Тргали су цркве коњ’ма на репове, / устукнули страшни белој на Опленцу, / задужбини светлој, Петра мрамор венцу, / где небесни чуни оплен брегом плове
Опленац
Зоран Старчевић: На Опленцу
Но крај Храма не назваше Бога / туђин у трку с бубом у уху / и раб један лица печенога, / далек и он пресветоме духу
Љиљана Чолић: Опленац данас или Да ли је посткомунистичка Србија гора и од комунистичке
Не заборавимо, ово место није локација, већ локалитет. Опленац је симбол и мерило
Андреја Мирицки: Обретење и Сретење
Сеча кнезова – Обретење, / у Орашцу – на Сретење, / убиство Вожда – Радовање (луг), / Покајница – покајање