Познајем све животиње / Био сам свака од њих / А ти / Која си ти животиња
Срђан Ристић (Фото: Лична архива)
Неки људи су као телад
Једу шта им се сервира
И све док су сити
И док им је топло
Задовољно мучу
И преживају
Они свињолики су мало интелигентнији
Истина
Баш као и свиње
Никада не гледају у небо
Дража им је каљуга
Из које никада не излазе
Живе филозофију
У се
На се
И пода се
Сањају да умру природном смрћу
Сити и пијани
Неки људи пак
Као вукови
Сами
Или у чопору
Лутају шумом тражећи плен
Не задржавају се нигде
Опрезни су
Свесни својих недела
И потере за петама
Има и оних што су ко пси
И само чекају господара
Да им стави поводац на врат
И брњицу на уста
Такви ће пред њим изводити трикове
И махати репом
Чекајући нове заповести
И срећни глодати кости
Што ће им бацити са стола
Лајаће на све што пролази путем
И један на другог
У дворишту
Људи лисице су посебна сорта
Тешко их је препознати
Док већ не буде касно
Учине ти се велики пријатељи
Све док те не ухвате под своје
Онда ти узму све
Ако им планови пропадну
Покушаће да окриве змије
За које знаш да су гмизавци
И навикао си да те уједају за срце
Виђао сам и оне
Трутолике
Што живе лагодно
У кошници
На рачун својих пчела
Обично су депресивни
Докони
И неупотребљиви
Са друге стране
Постоје људи налик мравима
Што вредно и тихо раде
И граде
Своје колоније
Са себи сличнима
Њих никад нећеш чути да се жале
А кад их позовеш на кафу
Казаће ти
Не могу
Заузет сам
Не што те избегавају
Него познају приоритете
Ту су и магарци
Такође вредни
Тврдоглави
И не баш најпаметнији
Они што цео живот иду у круг око једног бунара
И на крају умру од умора
И жеђи
Посебно су занимљиви петлови
Који прерано
И прегласно кукуричу
А не знају да лете
Такви обично заврше у супи
Имаш и оне што су ко врапци
Који весело цвркућу и на сувом Дрвету
Мада су они
Обично
Нашли стециште у неком манастиру
Насупрот њима стоје они
Који су налик на птицу кукавицу
Што у хладу олистале
Родне трешње
Кука због глади и сунца
Такве ћеш наћи свуда
Посебно у богаташким кућама
Људи орлови су посебна врста
Нема их пуно
И скоро увек су сами
Осим у своме гнезду
Независни крстаре на висинама
Недостижним остатку овог
Људско животињског царства
Сви им се диве и мрзе их
Познајем све животиње
Био сам свака од њих
А ти
Која си ти животиња?
Categories: Аз и буки
Оставите коментар