Трансхуманисти верују у науку и прогрес, а не верују у човека, због мржње према Богу. У онај LGBT низ слова и ознака додаће, ако већ нису, и слово C за cyborg-е
Аз и буки
Јелена Ковачевић: Погреб
Човек остаде несахрањен, / птицама и зверима остављен. / Двадесеторо у Јабланици поубијаше, / не врати се нико да га погребе
Душан Косановић: Дарвинизам или поезија или Из дневника једног Србина из Хрватске
Као што нема нити крепости (aretē) и врлине (virtus) без философије, нема нити чулности (hēdonē) и блаженства (eudaìmōnia) без поезије
Варја Нешић: Чему служе националне снаге
У жудњи за новом судбином и смислом вишег постојања је хитност националног окупљања снага. Не хитамо убиству. Хитамо свему што је похрањено у жртвама оних Срба који нису одолели Невидљивом
Драган Хамовић: Стари орлови
Коме дати ресурсе, пустињу и прерију, / Црну ташну с дугметом, моћну машинерију, / Плавој или црвеној нашприцаној суклати
Јелена Ковачевић: Једна слика победника
Ослободиоци / недорасли борби ситној која не препознаје јунака / са Цера, Колубаре, Кајмакчалана / у њему српског сељака / Пораженог / на земљи својој
Драган Хамовић: Митрополиту Амфилохију, на одласку
Пријатељ га призва, огрезлог у завете, / На места безболна, на степене плаветне. / Ни са горње стране неће стати послови: / Оде Митрополит да Врх с Врха окрови
Боривој Рашуо: Корен
Не бранимо ми Косово свето / Оно моћно Србе да одбрани, / Ко остави тебе нек му је проклето, / Хлебно жито које га отхрани
Борис Трбић: О презиру
Свет се мења. Oни који желе да га из корена промене показују нескривени презир према постојећем стању. Ancien regime мора бити згажен
Никола Варагић: Нема „вечних истина“
Веза између божанског апсолута и света, може се наћи само у метафизици, у поезији и мистици (вери)
Јелена Ковачевић: Мрак из соколског дома
Покољ Срба у Јајцу и Језеру
Никола Варагић: Борба на два фронта
Можда је ово последњи тренутак да се размисли куда свет иде од почетка ренесансе, хуманизма и просветитељства, под вођством европског човека
Душко Бабић: Његошево српство и југословенство
Његошево „српско југословенство“ доживело је исту судбину као и оно младобосанско: сањало је слободу и јужнословенско братство а скончало у дегенерацији и неслободи
Јелена Ковачевић: Дрина
Србе сам у Дрини тражила и ја сам исто дуго у брда гледала. / Наша брда са леве стране и наша брда са десне стране / Дрина је увезала
Борис Трбић: О маскама
Ношење маске у Западном свету постало је питање принуде, а далеко мање питање одговорности. Маска је постала знак конформизма далеко више него друштвене солидарности
Борис Трбић: О заглушујућим тишинама
Процеси који одређују етнократско друштво често су маскирани дискурсима модернизације, прогресом и демократијом
Милан Рогановић, Марта Ковачевић: Имунолошки систем човека и нове вакцине
Да ли су и нове вакцине, до скоро непознате широј стручној јавности, део ремећења природне хомеостазе људског организма, питају примаријус др Милан Рогановић и др Марта Ковачевић
Јелена Ковачевић: Блажени су жедни (логор Слано на Пагу)
Да бар заридати можемо али лице је наше запекло, / ни суза једна да кане да напуни ждрело. / Ни крв из ране да се излије па уместо воде крви своје да се напијемо
Душко Бабић: Национална идеја и време транзиције
Док кроз народ струји етика Горског вијенца, остаје нада да ће се одбранити од самозаборава, на својој земљи, у свом имену и бићу
Душко Бабић: Његош и светосавље
Свети Сава је припремио „косовску мисао“, а Његош је поетски „растајнио“ и канонизовао. Свети Сава је весник и духовни „отац“, а Његош „син“ и „трагични јунак косовске мисли“
Срђан Воларевић: Неколико речи о једној речи или На шта упућује кованица „хрватски Срби“
Питање језика, и неодвојиво питање писма, није ствар политике, већ језик носи положај стратешке вредности као носећег стуба друштва
Владимир Меденица: Сенке заборављених предака
Туга у учењу Николаја Фјодорова управо је она васељенска делатна туга због које његова морална свест стоји као највиша свест у историји хришћанства, како вели Берђајев
Стево Лапчевић: Док мислим о нама – чему служи право, а чему правда?
Важно је да будете ту! Да се одазовете, да прогледате, пружите руку и да схватите да ниједан закон није вредан гушења правде
Стево Лапчевић: Од Јеврема Видића до Здравка Касалице или О Црној и Црвеној Хрватској
Црногорски отпор Црвеној и страдање сремских светиња у Црној Хрватској, најбољи су показатељ онога што се може десити уколико Срби Црне Горе реше да напусте ровове
Ђорђе Јанковић: Археолошки споменици Срба западно од Динаре и Уне
Резиме чланка у којем се износе резултати археолошких истраживања: да су Срби били настањени у Лици и у Далмацији западно од Цетине најкасније у VII-VIII столећу, а можда већ крајем IV столећа
Јелена Ковачевић: Коло
Ми се молимо / на крилима Твојим да волимо / живи да будемо / чудо да видимо / да се не бојимо
Јелена Ковачевић: Свештеникова молитва
Са Тобом из смрти у бесмртност идем, из времена у вечност. / И молим се, Господе, отвори им очи да те виде када те ја не показах
Душко Бабић: Његош и црногорство
Његошева Црна Гора је чувар светости нације, онога што је у њој вечно, што у историји и егзистенцији носи и чува њену метафизичку одређеност. Таква Црна Гора је „херојско послушање“, „служење крсту“
Јелена Ковачевић: У цркви
Певала бих из свег гласа и крвник да ме чује, да зна где сам. / Овде га чекам тело да ми исече, / сама под нож ћу да легнем уз иконе и свеће,
Јелена Ковачевић: Моје
Бићемо у болу први, / на нашем лицу се неће видети трагови крви / јер имамо чему и имамо коме / и нико на свету нема оно што ја осећам да је моје!
Јелена Ковачевић: Песма из манастира Раче
Јеси ли ми ти рекао да наставим пуним једрима / и осмех поклонио само што сам Теби дошла? / Не бих одавде нигде ишла
Андреја Мирицки: Четврти мај
Сунце само у сну се јави / што обасја наше претке, / и подсећа на тренутке, / на часове златне, ретке
Драган Хамовић: Емисије сумрака
Извештаји с конференција за медије
Андреја Мирицки: Васкршње јутро
Овај дан није / као сваки дан. / И мрав и пчела / мирно су стали
Јелена Ковачевић: Христос воскресе
Потече песма и на песми црква подиже се, / душе наше зазвонише / Победа је Твоја, Господе