Срђан Ристић: Деца Ораховца

Мали људи од нас већи, као море наспрам росе. / На њих стена обрушена сваким даном све је већа; / Ал’ злокобна сила тешка не саломи мала плећа

Срђан Ристић (Фото: Лична архива)

Мали људи крст велики на плећима својим носе.
Мали људи од нас већи, као море наспрам росе.
На њих стена обрушена сваким даном све је већа;
Ал’ злокобна сила тешка не саломи мала плећа.
Подносе је мали људи. Смерно, тихо, не ропћући.
Живе, расту, стасавају постојањем пркосећи.
У затвору отвореном на глави им Христов венац;
Трње боде, крвца капље, а сви они – живи светац.
Лица светлих у тамници о слободи својој снују,
Па им мило када за њих, други људи некак’ чују;
Да им дођу, помилују, и понесу сузу коју,
Док у свелој рајској башти, деца неба песме поју.



Categories: Аз и буки

Tags: , , ,

Оставите коментар