Милован Шавија: Поново о експерименту са пет мајмуна у кавезу

Експеримент је тренутно у оној фази када још није дошло до обрачунавања оних маскирних са онима без маски, али се то очекује веома брзо

Експеримент: Мајмуни у кавезу са бананама (Извор: Лична архива)

Већ дуже времена се повремено у новинским чланцима, на интернетским порталима и у научним радовима спомиње и анализира она већ помало легендарна прича о експерименту са пет мајмуна затворених у кавез. Тај експеримент, а посебно његови резултати, постају све актуелнији и интересантнији последњих година када се у светлу све израженије масовне манипулације и кондиционирања становништва покушава расветлити на који начин функционише људско понашање и како се на њега може утицати. Међутим, након драматичних догађаја који су обележили последњу годину друге деценије 21. века чини се да је експеримент постао актуелнији него икада пре, тако да не би било на одмет поново се подсетити његових детаља.

У кавез у којем су постављене мердевине са гроздом банана на врху је затворено пет мајмуна. Као што се и очекивало убрзо је један од мајмуна пришао мердевинама у намери да се попне и дође до банана. Чим је додирнуо мердевине остали мајмуни су попрскани веома хладном водом. Након извесног времена покушаће други мајмун да се приближи мердевинама уз исти резултат – сви други мајмуни биће попрскани веома хладном водом.

Ускоро, када неки мајмун буде покушао да се попне на мердевине, други мајмуни ће га спречити у томе.

Након тога избацује се прскање хладном водом и почиње са заменом мајмуна. Прво је један мајмун из кавеза замењен новим. Нови мајмун је видевши банане покушао да се попне мердевинама. На његово изненађење и ужас, остали мајмуни су га напали. Након још неколико покушаја и напада, схватиће да то не треба да ради и неће се више приближавати мердевинама.

После тога уклања се још један од изворних пет мајмуна и замењује новим.

Придошлица ће одмах кренути према мердевинама и бити нападнут. Претходни новајлија ће са великим ентузијазмом учествовати у кажњавању. На исти начин ће се заменити и трећи првобитни мајмун новим, затим четврти, те на крају и пети. Сваки пут када нови мајмун крене према мердевинама биваће нападнут.

Већина мајмуна који га туку немају појма зашто им није било допуштено да се попну на мердевине, или зашто учествују у ударању најновијег мајмуна. Треба нагласити да након што су замењени сви изворни мајмуни, ниједан од преосталих мајмуна никада није доживео искуство прскања хладном водом. Упркос томе, ниједан мајмун никада се више неће приближити мердевинама како би покушао да дође до банана.

Поставља се питање: зашто неће?

Зато што је, колико они знају, одувек био такав обичај!

Као што се види понашање мајмуна из експеримента, нарочито оних из друге поставе, неодољиво подсећа на понашање данашњег Хомо сапиенса у многим ситуацијама у које је јадник доспео доживевши да буде савременик такозваног модерног доба. То је постало још уочљивије у финалу тог модерног доба које ће вероватно дуго остати упамћено као „пандемија”. Чак ће се мало пажљивијим посматрањем и размишљањем моћи уочити како све оно што полако постаје делом свакодневнице, то јест такозване нове нормалности, неодољиво подсећа на тај експеримент са пет мајмуна. Тако да се стиче општи утисак да се ради о понављању тог експеримента, али са људима уместо мајмуна као главним јунацима.

Зар се у оној силној маси човеколиких бића са маскама преко лица која је преплавила улице свих светских градова не могу лако препознати мајмуни из кавеза? Хладни тушеви су замењени ништа мање непријатном хистеријом застрашивања опасним вирусом и забранама кретања под претњом драстичних казни, док се у оним малобројним који још увек не носе маске, надајући се да ће се она стара нормалност ипак можда вратити, могу препознати они мајмуни дошљаци којима све то у првом тренутку није баш било најјасније и који су гледали како би се дочепали оних банана. Експеримент је тренутно у оној фази када још није дошло до обрачунавања оних маскирних са онима без маски, али се то очекује веома брзо јер маскирни већ увелико попреко гледају на оне без маски, а у очима им се почиње назирати презир.

