Изложба „Британци и Други светски рат у Југославији“ широм Србије

У више српских градова уприличена је изложба коју је припремио британски војни аташе у Србији Ник Илић

Са изложбе Британци и Други светски рат у Југославији (Фото: Весна Лалић/НоваС)

Изложба фотографија Британци и Други светски рат у Југославији у Историјском архиву у Нишу

Како су Британци видели Други светски рат на просторима некадашње Југославије показује изложба слика и предмета која је отворена у Историјском архиву града Ниша.

Стотине фотографија, делови униформа и документи део су сталне поставке музеја из Лондона. Изложбу је отворила амбасадорка Велике Британије у Београду Шан Меклауд.

Отварање изложбе Британци и Други светски рат у Југославији у Нишу, 25. 1. 2021. (Фото: Фејсбук страница Историјског архива у Нишу)

Колико је била чврста веза Енглеске и Југославије током Другог светског рата показује изложба фотографија која је отворена у Историјском архиву града Ниша. Фотографије, историјски документи и лични предмети део су поставке музеја из Лондона и сведоче колико је била важна улога Британаца на овим просторима од 1941. до 1944. године. Управо овом идејом водио се аутор изложбе Никола Ник Илић изасланик одбране Уједињеног краљевства у Београду.

Изложба Британци и Други светски рат у Југославији, на неки начин обележава 80 година од почетка Другог светског рата на овим просторима.

Изложбу је у холу Историјског архива града Ниша отворила амбасадорка Велике Британије у Београду Шан Меклауд. Поставка ће трајати наредних месец дана.

(Belle Amie, 25. 1. 2021)

Крушевац: Пуковник Ник Илић представио поставку „Британци и Други светски рат у Југославији“

Изложбу документарних фотографија „Британци и Други светски рат у Југославији“, коју ће посетиоци Народног музеја у Крушевцу моћи да погледају све до 10. децембра, пуковник Ник Илић, изасланик одбране Уједињеног Краљевства припремао је близу две године.

Подвлачи да је циљ био да се исприча прича о активностима Британаца на територији некадашње Југославије, када су се официри и војници из Комонвелта борили против фашистичке окупације, заједно са два антифашистичка покрета: прво са Југословенском војском у отаџбини, касније и са Народном ослободилачком Војском.

Из изложбене поставке Британци и Други светски рат у Југославији (Фото: С. Бабовић/Вечерње новости)

„Када је Југославија одбила да се прикључи Тројном пакту након пуча у марту 1941. године, британски премијер Винстон Черчил је рекао да је Југославија пронашла своју душу“, каже пуковник Ник Илић

„И становници Крушевца и целе регије, платили су велику цену када су одбили да се прикључе окупаторима. Битка за Крушевац у септембру 1941. године сведочи о страшној одмазди над цивилним становницима“.

Пуковник Илић подсећа да је СС дивизија Принц Еуген није имала резултата у операцији „Копаоник“, којом је требало да се уништи ЈВуО, али да су последице биле тешке: убијање на стотине цивила, највише у месту Крива Река код Бруса. У припреми поставке, Илићу су помогли у више институција, Државна архива у Лондону, Империјални ратни музеј, приватне колекције породица припадника Јединице за специјалне операције и Меклејнове војне мисије. Сарадници на пројекту били су и Министарство одбране, Архив Југославије, као и за потребе изложбе у Крушевцу-овдашњи Народни музеј.

Фото: С. Бабовић

Фотографије и документа, додаје аутор поставке, подсећаће будуће генерације на време када су се „Срби и Британци борили за слободу заједно, раме уз раме, у најмрачнијем периоду 20. века“.

С. Бабовић

(Вечерње новости, 23. 11. 2020)

Изложба Британци и Други светски рат у Београду

Поводом 75 година од завршетка Другог светског рата, у Малој галерији Дома Војске у Београду отворена је изложба фотографија „Британци и Други светски рат у Југославији”, коју су, у сарадњи са Институтом за стратегијска истраживања Универзитета одбране и Управом за традицију, стандард и ветеране Министарства одбране, организовали Медија центар „Одбрана” и Амбасада Уједињеног краљевства Велике Британије и Северне Ирске у Београду.

