Не знам. Мислио сам да знам, али су ми компрадори померили границе знања. Српски политички бездан је саздан од таквог људског материјала да, пред њим, бледе цветковићи и мачеци, корошеци и комунисти, па чак и слобисти.
Данас је министар правде, Никола Селаковић, дао изјаву која ће, вероватно, проћи незапажено, усред општег лупетања и инфлације речи, али која треба озбиљно да нас забрине, можда и озбиљније од Бриселског споразума, Закона о раду и осталих опачина.
„Уставни суд“, каже Селаковић, „није надлежан да оцењује политички акт (Бриселски споразум), јер ће тиме преузети улогу владе Србије за утврђивање и вођење политике“.
Селаковић је много тога, али толика незналица није да мисли да је вођење политике безобално и да се може водити и мимо Устава и закона. Ова изјава је груб, отворен и крајње претећи притисак на највишу судску инстанцу и то баш од стране Министарства правде, које би, сасвим обрнуто, требало да Уставном суду препусти да одлучи хоће ли се огласити ненадлежним. Верујем да министар Селаковић има извесне информације да се Уставни суд колеба, па је решио да му помогне.
Другим речима, политичка одлука је изнад закона и изнад Устава и немој да би се неко нашалио да мисли другачије. Ако нам екипа из Немањине уведе право прве брачне ноћи, немој да би се Уставни суд огласио. Ако нам европрофитабилна елита одреди да прворођене синове дајемо у НАТО трупе, какве везе са тим има закон? Политика је, тако нас учи Селаковић, суд над свима нама и нема другог суда; нема реда, нема морала, нема обичаја, нема ничега: постоји само воља његових господара.
Хајде онда, ако је закон испод политичке одлуке, да то и озваничимо, укидањем Устава и закона, па да се влада ад хок повељама и декретима. Селаковић, што је још црње и горе, тачно зна да је изјавио нешто што осредњи правник, са минимумом професионалног и личног дигнитета не би никад изјавио. Остаје отворено питање да ли ће се, кад се карте другачије поделе и кад ово лудило прође, Селаковић, кад једног дана буде позван на одговорност због овога, позвати на исти принцип, односно да ли би више волео да његова делатност буде оцењивана на основу политичке одлуке и воље, или на основу Устава и закона?
Слутим да ће тада другу песмицу цвркутати.
Опрема: Стање ствари
Исправка: Овај чланак је промењен 26. 6. 2014. у 16:36 – техничком грешком је стајало да је аутор Драгослав Павков а заправо је то Милан Миленковић. Извињавамо се г. г. Павкову и Миленковићу, као и свим читаоцима које смо ненамерно довели у заблуду
Categories: Преносимо
Можемо се лако сложити, да су предметне изјаве испод сваког нивоа за неког ко је дипломирао права. Нажалост став Павкова да је “Српски политички бездан је саздан од таквог људског материјала да, пред њим, бледе цветковићи и мачеци, корошеци и комунисти, па чак и слобисти.” указује, да ако је тачан, не остаје нико ван “бездана”. Рекао бих, да у томе лежи велика кривица свих оних, за које Павков мисли, да нису у “бездану” и њиховој неспособности, да се УДРУЖЕ. Укључујући и Павкова. Зашто странке и удружења, која нису у “бездану”, нису способна за заједничко деловање? Зашто би размшљања Павкова, о садашњем времену била тачна, када му размишљања о прошлим временима нису тачна јер код свих наведених, никоме није падало на памет, да даје изјаве, које данас дају носиоци власти.
Мислим, да коментар има општи карактер, па се односи и на Павкова.
Г. Млинаревићу,
Још једном извињење због забуне – Драгослав Павков је власник “Преврата” на којем је објављен текст г. Миленковића, али без потписа, па сам ја помислио да је то онда “текст газде сајта” 🙂
У једном сте у праву – ако га Павков и није написао вероватно дели изнета гледишта!
