Борис Јовановић: Баш смо се разумјели

Светозару Ћираковићу, професору-доброчинитељу

Светозар Ћираковић

Ти мени: Боро мој, дијаче мој
Теби ја: Гале мој, учитељу мој…
И у учионицама
И у зборницама
И у кафаницама
И у српским колоницама
Баш смо се разумјели…

И без ријечи
Онако-погледачке
У очима ти милина сузна
Брижност мека-искра родитељска
У очима ти пуно неба и дубина и врлети
Радосне оне туге пуно…

Баш смо се разумјели…

И кад казујеш Јесењина
И кад говориш оног Диздара
И кад позлаћујеш Мешу
И кад о Његошу његошиш
Кад сјетујеш и пркосиш…

Баш смо се разумјели…

И о Сарајеву
И о Скадарлији
И у Скаски
И у Пасхи
Пред олтаром и кафанским асталом…

Баш смо се разумјели…

Нигдје се нијесам тићио
Као у очима Твојим
И нигдје тако крилатио
Као у крилатој Ти души
И кад кане ракијска
И кад сузна кап кане…

Баш смо се разумјели, добри Светозаре…

Кад изађеш из озринићких Оградица
Кад снажан и њежан посегнеш небу
Имаћеш тамо сто и престо
И лирику и мученицу
И миришљави дуван арбанашки
Јата цијела крилатих душа
Да се ситан неумрлог живота науживаш
Јер и Бог ће Ти Саваот рећи:

Баш смо се разумјели,
Свијетли Светозаре,
Дародаваоче, изистински Даре…

Борис Јовановић, дијак



Categories: Аз и буки

Tags: , , ,

Оставите коментар