Андреја Мирицки: Свети краљ Стефан Дечански

Сад је време, Стефане, / ти отвори очи! / Богу хвала на милости / јасно видим Гориочи

„Помоли се, Стефане,
током ове ноћи,
све што видиш око себе,
дуго, дуго, нећеш моћи.“

„Да ли ја то будан сањам?
Ко ми судбу одређује?
И по чијој правди сада
моје очи ослепљује?“

„Епископ сам, ја, Никола,
буди с Христом вавек века,
трнов венац мученика
тебе, добри, Краљу чека.

Докле Божја милост
не открије тајну,
дотле очи твоје
на моме су длану.“

„Овде испред Царских двери
клањам Ти се ја до пода,
правда Твоја нек’ се мери
од Земље до плавог Свода.“

Бели голуб поста црн
у сред дана наста тмина,
и краљевско тамновање
дугих седам година.

„Сад је време, Стефане,
ти отвори очи!“
„Богу хвала на милости
јасно видим Гориочи.“

Небеска литургија
земни час је свечани,
„биће слава Вазнесење
и манастир Дечани!“

Прочитајте још

2. Свети мученик Стефан Дечански, краљ Српски. Син краља Милутина и отац цара Душана. По наређењу необавештеног оца био ослепљен, а по наређењу лакомисленог сина био у старости удављен. При ослепљењу јавио му се св. Никола у храму на Овчем пољу, и показао му његове очи рекавши: „Стефане, не бој се, ево твојих очију на моме длану, у своје време ја ћу ти их вратити“. Пет година провео у Цариграду као заточеник у манастиру Сведржитеља (Пантократора). Својом мудрошћу и подвигом, кротошћу и благочешћем, трпељивошћу и благодушношћу превасходио је Стефан не само све монахе у манастиру него и сав Цариград. Када се наврши 5 година јави му се опет св. Никола и рече му: „дошао сам да испуним своје обећање“. И осени слепог краља крсним знамењем, и краљ прогледа. Из благодарности Богу саградио храм Дечански, једно од ретко дивних дела византијске уметности и један од најзнаменитијих споменика негдашњег српског благочешћа. Св. краљ Стефан са св. Савом и св. кнезом Лазаром чини једну прекрасну триаду од светости, благородства и самопожртвовања, које је народ српски дао. Као мученик проживео свој земни век, и као мученик скончао 1336. год., примивши венац бесмртне славе од Сведржитеља, коме је верно послужио.

Извор: Охридски пролог св. владике Николаја за 11/24. новембар



Categories: Аз и буки

Tags: , ,

Оставите коментар