Чедомир Антић: Трећи метак

Ми данас не знамо ко је заиста стајао иза атентата на краља Александра. А ни први модерни атентат у историји Србије, извршен пиштољима, у коме је 1868. убијен кнез Михаило, није био лишен контроверзи

cedomir-anticНа данашњи дан пре осамдесет година у Марсељу је убијен југословенски краљ Александар Први Карађорђевић. Убица ујединитеља Југословена погинуо је на месту злочина. Организатори завере, хрватски фашисти, убрзо су ухапшени и осуђени… Ипак, недостаци у истрази, умешаност Италије, Мађарске и Немачке и агресивност католичких кругова у „пријатељској” Француској за време суђења убицама, навели су краљицу Марију да покрене приватну тужбу. Тужба је касније повучена. У свету који је срљао ка светском рату, Француској и савезницима који су се повлачили пред нацизмом, заборављен је краљ-жртва атентата. Он ће, баш као и његов српски народ, једног дана добро доћи у међусобном мирењу европских сила које ће доказивати да се Први светски рат догодио случајно, последицом балканских ратова, а и нацизам je настао као последица. Зато данас у Београду неки славе немачког историчара који поглавље о краљу Александру Карађорђевићу насловљава нацистичком паролом (један народ, једна држава, један краљ/вођа), па испада да је југословенски краљ био узор Хитлеру…

Ми данас не знамо ко је заиста стајао иза атентата на краља Александра. Извесна је умешаност Италије и Мађарске, осећа се деловање немачких служби – атентат је наводно координисала мистериозна жена под кодним именом Плава Дама. Остало је питање односа дела Француске према атентату, другој жртви – шефу француске дипломатије Лују Бартуу – тајанствена чињеница да су се други човек Рајха Геринг и будући вођа колаборационистичке француске државе маршал Петен први пут састали управо на сахрани југословенског краља и вратили се заједно возом у своје земље…

Ни први модерни атентат у историји Србије, извршен пиштољима, у коме је 1868. убијен кнез Михаило, није био лишен контроверзи. Кнеза је убила група криминалаца вођена личним мотивима, после атентата спречен је преврат, а од нове владе је зависило где ће бити препознати конци завере. Привремено намесништво набедило је либерале, „друго намесништво”, будући либерално, прогонило је присталице претендујуће династије Карађорђевића. Савремени историчари верују да је у позадини атентата било Османлијско царство, тачније турски управитељ Босне…

Тако мисле историчари. После погибије Зорана Ђинђића слушали смо ламент појединих политичара и интелектуалаца како су кнеза Михаила убили противници модернизације. И док су савременици оптуживали атентаторе да су „ултралибералци” и републиканци, а они сами тврдили да су се против кнеза заверили ради успоставе слободе и уставности… Понеки је савремени политичар видео ствари другачије и веровао да и кнеза Михаила треба да стави у контекст криминализације историје српског народа. Контекст у који је тада био стављен убијени српски премијер.

Књига Милана Веруовића и Николе Врзића „Трећи метак – политичка позадина убиства Зорана Ђинђића” изазвала је малобројне, али занимљиве реакције. Након што сам је пажљиво прочитао могу да кажем да је реч о савесно, минуциозно и прецизно написаној студији. До данас нисам видео утемељенију и озбиљнију анализу трогодишњег раздобља у коме су настајали услови да овај гнусни злочин буде учињен. Пред читаоцем није спекулативна студија слична многобројним посвећеним ратовима, кризама и атентатима… Читао сам једну познату студију о 11. септембру 2001. – читљива је и занимљива, али после читања нисам био сигуран да ли Сједињене Америчке Државе уопште постоје. Веруовићева и Врзићева књига заснована је на познатим и доступним документима, објављеним књигама… Веруовићева лична сећања, она која немају друге сведоке, нису ни важан ни темељни аргумент. Чак и Викиликсови документи представљени су са мером и задршком. Први део књиге посвећен је питању постојања такозваног трећег метка – темељном питању за формирање оптужнице осуђенима за убиство Зорана Ђинђића. Други део анализира политичку позадину атентата. Довољно је рећи да на основу проверљивих извора и објављене грађе излази да је све до политичко-судске манипулације већина сведочења говорила у прилог постојања „трећег метка”. Аутори износе и образлажу и основане сумње у званичне анализе и вештачења. Кад је реч о политичкој позадини они осветљавају прикривене контроверзе домаће, али и међународне политике по овом питању. Нова тумачења веза делова ДОС-а са организованим криминалном, односа у ДОС-у, односа САД и СР Немачке према Зорану Ђинђићу, сегмента политике убијеног премијера који је после прекинут, упечатљива су и с обзиром на утемељеност у изворима представљају тешку оптужбу на рачун извесних учесника и каснијих тумача ових догађаја. Реакције на књигу „Трећи метак”, посебно оне које стижу од судионика догађаја, нервозне су, неспретне и дају разлог за размишљање.

Напредни клуб 

(Политика, 9. 10. 2014)

Advertisements


Категорије:Преносимо

4 replies

  1. u stvari,zabole me ko je roknuo i zasto,igandija i kenedija,i karadjordjevica i djindjica.i ine,nista nismo izgubili,samo jednu bitangu imamo manje.u principu,sve je to olos.samo neka se rokaju,sto vise,tim bolje.

    Свиђа ми се

  2. @ radomir

    Поштовани,
    Ваш коментар је аутоматски објављен, али сам – признајем – био у великој дилеми да ли да га обришем. Врло нерадо бришем туђа мишљења, а у правилима коментарисања јасно је речено да нема ни дописивања нити брисања. Одлучио сам да га ипак оставим, уз ово „дописивање“ испод:

    Шта год ви или неко други (или ја) мислили о тим људима, ваш став је дубоко нехришћански! „Љубите и непријатеље своје“, мото је који би желео да достигне и овај сајт! У том смислу, или сте ви залутали на Стање ствари или је ослабио мој осећај шта (не) треба да остане као коментар. Било би ми драго да, кад вам је коментар већ (незаслужено) остао, пробате макар да размислите о ономе да се треба молити и за непријатеље своје! Не можемо ми процењивати ко заслужује да живи а ко не!

    Александар Лазић

    Свиђа ми се

  3. PRVI METAK JE BIO KOBAN,OSTALI NISU BITNI.

    Свиђа ми се

  4. Ово је најслабији Антићев текст, на копји сам до сада налетео. Нити је историчар, нити књижевни критичар, понављају се читаве реченице, објављен у ПОЛИТИЦИ! Све у свему није му место на овом сајту и није вредан ни коментарисање. А са назнаком „Напредни клуб“ показује се, да ни они немају шта на сајту, да поставе.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s