Свечаности су присуствовали државни секретар у Министарству одбране Александар Живковић, амбасадорка Уједињеног Краљевства Шан Маклауд, аутор изложбе изасланик одбране Уједињеног Краљевства пуковник Ник Илић, представници Министарства одбране и Војске Србије, директор Архива Југославије др Милан Терзић и љубитељи историје и фотографије.

Отварајући изложбу и поздрављајући госте у име министра одбране Александра Вулина, државни секретар Александар Живковић је истакао да српски народ памти допринос својих савезника у заједничкој борби против немачког окупатора на овим просторима.

„Изложба коју данас приређујемо доноси сведочанства о времену у коме су народи на овим просторима, заједно са савезницима, међу којима је, баш као и у Првом светском рату, била и Велика Британија, водили борбу за слободу. Изложба „Британци и Други светски рат у Југославији”, кроз поставку коју чини осам целина, доноси вредно сведочење посвећено жртвама српског народа, али и припадницима британских јединица као и свима који су подржавали борбу југословенских народа до коначне победе над фашизмом. Вечно сведочанство сарадње нашег и народа Уједињеног Краљевства су и гробови 471 морнара, војника и пилота на Ратном гробљу Комонвелта у Београду. У нади да је време ратног савезништва за нама, а да ће време које долази донети прилике за сарадњу и просперитет наших народа у области економије, културе и свега што улепшава свакодневицу данашњег човека, желим вам добродошлицу у здање Дома Војске Србије, које сведочи о српској војничкој слави и негује националну културу и традицију“, рекао је отварајући изложбу државни секретар Александар Живковић.

Амбасадорка Уједињеног Краљевства у Београду, Шан Маклауд истакла је у свом обраћању да „настоји да изгради још квалитетније и продуктивније билатералне односе између две земље, окренуте будућности на основама међусобног разумевања, поштовања и пријатељства, стеченог и кроз сарадњу у оба светска рата”.

„Изложба коју данас отварамо „Британци и Други светски рат у Југославији”, представља важан допринос том циљу“, рекла је амбасадорка Маклауд.

Аутор изложбе посвећене жртвама српског народа, припадницима британских јединица за специјалне операције (СОЕ) и свима који су, током рата, пружали подршку југословенским народима у борби за ослобођење отаџбине, изасланик одбране Уједињеног Краљевства пуковник Ник Илић истакао је да је српски народ први у Европи устао против заједничког непријатеља и за то платио огромну цену, већу него амерички, француски и британски народи заједно.

„Влада Велике Британије од првог дана пружала је помоћ српским борцима, најпре Југословенској војсци у отаџбини којом је командовао пуковник, касније генерал Михајловић, а затим Народноослободилачкој војсци маршала Тита. Српски народ је, заједно са својим савезницима, први повео борбу против окупације, а заједно с њима борили су се и припадници Јединице за специјалне операције (СОЕ) од којих су седморица сахрањени у Београду. Ова изложба посвећена је њима“, рекао је пуковник Ник Илић.

Изложба „Британци и Други светски рат у Југославији” отворена је у Малој галерији Дома Војске Србије до 17. септембра од 11 до 19 часова.

(Моја Србија, 5. 9. 2020)

Вучић обишао изложбу „Британци и Други светски рат у Југославији”

Председник Србије Александар Вучић обишао је изложбу фотографија „Британци и Други светски рат у Југославији“, отворену у малој галерији Дома Војске Србије „Београд“.

То је објављено на Инстаграм профилу „будућностсрбијеав“, уз поруку Вучића да је на нама да чувамо сећање на жртве.

