Светлила је над њим Истина / и када му је дом била пећина. / Духовни потоци даље теку / из пећине у Црну Реку
Аз и буки
Андреја Мирицки: Свети Андреј Првозвани
Сведок распећа, сведок васкрсења, / од Духа Светога примио знамења. / Творио вољу Божјег угодника, / бранио веру венцем мученика
Симо Живковић: Броз против Тита или Тито против Срба?
Приказ књиге Перa Симића, Броз против Тита, Београд, Лагуна, 2014.
Андреја Мирицки: Свети краљ Стефан Дечански
Сад је време, Стефане, / ти отвори очи! / Богу хвала на милости / јасно видим Гориочи
Светомир Бојанин: Човек је рођен да воли
Осећајност, интелигенција и слободна воља чине психолошку тријаду на коју се – као на најужу основу – може свести читав људски психички живот
Јелена Ковачевић: После Литургије
Убица сам постала. / Он је победио. Мрзитељ и тама. / И ево, кријем се данима. Њега кријем. / Из себе му не дам. Господе, ослободи ме
Андреја Мирицки: Свети Козма и Дамјан
Вечну истину добро знајте – од Бога сте „забадава добили – забадава људима дајте“!
Једна могућа аутобиографија – изабране приповетке Милице Јанковић
У књизи коју је приредила Славица Гароња Радованац налази се 60 приповедака Милице Јанковић организованих у 6 целина: Детињство; Београд, школовање; Љубавне, позив; Ратне приче; Јадранске и париске слике; Болест
Јелица Ћирика: Сарко капсуле – лично право на смрт или ускраћено право на живот
Тело човека је храм Духа Светога, те свако угрожавање људског живота уједно представља противљење Божијој вољи. Прихватање патње и бола саставни је део хришћанског живота и припрема за вечни живот
Јелена Ковачевић: Молитва пред косидбу
Ако замахне више и на врат удари онда ћу одмах и сигурно умрети. / Само да коса није тупа па да ми врат засече./ Крв ће онда дуго отицати и споро ће се умирати. / Само да буде брзо, Боже
Горан М. Јанићијевић: Корифеји старања о баштини и опроштај од неких у 2022. години
Да ли се то вишак жучи из „коктела са медом“ XX столећа, прелива у наше – XXI, када су уметност и старање за културну баштину у питању?
Јелена Ковачевић: Бројалица
Муж ми је жив у штали сагорео, / нека ми крв истекне над његовим пепелом. / Отац ми је заклан, / нека ми крв истекне у врат његов
Јелена Ковачевић: Да буде воља Твоја
Смилуј се, изађи пред лице моје и засијај, / да се у страху од Тебе не разлучим и са сатаном вежем. / Засјај Господе, да не видим ништа до Тебе, / крст свој да узмем и за тобом да кренем
Весна Капор: Господине мој…
Обуцимо беле кошуље. Данас ће васкрснути мученици, још једном. И опростимо. Пребиловци су место васкрсења. Боље је бити потомак убијеног него убице
Јелена Ковачевић: Сусрет са Милицом Јанковић
Очи су те одале. / У дубине тамне урасле, небо само гледају. / Само да си видела свој осмех… / Не би никада за себе рекла да ниси лепа
Андреја Мирицки: Седамнаести јул
Чекићем / погребен, / без погреба. / Подигнута / Песница / и тишине јаук, / чуо се до неба
Јелена Ковачевић: Пут
Ударићу на слабости, Господе. / Помислим ли да си лице од мене окренуо изгребаћу лице своје. / Немоћ удавићу молитвом и Твојим именом подићи ћу тело / и ходаћу и видећу светло
„Благослови” Бранислава Матића
Из недавно представљене збирке Б. Матића „Благослови“ (Београд: СКЗ, 2022) доносимо четири песме
Невена Милосављевић: Мати Анастасија
Племенитог рода ружиног изданак, / пролећног вихора калем и сој / што у крунице праведних цвати, / медоносна пчела животом даровита, / Благословена наша и Савина мати
Владимир Н. Лапчић: Свети Кнез и Гаврилов принцип Видовдана
Свети кнез Лазар био је подстрекач буне и у разуму Гаврила Принципа. Да је прва инспирација младобосанцима видовданска традиција, најбоље илуструју речи истражног судије у процесу против младобосанаца
Комнен Бећировић: Предсказање
Сину ми да сам се оног дана, пивши на дјевојчиним уснама, отровао. У магновењу ми искрсну мој сан. Видјех нездрави извор преда мном и мајку за мном и као да опет чух њене ријечи: „Не пиј на томе извору!”
