Ваш наум без ума у пропаст нас води, / Ако не одустану умешај се заведени Роде, / Бар ти знаш цену извојеваној слободи!
Аз и буки
Андреја Мирицки: Велики Петак
Покида ланце, / све се мења, / смрти нема – / има Васкрсења
Андреја Мирицки: Цветна недеља
Тужна врба / чека децу, / маслина вене. /„Заборавили нас – / да л’ ће неко да се сети?“
Јелена Ковачевић: Завет
Са неба Лазар излази, / у рукама главу своју држи и небу је диже, / главу још једном полаже. / Огњем он гази и огњем немоћи наше за светлост разапиње. / И светло ми видимо и светлу идем
Јелена Ковачевић: Mук мајке над водом
Боже, како своје дете да пустим. / Како да гледам да му се живот гаси. / Како ја да се бацим, у мени дете расте. / Боже, шта ово траже од мајке
Зоран Старчевић: Буна против Милахија
Од Ловћена и модре Савине, / До Авале и Жрнова града, / Дивну Боку са Војводством веже, / Стару Зету с Душановим Градом, / Свјетлу зору он Србину јавља, / Да се диже и да се усправи
Боривој Рашуо: Стрепња
Нећемо ваљда ми бити они, / На чије ће се очи Свето Косово, / Заложити за главу владара
Јелена Ковачевић: Светло
Утврди се на очима његовим крв као камен / и он слеп постаде на светлу / и слеп остаде. / А светло се рашири да никада не зађе
Наташа Миљевић: Васкрс Србије
Србија васкрсну у зору нову / Да више никад не савије главу / Крстом се крсти и постом одева / Молитвом светих сад поново пева
Борис Јовановић: Баш смо се разумјели
Светозару Ћираковићу, професору-доброчинитељу
Никола Варагић: Ауторитет
Прави ауторитети су људи којима је дато много, па зато улазе у још теже подвиге, уче и раде још више и никад се не предају и не продају – прави ауторитет позива на подвиг
Јелена Ковачевић: Песма
Запевасмо јаче да нас боље чујеш, под гором се Твојом утврдисмо / а на гору нас, Боже, само ти изнети можеш. / Теби се клањамо, силу само Твоју имамо / и Теби песму хвале и песму молитвену певамо
Драган Крстић: Од избијања рата смењивале су се разне окупације (1978)
Одломак из пете књиге „Психолошких белешки“ Драгана Крстића (1978-81) која је недавно изашла у издању новосадске „Балканије“
Јелена Ковачевић: Позив
Свети Сава понео је икону и објавио почетак. / Пошли су и иду. Они се не бране, они носе силу и зову / да се вратимо Оцу, из ништавила у постојање пређемо
Љиљана Поповић: Василије Свети, одакле си, мили роде?
Да је неко провукао да је Стојан сад другог рода јер у његовој земљи род тај носи неко страно име, би ли се и он сам чудио
Борис Трбић: О једној фотографији
Фотографију можете волети као По, или презирати као Бодлер. Можете је замислити као пројекцију онога што је могло да буде. Као фантазију. Или део судског поступка. Или део живљене историје
Јелена Ковачевић: Православна нова година у Драксенићу
Икона плава крвљу попрскана / за нама данас плаче. / Остало није ни детета да упали свећу на гробу нашем. / У овој тишини жртва жртви опело држи
Јелена Ковачевић: Радујмо се!
Ми смо стене. Ми смо камење тврдо Христом изидано. / Нека страдамо. Док страдамо ми се рађамо, / јер смо са Господом и Господ је уз нас
Никола Варагић: Живот
Бити жив, имати душу, без обзира колико и како да живите, значи да имате могућност да вечно живите – у миру и хармонији, бескрајној радости, у заједници са Богом
Боривој Рашуо: Помозимо Богу
Црна Гора је најближе тело Српско Небу зато / је не дајмо туђину, како нам не / би отели и Косово и Метохију најближу душу и / дух наш Небу
Радинко Крулановић: Митрополит и Вожд црногорски Амфилохије
Ницали су људи, / Ницале Богомоље, / Ницао си Ти, / Владико и Вожду
Јелена Ковачевић: У тами је засветлело
Ми смо кренули / и сваки од нас усталих по једну цркву је понео / и свеце смо наше у руке узели. / Сваки је крстом њиховим засветлео. / Кренули смо да не одлазимо
Жарко Видовић: Хармонија је трансценденција
Шта су велики западни сликари морали превазићи да би доспели у хармонију
Никола Варагић: Класа људи
Племенитих људи има у свим друштвеним класама. Којој класи људи ви припадате?
Јелена Ковачевић: Митрина изјава
Није тражила да се злочин истражи, да се злочинац нађе и казни. / Она је знала да злочинцу говори. Бог у њему нем стоји
Горан Комар: О писму владике Василија или Ноторна чињеница да су се Црногорци сматрали Србима
Читави период узраслих банстава и краљевстава обиљежило је народно име: Срби, које је назначено у непребројним државним хартијама
Никола Варагић: Субјекат и објекат
Какав ће бити однос између субјекта и објекта у новој, четвртој политичкој теорији, у православној цивилизацији
Зоран Сиришки: Бесовлада
Какво име дати овој морији која нас дави са свих страна? То је рат без барута коме као да се не назире крај. Можда је добар назив бесовлада?
Јелена Ковачевић: Приче мајки из Пребиловаца
И када смо умрли изгледа да нисмо били мртви / Можда и нисмо умрли па су за сваки случај јаму забетонирали / Пола вијека нас није било као да никада ни живјели ни умрли нисмо
Никола Милованчев: Срби су искоришћени и издани, Британци за Броза и комунисте (Kанада 1942-1943)
Зар савезници мисле да ништа не вреде два милиона српских жртава, да смо дочекали од наших савезника да се са нама тргује као са обичном робом
Јелена Ковачевић: Ка отаџбини
Oни знају отаџбина је близу! / Стајања нема! Нема смрти! / Овде се не умире, овде се за вечност живи
Боривој Рашуо: Србијо!
Зацели рано Земље моје, / Србијо прени се из сна, / Не дај да други судбину ти кроје, / Не падај ниже од свакога дна
Јелена Ковачевић: Покрст у Глини
Затворише врата на цркви. / Пламен свећа таму дими, појачава мирис крви / стеже, дах мрви, потопљене су очи у крви. / И иконе су мртве, чини ми се. Бога овде нема, али Бог гледа
Јелена Ковачевић: Заборављање
Над костима земља неоивичена копни, / мртве све дубље жив гони / под земљу, испод земље, у земљу / даље, дубље, ниже
Антоније Фарчић: Да ли је постојао краљ Томислав? (II)
Сматрајући да је нужно да се јавност упозна са радом српског историчара, националног, просветног и културног радника Антонија Фарчића, доносимо други део чланка „Да ли је постојао краљ Томислав?“