„Важан јубилеј, 75-годишњица од завршетка Другог светског рата, подсећање је и на заједничку британско-југословенску (српску) сарадњу, о чему сведоче и гробови 471 морнара, војника и пилота на Ратном гробљу Комонвелта у Београду. На нама је да чувамо сећања на жртве које нас опомињу и које не смемо заборавити“, објављено је на Инстаграму.

(Н1, 16. 9. 2020)

Нова С: Британци и тајни рат у Југославији – Агенти мењали историју

Хтели сте да сазнате шта британске војне архиве кажу о 27. мартовском пучу, ко су били агенти СОЕ у Београду, ко је био тајна кртица комуниста у Каиру поред Кима Филбија, под којим именима српских јунака су се крили припадници британске војне мисије у штабу Драже Михаиловића, ко су прави актери борбе за „Јужну пругу“ уништења Ромелове руте снабдевања, ко је још спасен у операцији Халијард и шта су радили британски командоси у „Тврђави Вис“ 1944? Све ове информације можете сазнати на изложби занимљивог назива „Британци и Други светски рат у Југославији“, која је свечано отворена 1. септембра у галерији Дома Војске, и која баца другачији поглед на овај период Другог светског рата.

Ник Илић, британски војни аташе у Србији (Фото: Весна Лалић/НоваС)

Иако у свакодневним причама кад се дотакнемо Другог светског рата и британске улоге у свему томе тврдимо да све знамо, после ове изложбе с правом можемо поставити питање да ли је то баш тако. Кад се погледа ова изложба. оно што је написано у публицистичким и псеудоисторијским књигама пада у воду.

Неминовно је једно, ко погледа ову изложбу добиће свакако другачији поглед на улогу Британије на Балкану на почетку и на крају Другог светског рата.

За то је свакако заслужан аутор пуковник Ник Илић, војни аташе Велике Британије, човек који је своју војну каријеру почео управо на Балкану. Пуковник Илић, иначе страствени истраживач и наше горе лист одговарајући на питање Нова.рс откуд идеја да направи једну такву изложбу, каже да је све почело 2018. када се обележавало 100 година од пробоја Солунског фронта и завршетка Првог светског рата.

„Пошто је тада било две године до обележавања 75 година од завршетка Другог светског рата, започео сам истраживање у нашој војној архиви да видим шта имамо о том периоду – у смислу слика и извештаја о томе шта су Британци радили, како би помогли снагама отпора у борби против нацистичке окупације“, започиње причу пуковник Илић о томе откуд идеја за једну овакву амбициозну изложбу.

У овом случају нисам могао да одолим да не питам британског високог официра о пучу 27. марта 1941, пошто нема теме кад се спомене 27. мартовски преврат, а да се не удари по Британцима, да су они главни инспиратори који су гурнули Краљевину Југославију у рат.

„Лично сам прочитао бројне извештаје СОЕ (Special operations executive– Управа за специјалне операције) о томе како су њихови оперативци посебно после капитулације Француске 1940. послати у све земље Европе, које нису биле окупиране, па и у Југославију да воде тихи рат против Немаца. У Београду агенти СОЕ сусрели су се са представницима Српске сељачке странке и четничким организацијама да се распитају како могу да им помогну у случају сукоба са нацистима.

Фото: Весна Лалић/НоваС

Наш став био је – шта треба да радимо ако Југославија приступи Тројном пакту, како онда да делујемо ако немачка почне да користи комуникације за транспорт војске, какви су планови. Онда је заиста уследио пуч, који су извели ваздухопловни официри на челу са Симовићем. Тад су сви планови СОЕ у случају приступања Тројном пакту пропали”, додаје Илић.

Пуковник Илић испричао је и једну анегдоту из тог периода о којој се уопште ништа није знало.

У Југославију је 1940 чувеним Оријент Експресом стигао и капетан Питер Вилкинсон, иначе припадник одељења за специјалне операције. По силаску на београдску железничку станицу, службеник амбасаде узео је тајну торбу и отишао, док је Вилкинсон препуштен био сам себи.

