Ово је први устанак у коме се устаници не отимају за част, него се препуштају Божјем вођењу – и народ и свештенство

Фото: Фејсбук страница свештеника Ненада Илића

Како време иде, све је јасније од колике је важности у овим величанственим догађајима у Црној Гори да се не наруши равнотежа националног и хришћанског.

Свештенство сјајно води Народ Божији на начин какав се не памти. Народ Божији показује високу свест и Божијим чудом показује се као народ а не као маса.

Српски народ у већини, наравно. И тиче се у многоме српског идентитета – очигледно.

То не спречава неке српске патриоте и националисте да са даљине непрекидно показују нервозу због недовољне агресивности народа окупљеног у литијама, недостатка брзих и оштрих политичких потеза, уместо од њих прижељкиваног јуришања на Бастиље. И одлучног политичког организовања. Као да не виде да и сами начини политичког организовања код нас морају да се лече и излече.

Иза тог одсуства слуха се често показује нарцисоидност уткана у већу слику где се лична нарцисоидност теже препознаје.

Ово што се догађа у Црној Гори нема мегаломански циљ. Као један, сви учесници литија желе да сачувају своје драгоцено лично и заједничко језгро које даје смисао целокупној народној историји препуној хероизма, мучеништва… али и грешака. Не желе да им ико стане на од Бога отворени пут који су Свети чували кроз сва времена. Ради се о борби за опстанак. О борби за људско достојанство, за смисао, за слику Божију у човеку, коју по некад видимо, понекад само назиремо, а сад нам је толико близу.

Молитвени скуп у Беранама, 2. 2. (Фото: Иванград студио)

Ово сад се дешава по први пут!

Ово се није десило почетком деведесетих – јер тад нисмо били спремни. Ово се није десило ни после тога јер смо без искуства западне демократије, као почетници у туђој игри постали плен превараната. Претворили се у колонијалну територију.

Ово се дешава сада. И то не свугде, него у једном мањем делу српског народа који има велику традицију, а који је допустио да буде страшно понижен. Познати некад као бескомпромисни па и сирови ратници, Црногорци, Срби у Црној Гори показују сад на неочекивани начин јунаштво и чојство у мирном и упорном отпору злу и неправди. Без нервозе, без свих оних динарских менталитетских грешака. Самоистицања по сваку цену, незрелог постављања себе испред других, плаховитости, пренагљивања по чему су били познати.

Дивно је за учествовати али и за гледати.

Личи на устанак. Али први устанак у коме се устаници не отимају за част, него се препуштају Божјем вођењу. И народ и свештенство.

Устанак који може све да нас инспирише и покрене. Да се са злом и неправдом обрачунавамо без зла и неправде. Пре или касније свет ће морати да схвати величину овога што се догађа у Црној Гори. За почетак било би од огромне важности пре свега за Србе да Срби осете величину чуда васкрсења народа, да нађу нов пут ка слободи, али да не подлегну старим и компромитованим обрасцима окупљања у заједницу.

И да се поново научимо стрпљењу и међусобном поверењу. А ево, примером нас уче они међу нама најнестрпљивији и најплаховитији – како смо их до скора видели.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Фејсбук страница свештеника Ненада Илића)

Categories: Преносимо

Tags: Закон о слободи вероисповести, Срби у Црној Гори, Црна Гора, идентитет, православље, свештеник Ненад Илић