Маскирани (Фото: EPA/BBC)

Тај експеримент ће трајати много дуже од оног са мајмунима. Због тога треба бити стрпљив и сачекати још коју годину, или још боље деценију, па да се, уколико експеримент успе, доживи тренутак када на истим улицама неће више бити никога без маске на лицу, нити икога да је неком пришао на удаљеност мању од два метра. Нико од њих се неће више сећати нити пандемије, нити зашто носе маске и одржавају ону минималну међусобну удаљеност. Ако се у близини нађе неко ко је упућен у експеримент и упита их зашто то раде највероватније ће одговорити као што је закључено на крају оног давног експеримента са пет мајмуна: „Зато што је, колико они знају, одувек био такав обичај!“

Епилог

Међутим, ако се на тренутак поново вратимо на онај експеримент са пет мајмуна и покушамо пронаћи информацију о томе ко га је и када извео долази се до прилично изненађујућег резултата. Та информација не постоји, барем што се тиче интернет претраживача. Без обзира што је тај експеримент у последњих пола века толико пута помињан, цитиран, препричаван и кориштен у многим озбиљним научним публикацијама и књигама који се баве психологијом људског понашања нико никада није понудио референцу о аутору и датуму када је извршен. Стога се сасвим природно намеће питање: да ли је експеримент уопште икада и изведен. Пошто се ради о прилично једноставном експерименту чудно је да нико никада није покушао да га изведе и да то евидентира под својим именом, те тако остане забележен и упамћен.

Сходно томе може се логички претпоставити да је експеримент заиста изведен, и то ко зна колико пута, али да се није све одвијало онако како је очекивано. То јест, да понашање мајмуна није било баш у потпуности подударно понашању људи у идентичној или сличној ситуацији. У том случају може се наслутити изненађење, али и разочарење експериментатора када су се у оном другом делу експеримента мајмуни растерећени бриге око хладног туша једноставно попели уз мердевине и слатко смазали омиљено воће. Такођер се могу замислити њихова мангупска лица развучена у оне само њима својствене гримасе док су се међусобно домунђавали на њиховом језику говорећи: „Зар је овај идиот заиста мислио да смо ми глупи као људи?”

Експеримент са другачијим исходом (Извор: Лична архива)

На крају се, следећи исту логику, може још наслутити зашто је такав резултат сакривен и преиначен. Највероватније зато што би се тиме уклонила последња сламка за коју се држе Дарвинисти очајнички покушавајући спасти ону своју глупу теорију да је човек настао од мајмуна и да је од њега еволуционо много савршенији, а тиме и паметнији. Коришћење обојице као заморчића у истим експериментима са претпостављеним сличним или истоветним понашањем служило им је као једна од потпора за вештачко одржавање те теорије тако дуго привлачном.

Дакле, јасно је да иза свега стоје ко би други него они непоправљиви фалсификатори и преваранти Енглези. После неуспеха са првим сигурно им неће пасти на памет да и овај најновији експеримент са маскама покушају опет са мајмунима, плашећи се да поново не буду од њих изругани и на крају приморани да самима себи коначно признају да Хомо сапиенс није настао у еволуцијској, него у некој другој лабораторији.



Categories: Аз и буки

Tags: , , , ,

4 replies

  1. С обзиром на сумњу ко стоји иза свега не би ме чудило да су, због нежељених резултата експеримента, непослушне мајмуне генерацијама елиминисали а документацију склонили у архиве и закључали на (пар пута по) 50 година.
    Неких 70-80 година доцније може се очекивати нека прикладна изложба фотографија која ће приказати како су у ствари њихове само банане и мердевине.

    (https://stanjestvari.com/2021/01/29/izlozba-britanci-i-drugi-svetski-rat-u-jugoslaviji/)

  2. Долазим до пекаре испред ње је бака која чека у реду каже ми не можеш унутра јер могу бити само два купца и помиње корону,кажем јој да их унутра има троје,а ти чекај ако хоћеш и уђем,бака побесни и почне да хистерише и да виче како сам безобразан и да нећу моћи пре ње,бесно улази и истаје испред мене,заборавила је и на маске и на корону,у једном тренутку било нас је петоро и сви смо услужени Богу хвала и живи,ето како се треба борити против короне тако се побеђује страх на Српски начин инатом,а не паником и гледањем вести које шире корону.

    7
    4
  3. Честитам @Перо !

    Показао си баки да је глупа и јадна. Ем чека на ред, ем се плаши заразе.
    Ти си је Перо прешао, ти си наш понос, ти си као што кажеш промотер “српског ината” . . .

    Је сам Перо, као и та бака, стар и бојим се. Ал ако се сретнемо пред пекаром, ја нећу паничити као она. Не ! Ја ћу те Перо одма пустити пре мене. Да не чекаш, да не губиш време.

    8
    7
  4. Не мења смисао текста, али ваља напоменути да такав експеримент никада није изведен.

Оставите коментар