Знао је име само једног хотела Три краља. Да нешто није у реду приметио је кад је рецепционеру дао британски пасош. Ипак је добио собу. Наредног дана, када је сишао на доручак, схватио је да је хотел пун Немаца и да је он једини Енглез. Срећа је била да су Немци мислили да је у питању Швеђанин. Пошто је платио рачун, муњевито је нестао, а у амбасади је сазнао да су југословенске власти Британце смештале у хотел Мажестик, док је Три краља био резервисан за Немце, а Вилкинсону то нико није рекао.

Посетиоци изложбе моћи ће да виде и слике саботажа које су припадници СОЕ са припадницима Југословенске војске у отаџбини Драже Михаиловића изводили на југу Србије на тај начин уништавајући руту снабдевања Ромеловог Афричког корпуса, али и на Западу Србије у рејону Мокре Горе где су уништили неколико мостова прекидајући руту снабдевања на релацији Београд- Сарајево.

Мајор Бил Хадсон и генерал Драгољуб Михаиловић позирају са ветераном Балканских и Првог светског рата из Црне Горе

„Генерал Александер дао је наређење Дражи Михаиловићу које датира од 20. септембра 1942. да заустави снабдевање Афричког корпуса које се вршило преко Србије до Солуна. Од зиме 1942. до почетка 1943. припадници СОЕ и ЈВуО извршили су низ саботажа. Према нашим подацима, једна трећина возова је стављена ван употребе, као и 50 одсто вагона. Један од великих проблема био је како спречити да Немци у знак освете не убијају цивиле.

Наши агенти, заједно са припадницима ЈВуО у саботажама користили су експлозив у облику угља који је убациван у локомотиве, рађене су саботаже на сигналима, па је долазило до судара два воза, стављали су маст на шине како би дошло до исклизнућа воза”, додаје пуковник Илић и наглашава да управо због оваквих великих активности командант британских снага у Грчкој генерал Милн послао је извештај о Михаиловићевом доприносу прекида снабдевања афричког корпуса.

У целој причи незаобилазно је било споменути и како су Британци гледали на сукоб четника и партизана који је почео на јесен 1941. Илић објашњава:

„Велика Британија када је чула да су делови југословенске војске и даље активни и да нису сви заробљени, одлучила је да пошаље војну мисију у Југославију. Са подморницом ХМС Тријумф послат је припадник СОЕ Бил Хадсон, који је пре рата био рударски инжињер у Бору и који успео да изађе из Југославије и преко Истанбула домогне се Каира.

Он је био први шеф војне савезничке мисије у Југославији. Он и Бејли су се искрцали из подморнице у близни Петровца, где су се срели са партизанима. Сусрели су се са Милованом Ђиласом, а онда су прво отишли до Титовог штаба, касније и код Драже Михаиловића. У мисију је послат и Теренс Атертон, који је пре рата био новинар у Југославији и агент СОЕ и он је преко Петровца стигао до Фоче код Тита, али је успут нестао на путу ка штабу генерала Михаиловића”.

Он напомиње да су тад агенти СОЕ са собом носили злато, италијанске лире, јер у материјалу нису могли да помогну снаге на терену које су се бориле, али су дошли на идеју да тај новац Михаиловић искористи да купује оружје од Италијана и снабде се за операцију прекида снабдевања Афричког корпуса.

Британска мисија у Југославији

Иначе, по речима војног аташеа, сви припадници британске војне мисије који су се налазили у штабу код генерала Михаиловића, добијали су српска имена, тако је Милн добио име по Милошу Обилићу, а Хадосново име је било Марко по Краљевићу Марку.

„Ми смо све време рата снабдевали снаге отпора овде – прво са подморницама, а онда и са четири Б-24 прерађена бомбардера. Кад је ослобођена Италија, користили смо и италијанске ваздухопловне базе одакле су полетали транспортне ‘дакоте’, које су спасле 19.000 партизанских рањеника, а кад су Немци окупирали Далмацију, пребацили су за обале и острва 30.000 цивила на север Африке где су били годину дана. У том периоду склопљено је било 300 бракова и родило се 350 беба“, наводи.

