Зоран Старчевић: На Опленцу

Но крај Храма не назваше Бога / туђин у трку с бубом у уху / и раб један лица печенога, / далек и он пресветоме духу

Унутрашњост цркве Св. Ђорђа на Опленцу (Фото: Телеграф.рс)

На дан родног црвеног Ужица,
док ме грли сунце изнад паса,
Белој цркви, лаган као тица,
успињем се, свечано, без гласа.

Црква Св. Ђорђа на Опленцу (Извор: srbijadanas.net)

Но крај Храма не назваше Бога
туђин у трку с бубом у уху
и раб један лица печенога,
далек и он пресветоме духу.

Љиљана Чолић: Опленац данас или Да ли је посткомунистичка Србија гора и од комунистичке

Ал здравише жена сва од грожђа
и бркови к’о у Црног Ђорђа.

24. септембра 2021.

 



Categories: Аз и буки

Tags: , , ,

2 replies

  1. Mauzolej one ogavne dinastije koja je zavila Srbiju u crno.

    2
    10
  2. Све док има песника, којима срце пише песме као што су Богородица Тројеручица и На Опленцу, ми се из људи нисмо исписали. Ток историјских догађаја је довео, а не династија Карађорђевић до неминовности страдања српског народа. Због тога тело је било у црнини, али се надам, кад дође време да се сасвим скине црвена, да је неће заменити одећа дугиних боја!

    11

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading