Доносимо избор песама које је Момчило Вуковић објављивао као коментаре на „Стању ствари“
Аз и буки
Никола Варагић: Окултизам
Где људи, који у науци, или у цркви, нису нашли одговоре на нека питања, траже те одговоре? Траже их у гностицизму, теургији, теозофији, кабали, астрологији, спиритизму, езотерији, магији, односно, окултизму
Часлав Копривица: „Осјећајност“ без разума или О неототалитарним пријетњама из законског канонизовања „родне Истине“ у Србији
„Уродњавање“ је на идеолошком новоговору којим је написан Закон шифра за радикално „социоинжењерство“
Милован Шавија: О Сократу, Диогену и Бранку
Што се слобода тиче и ту се показало да ова нова времена нису много другачија од оних старих
Никола Варагић: Спознати срцем
Верник мора да уложи и напор, да се одрекне себе, јер без умног рада и телесног труда нема приближавања Богу
Андреја Мирицки: На Врачару
Права вера да опстане, / постојана као пре, / јер тело је моје ништа, / а наша је душа све
Никола Варагић: Истине разума
Које жеље рађа воља за моћ? Како човек разликује добро и зло, ако може да промени мишљење због слабости и интереса?
Јелена Ковачевић: Страдање
Из штампе изашла збирка песама наше Јелене Ковачевић, на тему геноцида над српским народом у Независној Држави Хрватској
Никола Варагић: Страх од зла
Ко има храбрости да се суочи са самим собом, са ђаволом, са Богом, пре бира смрт, него да служи злу и чини зло
Срђан Ристић: Животињско царство
Познајем све животиње / Био сам свака од њих / А ти / Која си ти животиња
Јован Б. Душанић: Прибинић – песме, игре и здравице
Доносимо завршни извод из књиге проф. др Јована Б. Душанића Липљанског: „ПРИБИНИЋ И ОКОЛИНА – етнографски и други записи“
Јован Б. Душанић: Прибинић – исхрана, лечење, ношња
У наредних неколико наставака објављујемо најинтересантније изводе из књиге проф. др Јована Б. Душанића Липљанског: „ПРИБИНИЋ И ОКОЛИНА – етнографски и други записи“
Јелена Ковачевић: У Васкршњем посту
У гласу, у погледу, у покрету ми / не дај да зло исклија. / Данас сам га чула. / Виче / као да пред Тобом не стоји. / Обори, Господе, сагори! Не дај глас његов да носим, / дођи
Јован Б. Душанић: Прибинић – становници, породична домаћинства и изградња цркве
У наредних неколико наставака објављујемо најинтересантније изводе из књиге проф. др Јована Б. Душанића Липљанског: „ПРИБИНИЋ И ОКОЛИНА – етнографски и други записи“
Александар Мирковић: Марсовци у Јасеновцу
И маму и тату имају зликовци / Име, презиме, веру, нацију. / Нису нам цркве палили Марсовци, / Зна се ко је водио рацију
Андреја Мирицки: Политичка (не)коректност
Критичка мисао / губи сваки смисао. / И даље сам, мислим сретан / политички некоректан
Јелена Ковачевић: Пред Дрином Мајка
Нека нам иструну тела и душе са њима, нека нас не буде. / Вечност да нас не кида раздвојене. / А ни овде бити не можемо. Нож на нас чека. / Убиј ме, Боже, и децу ми убиј
Драгана Д. Стефановић: Достојан
Достојан је претрпео сузе / и крст греха понео на плећа, / сваку људску похоту Он узе / да васкрсне уснула столећа
Милован Шавија: Сага о Матилди, Бетмену, Старом завету и вакцинисању
Брига за такозване угрожене не произилази из истинске самилости, већ се пре може схватити као још једна од перверзија којима су цивилизације на умору пословично склоне
Радинко Крулановић: Над Косовом тама починула
Ми смо два света, / вама је пуна глава / славе и сјаја, / а земља моја / „сном мртвијем спава“, / и звезде / тумарају без циља, / и небо / крвљу снева…
Милица Илић: Панигирик владици бесмртном
‘Танасије, / бесмртни Владико, / Ти истински / Бож’ји сљедбениче, / Острошкога / врли прејемниче / Велике си душе / к’о Русија, / Тебе воли / ц’јела Србадија
Јелена Ковачевић: Гледам
На једну травку пала је кап црвене боје и / трава више није била сува и тако још 25 пута ударила је коса. / Уместо крстова косе су поболи косачи, окренули се и отишли
Борис Трбић: Након гледања филма ,,Дара из Јасеновца“
Бесне, неконтролисане критике филма говоре о страху који ни са Јасеновцем ни са филмом немају везе – говоре о страху да ћемо најбоље филмове о нашој прошлости тек имати прилике да видимо
Милован Шавија: Добродошли у Алисину (кинеску) земљу чуда
Посматрајући све то пажљиво не може се отети утиску да су се човечанство и читава планета тренутно нашли у чврстом загрљају капиталистичко-комунистичког бехемота
Јелена Ковачевић: Верујем, Господе, помози неверју мом
Устани, Господе, сачувај ме. / Крст си ми отежао, крила ми ојачај да га Теби на руке изнесем / када ми тело у крв потопе, душа Теби да крене
Милован Шавија: Поново о експерименту са пет мајмуна у кавезу
Експеримент је тренутно у оној фази када још није дошло до обрачунавања оних маскирних са онима без маски, али се то очекује веома брзо
Слободан Дивјак: Национализам – шта је то?
Либерално схваћена нација није етнокултурни већ државно-терторијални ентитет, што ће рећи да је очување њеног територијалног интегритета један од темељних принципа
Срђан Ристић: Деца Ораховца
Мали људи од нас већи, као море наспрам росе. / На њих стена обрушена сваким даном све је већа; / Ал’ злокобна сила тешка не саломи мала плећа
Милован Шавија: Парадокс звани Хомо сапиенс
Не може се на крају рећи да Хомо сапиенс није имао и бриљантних тренутака у својој 400.000 година дугој повести, али преовлађује утисак да је оних неславних било много више
Јелена Ковачевић: Са Мајком
Пружам ти руку, / узимаш је и у своју затвараш. / Блага, колико снаге у твојој благости има, / поведи ме Мајко, путем твога Сина
Срђан Ристић: Хоћу
Васкрсло српство хоћу да видим / како слободом поново дише, / и да се рода никад не стидим! / Да нас је сваког дана све више
Јелена Ковачевић: Исповест
Ти знаш мој труд да не посустанем. / Немој ми ово у грех уписати када се са Тобом сретнем. / У моју снагу си се преварио. Можда си погрешио. / Ђаво је на душу кренуо. Опрости
Варја Нешић: Српство је лично и моја ствар
Некога опомињу четнички ђедови или јунаци црногорског крша, некога жртве динарских јама; мене опомињу и прогоне прекодунавска осиротела српска господа, поданици монархије
Весна Капор: Не пловиш ти ка острвима, него постајеш острво
Бранислав Матић, „Острво“, СКЗ, 2020. – цртица после читања
Јелена Ковачевић: Симонидина молитва
Песма те води, / не, није песма, то твоје срце се моли, / на њему Грачаница се дигла и звони / и голубови излећу бели, као бисери, / на крилима њиховим ти летиш