Од 1943 британске војне мисије стигле су и штаб Народно ослободилачке војске Југославије. Посетиоци који дођу да погледају изложбу моћи ће да виде и ретке слике мисије СОЕ за време битке на Сутјесци, слике капетана Динкина и Тита, као и колективну слику свих припадника СОЕ који су преживели битку на Сутјесци.

‘Савезничко’ бомбардовање Београда

Посетиоцима ће посебно за око запасти слика британског официра у Јајцу на Другим заседању Авноја где се види један необично високи британски официр мајор Џон Мејџор, који је био поред Динкина.

Посетиоци ће моћи да сазнају и да је седам британских официра припадника СОЕ који су били у војној мисији у Југославији сахрањено овде у Београду, а укупно њих 16 изгубило је живот. У Србији је према подацима пуковника илића деловало укупно 29 мисија и код четника и код партизана.

Кртица опаснија од Филбија

Свако ко посети изложбу моћи ће да види фотографију британског официра, која се не би разликовала од стотине хиљада других, да то није особа која је била много опаснија од Кима Филбија – који је остао упамћен као човек који је издао Британију и западне савезнике својим агентурним деловањем. За разлику од Филбија, који је скривао да је комуниста, мајор Џејмс Клугман то није крио. Напротив, о томе је отворено говорио и пропагирао комунистичке идеје.

Клугман је радио на припреми извештаја које су агенти СОЕ и војне мисије слале у Каиру да се даље пошаљу у Лондон. Права истина откривена је 1996. године, значи 51 годину од завршетка Другог светског рата, када су отворене архиве и кад су неки преживели агенти СОЕ отишли да погледају документе и извештаје које су са терена слали.

Тад су открили да ниједан извештај који су они послали није био прави. Наиме, Клугман је, како је касније открио, све те извештаје приређивао у корист партизана и комунистичког покрета.

Џејмс Клугман, британски комуниста

Пуковник Илић споменуо нам је у разговору и текст историчара Родерика Бејлија који је написао занимљив текст о томе како је Клугманов план био да прикаже да се партизани једини боре против Немаца, док Михаиловић сарађује са њима.

Овде смо се неизбежно дотакли и приче како је Дража Михаиловић реаговао кад се сазнало да је Лондон и Черчил на основу извештаја оперативаца међу којима је био и његов син Рандолф одлучила да подржи Тита и партизане.

„У Југославији није била борба само против Немаца, то је био грађански рат и обе стране су у том рату користиле оружје које је Британија слала за међусобну борбу, уместо за убијање Немаца. Черчил је сагледао све извештаје и дао подршку Партизанима“, додаје Илић.

Иначе још је Бил Хадсон у јесен 1941. почео са сондирањем партизанског и четничког покрета и њихових вођа генерала Михаиловића и Јосипа Броза Тита у настојању да обједини њихов отпор и борбу против окупатора. Међутим, ни Тито ни Михаиловић, као и два њихова покрета нису успели да се уздигну изнад међусобног ривалства и супарништва и борбе за власт, па је било неминовно да уђу у отворен сукоб.

Фото: Весна Лалић/НоваС

Једна од занимљивих фотографија на овој изложби јесте и карта терена око Београда на којој су били уцртани сви прилазни путеви. Интересантно је да су Партизани током ослобођења у Београдској операцији итекако користили ову мапу кад су ослобађали град. Ослобођењем уласком Црвене армије, а још више лошим односима Черчила и Тита па и сукобом око Трста 1945, британски утицај у борби за слободу српског народа од немачке окупације постао је невидљив.

Истина јесте да је ова прича открила потпуно другачију страну Велике Британије од оне којој робујемо кроз разне приче и псеудоисторијска тумачења, да Велика Британија јесте имала велики утицај на овај простор све време рата и да је пружала помоћ колико је могло, а подухват пуковника Илића јесте велики, јер је то био начин да се исправи једна неправда и очува сећање на храбре агенте који су ризиковали свој живот да би Југославију ослободили од немачке окупације.

