Сунце само у сну се јави / што обасја наше претке, / и подсећа на тренутке, / на часове златне, ретке
Тама дуго спава с нама,
преко седамдесет лета,
кошмари нас дању прате,
још увек је ՚45-а.
Сунце само у сну се јави
што обасја наше претке,
и подсећа на тренутке,
на часове златне, ретке.
А кад црвен облак прође
у Цркву на своја места,
Ускликнимо с љубављу
Срећна Нова ՚46-а!
Categories: Аз и буки
44-45. Корен зла „што нас пече у памети..“