva palatalizacija i prelaz B u P u ovom slučaju ne dolazi u obzir!
    Naša bivša latinična braća imaju ostrvo Rab! Proguglajte malo pa se uverite da kod njih prisvojni pridev od vlastite imenice Rab ima oblik raBski! Imaju i feštu pod imenom „RaBska fjera“!
    Zato, borimo se za srBsku ćirilicu, pored ostalog i glasnim zahtevima da se mobilni operateri obavežu da na srBskom tržištu distribuiraju android mobilne telefone obavezno opremljene ćiriličnim pismom!
    Napomena: Moj HTC android je kupljen uz 24-mesečnu pretplatu kod Telenora!

  13. @ Немања Видић

    е – новине су поводом порука на београдским надвожњацима ДОБРО ДОШЛИ У ЗЕМЉУ ЋИРИЛИЦЕ само написале текст у коме кажу да их ово истицање ћирилице подсећа на искежене очњаке вучијака којег једва контролишу немачки војници.

    Истине ради, нису биле Е-новине него Пешчаник. Остало је тако како сте написали.

    Одговорио им је само Василије Клефтакис на овом сајту.

    Ево тог текста:

    Василије Клефтакис: Ћирилица и халуцинације – made by “Peščanik“

    ПС. Да се ми подсетимо трансперента, то је оно што ће остати запамћено, ма колико да скидају:

  14. @Miroslav Andjelković
    Велику подршку дајете пишући латиницом уз употребу слоба Б. Објашњење је детињасто. Свако може, да измисли неко „објашњење“. Као, имам такво сокоћало, платио га много, претплатио га, а он неће да слуша. Пише ли пише латиницом! Тужно!

  15. @Slobodan Mlinarević
    Ja sam Vama već jednom rekao da kad nemate meljiva, zaustavite mlin, kako Vam mlinski kamen ne bi kloparao na prazno i habao se!
    Na primeru nedavnog sučeljavanja različitih mišljenja Oca Djurovića i moje malenkosti mogli ste naučiti kako se može ostrašćeno polemisati uz viteške manire!

  16. Појавише се и ВИТЕЗОВИ!!? Један се самопрогласио, па мисли да и друге може да проглашава витезовима. Остаје питање детињастог објашњења, зашто ВИТЕЗ пише латиницом, а брани ћирилицу? Мељива има толико, да би млински камен радио стално, када бих има андроид увек при себи. Нажалост, морао бих да пишем латиницом. Можда заборављам, да је андроид статусни симбол у Срба који пишу срБски на латиници.

  17. U jednom „Sremskom slovaru“ pronašao sam zanimljivo tumačenje značenja reči kao što su:
    – trumbetaš: trubač, svirač na trubi; bezveznjak, laprdalo, tandrkalo, kloparalo;
    – trubiti: svirati na trubi; previše pričati, trtljati okolo, laprdati, tandrkati, kloparati.

Оставите коментар