„Ми не треба да живимо у прошлости, него да прошлост користимо за бољу будућност“, порука је пуковника Илића, нашег домаћина, који нам је осликао само део ове величанствене приче.

Андреј Млакар

(НоваС, 15. 9. 2020)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , , , , , ,

5 replies

  1. Čudi me od „Stanja stvari“ da prenosi ovakve nebitne događaje!?
    Pukovnik Ilić se nešto kao.. trudi da zbliži Srbe sa Britancima, ali nažalost, ni on ne shvata ili ne želi da shvati da su ti isti Britanci ostavili na cjedilu i izigrali na najgnusniji mogući način pukovnika Dragoljuba Mihailovića i njegov pokret. Smuči mi se kad gledam ovu farsu!
    Da li se više iko u zemlji Srbiji sjeća da je pukovnik Mihailović bio vođa otpora, da su se naši djedovi junački borili, da su vjerovali tzv. saveznicima, prvenstveno Britancima! I onda, preokret, Čerčil priznaje Tita a odbacuje pukovnika Mihailovića.
    Moj djed je odstupio sa četničkim jedinicama iz Crne Gore i Hercegovine, prešao pješke cijelu Bosnu i Hrvatsku pod stalnim napadima ustaša i partizana, željeli su da se domognu Austrije, ali su ih Englezi izdali, nijesu im dozvolili da izađu iz Slovenije. Mog đeda i hiljade njegovih saboraca, žena, djece i staraca pobili su partizani od Zidanog mosta do Kočevskog Roga, i danas im kosti trunu u zajedničkim grobnicama…Da nije bilo počivšeg mitropolita Amfilohija ostali bi zauvijek zaboravljeni.
    I sad pukovnik Ilić, što je još žalosnije, potomak istih tih koje su Britanci izdali i prevarili, otvara neke izložbe po Srbiji i drži predavanja o Britancima koje predtavlja kao naše prijatelje!?
    Srce me boli zbog ove nepravde, prevrću se kosti pukovniku Mihailoviću i njegovim saborcima koji su naivno vjerovali tzv. saveznicima.
    Srpski narode zaboravljaš svoje pretke nedužno stradale, ne čeka te svijetla budućnost.

    16
    2
  2. Хвала г Нику Илићу и британској амбасади за ову изложбу, истовремено у више градова Србије. Ради се о документима и фотографијама који су стигли из Лондона и који су нам углавном непознати. Наше знање о 2 Св рату, деформисано од стране комуниста, много би добило кад би и друге амбасаде (Русија, Немачка, Аустрија, Италија и др) учиниле нешто слично.

    Можда би Музеј историје Србије могао да их замоли за помоћ.

    2
    13
  3. При овоме мислимо на ове значајне изјаве о туђинским структурама у подземној Србији:

    „Ипак, изгледа да наступају периоди када човек из Србије губи способност да разликује добро од зла и не показује одвратности према непоштеној тековини.“
    – Проф. Јован Цвијић

    “Енглези ће нас увек сматрати својим виртуелним противницима, онима који више теже и нагињу Русима него њима, онима који ће у трајним ситуацијама ићи са Истоком а не са Западом”
    – Проф. др Лазо М. Костић

    „Ја не бих имао ништа против српских масона када би им глава била у Београду а не у Лондону и Паризу…“

    – Др Божидар Пурић

    „Запад је поробио српско друштво у свим сферама…“
    – Игор Ивановић

    Не улазећи ни у какве друге коментаре репродуковали бисмо извесне делове из књиге Адама Прибићевића, која је објављена под насловом „Мој живот“, да бисмо одбили сваки приговор пристрасности.

