Црквена Нова година / данас (14. септембра) почиње, / на радост, спасење / и ОЧЕ НАШ у свитање
Аз и буки
Андреја Мирицки: Велика Госпојина
С Неба их, Дјева, гледа, блаженог, рајског лица, / а у гробу где је била / оста само плаштаница
Саша Панчић: И ведрина је поглед на свет
Неоколонијална западна уметност, ојачана нарастајућим дигиталним моћима, постаје програмирана мода, у политичком, корпоративном, квазиидеолошком смислу, а слобода стваралаштва се сматра субверзивним чином
Желидраг Никчевић: Пази, степеник!
Родити смисао свог живота, писати овакву поезију, то може само онај који – као отац из ране пјесме Мирјане Булатовић, сапатник звезде Северњаче – „сочне, животворне плодове прескаче, и гута отрове намењене нама“
Горан М. Јанићијевић: Узајамност друштвено-политичких и полних односа кроз историју као питање будућности
Владари и устројитељи нове светске културе свесни су да породица представља камен спотицања код успостављања неокомунистичког поретка. Обрачун са традицијом поприма репресивни карактер
Андреја Мирицки: Тумански светитељи
У Туманској шуми густој / с благодаћу од давнина / остале су да сведоче / мошти старца Зосима
Јана М. Алексић: О збирци песама ,,Страдање“ Јелене Ковачевић
У саодносу покајања и опроштаја, песникиња изналази оно божанско у људском које је надмоћније и делотворније од чистог људског, па чак и хуманистичког људског
Андреја Мирицки: Преображење Господње
Пут је даље Спаса нашег водио, / на Гори је остала вечна лепота, / свак’ ко буде овом стазом ходио / негде биће Тавор, а негде Голгота
Мирјана Булатовић: Смирење
Љубав стално трепти, / често мења правце, / и не смирује се / тај земаљски радар, / зато што Бога / није наћи кадар
Андреја Мирицки: Св. првомученик и архиђакон Стефан
Први, беше, Стефан што за Христа страда. / Бранио је веру, чинио чудеса, / исцељење вернима стиже са Небеса
Андреја Мирицки: Преподобна мати Ангелина Српска
Пристигло је лето ново, / Мати доби Купиново / са синовима ране вида. Процветала Фрушка гора, / светло наде, нова зора / и Крушедол јоште зида
Александар Тутуш: Равница (Приче уз ватру)
Гледао је у ноћни свод, ћутио тишину и мирисе у пустом селу. – Ђе припадамо, ђе смо пристали – упита сина и звијезде на небу
Андреја Мирицки: Св. Пантелејмон
Цар, Пантелејмона, на смрт осуди / док сведочи веру пред хиљаду људи. / Дође, Свети, пред суву маслину, / желећи славу и скору кончину
Андреја Мирицки: Св. пророк Илија
Само у Бога таква је сила / када се рађа пророк Илија. / Видеше људи још чуда многа, / сведочи веру у једнога Бога
Андреја Мирицки: Света Марина (Огњена Марија)
Мачем, џелат, одруби јој главу, / доби, Света, непролазну славу. / Свето предање, вечна истина, / чудима сведочи – Света Марина
Зоран Старчевић: На Опленцу
Но крај Храма не назваше Бога / туђин у трку с бубом у уху / и раб један лица печенога, / далек и он пресветоме духу
Андреја Мирицки: Света Недеља, свети Прокопије
Идолске цареве Недеља расрди, / још жешће своју веру утврди; * Као некад Савле / за Бога знао није, / потом попут Павла / поста Прокопије
Андреја Мирицки: Свети апостоли Петар и Павле
Свети истог дана страдаше, / у вечности Бога прослављаше
Срђан Ристић: Данак у крви
Сузе је пеку. Лију низ образ. / Пребијен дечак, уплакан, крут, / Шеваром пролази последњи пут. / Око му губи мајчински одраз
Андреја Мирицки: Ивањдан
Бог сачува Јована, / васељена прославља, / а Претеча Господу / земну стазу приправља
Андреја Мирицки: Св. Наум Охридски, Св. Анастасија Српска
Слепима вид, / манитима ум, / сваком чиста срца / помаже Наум; Над Студеницом звезда засија, / најсјајнија – Света Анастасија
Андреја Мирицки: Св. Јован Шангајски
Душе које за Христа не знају, / хришћани посташе у Шангају. / Срца велика, а раста ниска, / стиже Свети и до Сан Франциска
Јелена Ковачевић: Повратак кући
Вратила сам се кући. / А где бих могла другде отићи. / Мајке ни оца ми нема, нису живи. / А куда ће и они мртви него кући својој бити. / Ко ће их сахранити и воштаницу упалити
Срђан Воларевић: Да ли Светосавски брод плови ка Србији
Aко нас је довде довео лажни крмарош и још лажнији капетан, онда знамо шта нам ваља чинити да бисмо се вратили на једини пут, како бисмо се нашли на широкој пучини, у истини коју нам је заветно оставио Свети Сава
Андреја Мирицки: Свети Јоаникије Липовац, свети Петар Коришки
Чекић судио, / срп пресудио: / „Да се Србин / није усудио / код потока / наћи свеца!“
Ненад Живановић: Спорт и нове геополитичке игре
И као што се на сваком војном полигону увежбавају ратна дејства и проверавају идеје могућег деловања, тако се и спорт користи за увежбавање одређених борбених дејстава – другим средствима
Мирјана Булатовић: Грађевински материјал
У мом граду, поред осталих, / живи и много модела за робове: / срца замрлих, скоро отпалих, / чекају да попуне гробове
Андреја Мирицки: Свети Јустин Ћелијски
На Благовести, / сав у светости, / Небу се приближи / и Нетварној Светлости
Андреја Мирицки: Духови (Тројице)
Апостоли Бога моле / Речи Божје да говоре. / С Неба се чује хук, / међу њима наста мук, / једни друге погледаше / свим језицима говораше
Горан М. Јанићијевић: Слобода од утопије до дистопије, на основу искуства XIX-XXI века
Основну слободарску премису представља „истина која ослобађа“ и омогућава перспективу вечности. Слобода у Христу и његова истина вечне су установе
Мирјана Булатовић: Јачи пол
Удба, Служба, Полиција, / Војска, Дипломатија, / Академија / у све то можеш да уђеш, / али не можеш / да уђеш у Породилиште /и родиш смисао / свог живота
Андреја Мирицки: Балканско ходочашће
„Наше је само / што другима дамо“, / па ходочашће / наше настављамо
Зоран Богдановић: Пошто душа
„Себе продај, мени се подај, / а све друго биће твоје.“ / А све друго твоје биће, / све сем тебе, несрећниче
Андреја Мирицки: Свети Василије Острошки
Тврдош му је дао постриг / (сав од крша и од стења), / у тишини и молитви / да се штите поколења
Момчило Вуковић: Уништи зло
Сви нешто вагају / Вагају ријечи / Вагају понуде / А зло претеже / Док гњев праведни / Кључа у лонцу / Пред / Експлозију