Јелица Ћирика: Заједнички корени српских и руских личних имена
Данас Русија користи пре свега кнежевска имена: Владимир, Јарослав, Вјачеслав. Од примања хришћанства код Срба је постојао двојни фонд имена, народних (од словенских основа) и страних махом календарских-хришћанских
Андреја Мирицки: Косметско ходочашће
Видесмо, такође, / и још много чуда, / Богородицу Пећку / и дрво Шам-дуда
Зорица Никитовић: Правовјерије или зловјерије?
Сматрају ли Савино Законоправило данашњи српски епископи Божанственим и живим кормилом Српске православне цркве или музејским антиквитетом?
Александра Стефановић Мировић: Благовести
У неразумевању симболике маратона и баш тих 40 километара (које су Енглези много касније променили у 42), нашла сам се на необичном месту. Удаљеном од тачке гледишта 40 километара и један дан од Благовести
Јелена Миљковић Матић: Кротки јунаци са Вардара
У књизи македонског-југословенског етнолога Јована Ф. Трифуноског може се наћи и податак да се народ Јужне Србије/Македоније сусрео са „необјашњивим напуштањем“ и много пре Титове владавине
Јелена Ковачевић: У јами
И опет склопим очи, па се пренем, / требала бих леш са себе да склоним, један, други, / леш са леша да преметнем. / Знам, деца су ми овде негде. Чујем их, чујем како плачу
Зоран Богдановић: Лазарева клетва
И свак ће жњати оно што сије / и Богу отићи после ил прије, / и одговор ће тада знати / кад споро буду текли сати
Мирјана Булатовић: Велепоседник
Велепоседник Бог / поседује британску краљицу / и свих триста педесет сатова / у Бакингемској палати
Бојан Бановић: Руским војницима светлих лица
Хероји доброћудних лица, / што Крст носите за све нас, / и свет овај оронуо од лажи и кукавица, / Господ препорађа кроз Вас!
Мирјана Булатовић: Голи оток
Очистити вијуге од Русије / није могуће за један дан, / ни за годину, / јер није заражен само мозак, / већ и милијарде ћелија, / ко зна од када
Горан М. Јанићијевић: О споменику Александру Дероку из перспективе ратно-мирнодопске антитезе
Може ли сећање на Александра Дерока макар скренути пажњу на наш традиционални идентитет, који се полако „топи“ пред надирањем великог ресета цивилизације
Славица Гароња Радованац: О збирци песама „Страдање“ Јелене Ковачевић
Јелена Ковачевић је испевала уистину узбудљиво, снажно и високо естетизовано дело – управо оно недостајуће у савременој књижевности – дајући наду, да то није само тема једне генерације, већ и свих будућих, младих генерација
Јелена Ковачевић: Покајница
Није то вода из река, из потока, / није се дигла из подземља, са извора, / то је капља једна са лица / мајке, оца, сина, ћерке, сестре, брата, / што у долини плача / реке и потоке исплакују
Мирјана Булатовић: Како бих се представила Ванземаљцу
Мој велики народ / светски стручњаци за бројке / убеђују да је мали, на све начине: / оштрим речима, претњама, бомбама. / Мој неизбројиви народ / све некако преживи