    Стр. 140-141: „Сва мржња наше англофилске интелигенције окренула се против Недића и Љотића, као да ду они довели Немце у земљу, а не људи од 27. III. 1941. Године.
    Ова деморалисана интелигенција није критиковала само Недића и Љотића, иза чије срамоте се крила, већ и Дражу. Звали су га гибаничаром…

    Чудио сам се само неразуму наше интелигенције, која се могла поуздати у Енглезе, кој никад нису били наши пријатељи. Па Черчил чак у својим ратним мемоарима кука за пропашћу Аустрије, као да му је она могла спасити мир у Европи, растрзана унутрашњим размирицама њених бројних народа.

    И она је на Балкану, после 1913. Год. Бојећи се уједињеног Балкана за своје положаје у Средоземном мору, радила против уједињења Балкана…“

    Стр. 173-174: „После 1918. У Србији су биле поднесене хиљаде тушби против достављача за окупације 1915. – 1918. Да је дошло до јавних претреса то би бацило ружну сенку на Србију. Тада судство у Србији још није било одвојено од управе, па је полиција водила тзв. Предистрагу. Тако је мој брат Светозар, као министар унутрашњих дела, обуставио сав поступак, да би спасао част Србије. Мислим да је погрешио. Да су достављаче тада најстрожије казнили, било би их мање 1941 – 1945.

    То је разлог те је толико људи из Србије и овај пут ушло у туђинску обавештајну службу. Патриотско покриће нашло се и ту: То је служба ‘савезницима’ а не непријатељима, а против непријатеља Краља и већ тако даље.

    Ову болест може излечити само дуготрајна владавина демократије. Иначе ће заразити онај део народа, који од ње није патио, јер је, под туђинском владавином оваква служба била жигосана ка издаја, те су у архивама аустријским у Загребу 1918, после слома Аустрије, нашло, на шесто педесет хиљада Срба у Хрватској, само један Србин обавештајац: Душан Теодоровић…“ (Види: Адам Прибићевић, Мој живот, Windsor, Ontario, Canada, 1980).

    10
  4. ‌Full moon night

    Full moon in Drina.
    What a bath! Have a look!
    A tear in your eye,
    After a thunderstruck.

    Broken bridges, smashed apart.
    Reaching context, I do listen to my heart.
    My heart is with you,
    You are in my heart.

    Madness, passion, bare feet…
    A free eagle flies through my dreams.
    The devil´s fishing in an empty street:
    Come on baby, come to me!

    Momcilo

    4
    1
  5. Раније вечерас гледао сам документарни филм Гвоздени пук и подсетио се двају његових Гвоздених ратница, Флоре Сандерс и Милунке Савић, вечна им слава и хвала. Њих сам морао поменути на самом почетку, за њихово помињање молим за опрост, а пуковник Илић нек то схвати као зов из обе горе чији је лист када ово буде читао. Не сумњам да ће читати или бити извештен. Како год, волео бих да остави и коментар, ако то не нарушава неки од кодекса који га обавезују.

    Добра дела појединих британки и британаца српски народ неће заборавити док постоји али, на жалост, ни она друга јер су британска држава и влада су у прошлом и у овом веку нанели српском народу зло које се речима тешко може исказати и не мери се само језивим људским страдањем.
    Редом се стајало на страну српских крволока, подржавало их се, јатаковало им се, а у два се наврата непосредно учествовало у бомбардовању српских градова, села и ненаоружаних цивила.

    Мучко бомбардовање из периода којем је ова „изложба“ посвећена још је срамније и нељудскије од другог.

    Током „Милосрдног анђела“ непријатељско одређење било је јавно и јасно, што злочин не може да умањи, али како назвати бомбардовање цивилних циљева у окупираним српским градовима за време Другог светског рата? Жртве никад нису пописане па се „у светлу“ ове изложбе питам да ли ће и истину о њима бити лакше наћи у педантним немачким архивама? У нашим архивама, а после „народноослободиоца“ за којег су у окупираној Србији до 1943. знали само надлежни органи док га британија није наоружала и устоличила, вероватно не. Питање одговорности за злочин и ратне штете такође никад није постављено.