Александар Лазић
@слободан млинаревић;
У праву сте: Нико не остаје ван политичког бездана о коме говори Милан… Само што се неки праве блесави, као, њих свеједно нико ништа не пита, увек се “зна” ко ће на изборима победити па нема смисла гласати, политика је курва са којом поштен свет не би да има посла, итд.
Нико није невин и историја ни према коме од нас неће и не треба да има милости. То што Србијанци, Срби пре свега немају свест о потреби неговања државности ради очувања државе, не ослобађа их одговорности за губитак исте који ће уследити брже него што оптимисти (“ма неће ваљда, има ко о томе води рачун…”) мисле. Овако како се ми данашњи становници ове несрећне земље понашамо, није примерено ни Бушманима из Калахарија а не једној модерној европској нацији. Овде је “врх” кад неко успе да утаји порез… Овде је будала свако ко нема “везу” да му “сређује” казне за саобраћајне прекршаје, овде се нико не буни против будаластог закона о безбедности саобраћаја који не поправља ништа, већ само полицији даје додатни алат за рекетирање возача… Овде се ни реч протеста није чула када је закон о возачкој дозволи измењен тако да возач са возачком дозволом с којом има право да вози Ауди С8 – више нема право да управља мотокултиватором… И тако даље. Али се армија интернет прстоблудника очас посла дигне да “брани” Доњецк и Славјанск, али само у радно време и са безбедне удаљености. Дакле – нас нападају компрадори, а ми бранимо велесилу удаљену пар хиљада километара која нема појма ни да постојимо и којој наше интернет дивизије фале колико и чир на гузици. То је да извинете болесно и то нису радили ни комунисти ни Корошец, а богами није ни Цветковић; овај задњи је барем покушао да калкулише, његови данашњи наследници су отворени издајници који не да се не камуфлирају – већ траже да им се дивимо. Зато се слажем са Миланом и зато вређам свој српски народ (пре свега) јер то је мој народ, ја немам друге рођаке ни резервну домовину и имам право да му кажем када се понаша као стадо уместо као нација. Волео бих иначе да ови што се грозе кијевској хунти и домаћим напрдњацима налазе на њиховој страни барикаде, а да се на мојој страни нађу неки који имају мање таштине а више оног обичног сељачко-пролетерског патриотизма… Али, живот је такав, човек може да бира скоро све, рођаке и место где ће награбусити – јок. Зато функционишемо с оним што нам је на располагању и надамо се да ће се неко барем замислити над овим страшним чињеницама. Зато постоји Преврат, а верујем да је на истом “фону” и Стање ствари. Људи не воле да им се доцира, нарочито не воле да им памет соле којекакви земљорадници и професори са вишком слободног времена; Србин бесплатне савете не прихвата, али ако неко стане и замисли се над нашиом текстовима – мислим да све ово може добити смисао.
@Преврат
“мислим да све ово може добити смисао.” Ако ово мисли господин Павков, потпуно сам разочаран! Читајући, раније, текстове потписане од господина Павкова, чинили су ми се озбиљни и писменији. Овакво пљување по другима и вређање нисам очекивао. Вређати сопствени народ, зато што смо бескрајно незадовољни свим и свачим “Овде је „врх“ кад неко успе да утаји порез… Овде је будала свако ко нема „везу“ да му „сређује“ казне за саобраћајне прекршаје, овде се нико не буни против будаластог закона о безбедности саобраћаја који не поправља ништа, већ само полицији даје додатни алат за рекетирање возача… Овде се ни реч протеста није чула када је закон о возачкој дозволи измењен тако да возач са возачком дозволом с којом има право да вози Ауди С8 – више нема право да управља мотокултиватором… И тако даље.”, показује неразумевање околине у којој се живи. А сигурно је, да појединац тешко да може бити у праву. Можда геније у техничким наукама. У друштвеним је то немогуће. Сама претпоставка, да се блогом или текстом може битно утицати на друштвене појаве је сувише претенциозна.
“… претпоставка, да се блогом или текстом може битно утицати на друштвене појаве је сувише претенциозна.”
Ма јашта, какви блогови, какви бакрачи… Него да ми смислимо једну ефикасну и страшну клетву па да је бачимо на душмане 🙂