Јелена Ковачевић: Ка отаџбини

Oни знају отаџбина је близу! / Стајања нема! Нема смрти! / Овде се не умире, овде се за вечност живи

Јелена Ковачевић (Фото: Лична архива)

Ратници не ходају, ратници лете.
Висови за њих ово су мали.
Ратници жељни куће, жељни мајки.
Орлове они су надрасли.
Без крила, без руку и ногу
у громове улећу све бржи и јачи.
Најбољи синови мајки,
рођени да би живот отаџбини дали.

Под њиховим крилима
поља прекривена дрвеним крстовима.
Tу су само тела.
Они су стигли до неба
уморних срца и напаћених душа.
Они не стају њих отаџбина чека.
Душе су њихове као олово тешке
пуне дуге чежње, ноге им жељне родне земље.
Они лете са једне стене на другу.
Све више и све је теже.
Одустати се не сме!

Без земље су остали.
Дуго на леђима земљу носили и под њом кости ломили.
,,Aли шта мари.
Само напред, само горе!
Није узалуд уништено толико младости и лепоте
када је на видику оно што је моје!“
Рукама кидају жицу ти ратници спремни на жртву.
Oни знају отаџбина је близу!“

Стајања нема! Нема смрти!
Овде се не умире, овде се за вечност живи.
,,Назад смрти! Назад! Још није време.
Нема заустављања док не станем на тло своје земље.
Сад напред, само право, у висине роде!
Крв сејемо за потомке
да нас памте слободне и несаломиве.
Ми нисмо ходали, ми смо летели,
ко може пут кући спречити!“



Категорије:Аз и буки

Ознаке:, , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s