    По томе судећи ове „изложбе посвећене жртвама српског народа“ не могу да имају другу сврху него да се истина додатно сакрије.
    („Неминовно је једно, ко погледа ову изложбу добиће свакако другачији поглед на улогу Британије на Балкану на почетку и на крају Другог светског рата.“)

    О томе симболично говори и време lockdown-a у којем се, кришом изгледа, приказује.
    Кажем кришом јер мислим да је морала бити много адекватније „испраћена“ са свих страна медијског спектра, нарочито његовог родољубивог дела.

    Читав фељтон по књизи Роберта Макдауела „Стрељање историје – Кључна улога Срба у Другом светском рату“ објављиван је и био читан овде на Стању ствари.
    Шест наставака у распону од три месеца, практично истовремено са изложбом. Да ли сам последњи који је за њу чуо?

    Тај утисак о медијима раме је уз раме је са податком да је 1996. године на британске архиве везане за Југославију и Други светски рат ударено још 50 година lockdown-a. Ту вест сам негде у то време и прочитао али се не сећам тачно где, у Политици или НиН-у, али ми још увек одзвања у глави.
    Позивање на архиве поводом ове изложбе отвара значајно питање да ли се и шта у међувремену око њихове доступности изменило.

    У (замишљеном) интервјуу са пуковником Ником питање о архивама било би једно од првих, а свакако најзначајније питање.
    Прво би било којег је стабла „наше горе лист“ а друго, неизоставно, да каже колико може и жели о почецима своје војне каријере „управо на Балкану“.

    Заиста би било значајно интревјуисати пуковника Илића, ако се нађе ко осим Јунајтед групе, мада нам чак и ове исказе и вести ваља пажљиво читати.

    Препоручио бих му да пре тога, ако већ није, прочита књигу Мајкла Лиза „Силовање Србије – британска улога у Титовом грабљењу власти 1943-1944 (БИГЗ, 1991). Он је, уз упорно трагање по британским архивама, био и очевидац, официр за везу са ЈВУО. Не знам да ли је поменут на изложби али он као „кривце“ види бригадира Меклејна а нарочито капетана Дикина и пуковника Бејлија. За потоњу двојицу сматра да су за време обавештајне обуке у Канади били „програмирани“ и на комунистичкој и на хрватској линији.

    Из рецензије др. Веселина Ђуретића издвојио бих мишљење да „аутору недостаје истицање једне посебне димензије Черчилове политике, која се огледала у додворавању Титу као Хрвату (због чега су упућивани углавном мисионари из хрватских емигрантских редова)“.

    За увид у остале „посебне димензије Черчилове политике“ свакако треба прочитати сведочења Божидара Зечевића (лист Печат) који је, не знајући уопште за савезничка бомбардовања Србије, за њих сазнао непосредно од Меклејна о којем је требало да сними документарни филм (дипломски рад). Бригадир му је, без да је то питан, „отворио душу“, да би је бар донекле олакшао.

    Фељтон по књизи Роберта Макдауела већ сам поменуо.

    За ове „хрватске емигрансте редове“ постоји и један други, познатији назив. Које се све „посебне димензије Черчилове политике“ могу наслутити из ове британске сарадње на теритирији Југославије пре, за време и после Другог светског рата? Уздржаћу се овде од навођења ондашњих, садашњих и међувремених последица које већ нисам навео. Констатоваћу само да ће изложбе о томе бити тек кад се архиве коначно отворе што неће бити пре 2046-те, а вероватно ни тад. Живи били па видели.

    Не знам да ли би пуковник Илић пристао да у интервјуу изнесе и своје мишљење о резолуцији УН којом је једна гора (чији је лист) другој гори (чији је такође лист?) требало да удари стигму геноцида.

    То би била прилика да се појасне речи амбасадорке Маклауд ком то циљу изложба треба да „представља важан допринос“. Такође и нама да сазнамо нешто више о пуковнику Илићи, о томе како и које је наше горе лист.

    Имамо их неколико, тих наших гора, а међу њима увек постоји живо интересовање за таква питања.

    8
    1

Оставите коментар