Издаје и велеиздаје има на различитим нивоима нашег друштва, како у буквалном тако и у пренесеном значењу, како чињењем тако и нечињењем највиших представника савременог српског друштва и државе
Бошко Обрадовић (Извор: Србин.инфо)
Иако су термини издаје и велеиздаје релативизовани и готово обесмишљени како у јавности тако и законодавству државе Србије, то не значи да издаје и велеиздаје нема на различитим нивоима нашег друштва, како у буквалном тако и у пренесеном значењу, како чињењем тако и нечињењем представника српске елите. Када кажем елите, то значи највиших представника савременог српског друштва и државе, иако они најчешће немају никакве везе са истинском елитом која подразумева не само образовање већ и образ и није ствар само вештине већ и врлине.
Издаја од стране власти
Нема веће издаје нити могућности да се почини издаја од оне на власти. Зато су највећи издајници на српској политичкој сцени представници актуелне власти на челу са Александром Вучићем. Никада у историји српског народа у мирнодопско доба није учињена већа издаја од предаје Косова и Метохије од стране Вучићеве власти. Прихватањем тзв. Бриселског, Вашингтонског и Француско-немачког споразума за 13 година власти Вучићев режим је не само прекршио Устав Србије већ и практично предао део државне територије лажној држави Косово, остављајући српски народ на КиМ на милост и немилост терористима и сепаратистима из Приштине. Тиме су највиши представници власти на челу са Дачићем и Вучићем учинили низ кривичних дела, која нису ништа друго него издаја и велеиздаја, без обзира што наше законодавство више не познаје ове термине као правне. Због тога сам још пре шест година, 9. септембра 2019. године, лично поднео кривичну пријаву против осумњиченог Александра Вучића, председника Републике Србије, због кривичних дела: угрожавање независности из чл. 305 Кривичног законика, признање капитулације или окупације из чл. 306 КЗ, дела угрожавање територијалне целине из чл. 307 КЗ, и припремање дела против уставног уређења и безбедности Србије из чл. 320 КЗ.
Издаја од стране правосуђа
Одувек сам тврдио и остајем при томе да Александар Вучић нити било ко други не би могао сам да влада и ради шта хоће да у томе нема саучеснике на свим нивоима државног апарата, али и читавог друштва. Поред свих других који су одговорни на разним позицијама у републичкој власти, посебну одговорност сносе највиши носиоци правосудних функција у тужилаштвима и судовима који ћуте и у фиоке гурају све предмете који се тичу носилаца извршне власти. Примера ради, ништа мањи издајници од Дачића и Вучића нису чланови Уставног суда Србије који су одбили да одлучују о уставности и законитости Бриселског и других антиуставних споразума о КиМ. Да овде и не говоримо о бедницима из тужилаштва који за 13 година ове власти нису смели да покрену нити један кривични поступак против високих државних функционера а камо ли да се било ко од њих данас налази у затвору на одслужењу вишегодишњих казни због издаје или лоповлука. Због свега овога након промене власти и промене система треба посебно истаћи, запамтити и позвати на одговорност све њих из правосуђа, јер је то једини начин да докажемо да се нешто у Србији заиста променило, да је дошло време политичке, кривичне и материјалне одговорности и да се тако даје пример свима за убудуће.
Сведочанство деловања Вучића и СНС против Срба и Србије, од доласка на власт 2012. до 2025.
Издаја од стране опозиције
Прелетачи из редова опозиције који константно прелазе на страну власти, супротно својим предизборним причама, посебна су врста издаје која не треба да буде заборављена. Без свих њих, такође, ова власт не би могла да опстане. У пренесеном смислу под издајом од стране опозиције може се сматрати и њена неспремност да се уједини и одлучно крене против власти, без обзира који лични или страначки интереси и сујете стоје иза тога.
Издаја од стране интелектуалаца
Чињеница је да данас има мало личности попут Антонија Ђурића, Предрага Драгића Кијука, Николе Милошевића или Жарка Видовића да на највишем интелектуалном нивоу јасно и гласно проговоре о времену у коме живимо. Ако изузмемо гласове Мила Ломпара и Владимира Димитријевића, српска интелектуална елита, рачунајући посебно срамни САНУ, ћути и склања се пред владајућим режимом. Посебно је трагично што се одређени део опозиционе националне интелигенције јавно ограђује од Студентског покрета и тиме директно ради за интерес владајућег режима, под сумњивим изговором да иза студената стоји Запад. Пре ће бити да иза њихових изјава стоји неки лични интерес, а да не говоримо о њиховој јаловости да никада нису понудили никакву организовану алтернативу и власти и опозицији ако се већ залажу за трећи пут.
Марко Јакшић: Некадашњи борци за српске интересе сада подржали режим због личних користи
Издаја од стране Цркве
Ни из СПЦ се више не могу чути громогласници као што су били Николај Велимировић, Јустин Поповић, Амфилохије Радовић или Атанасије Јевтић, који су беседили „ни по бабу ни по стричевима” и свакоме умели да кажу оно што је заслужио. Ако изузмемо озбиљан отпор џендер идеологији која је ударила на све традиционалне вредности, што Цркви може да служи на част, о свему другоме што се тиче националне и социјалне политике врх СПЦ ћути. Иако можемо разумети да се Црква не бави дневном политиком, то не значи да се не бави питањима од којих зависи опстанак српског народа и државе који је директно угрожен под садашњом влашћу издајника и лопова.
Издаја од стране Војске
Тек у Војсци Србије, која се још увек лечи од југословенштине и партизанштине, нема јунака који су спремни да изврше привремени војни пуч како би завели ред у држави, а не да салутирају пред политичарима који су издали Косово, нису служили војску попут Вулина и извргавају руглу све што је смисао српске историје (попут Вучићевог спрдања са Косовским заветом и дивљења Мурату). За тако нешто у прошлости Србије би летеле главе највишим државним функционерима.
СФРЈ заставе на паради Војске Србије (Извор: Друштвене мреже)
Издаја од стране народа
Не заборавимо, на крају, и нас, обичан народ који се покварио и више није на нивоу својих предака, који ћути и трпи понижења под најгорим режимом издаје и лоповлука, бахатости и нестручности. Из нашег народа излазе и политичари, правници, интелектуалци, црквени великодостојници, официри. Можда прво да кренемо да мењамо себе и своје породице на боље, па онда да очекујемо промене у читавом друштву и држави.
Аутор је угоститељ и председник Политичког савета Двери
Опрема: Стање ствари
Categories: Гостинска соба
Javio se bosko ugostitelj, cuti bruko i pravi cevape
Колико знам „угоститељ“ никад није на власти био, нити је затечен са прстима у тегли, за разлику од многих…
Текст потписујем и верујем да са историјског дна можемо да се издигнемо упркос нама самима оваквима какви јесмо данас.
Како радили, тако нам и Бог помого!
Треба процењивати политику студентског покрета када студенти напокон изађу из конспирације и јавности открију имена са својих посланичких и кадровских листа. Када нас удостоје објављивања своје политике према ресуверенизацији Србије, Бриселским споразумима, ЕУ, Нато пакту, Косову и Метохији, Републици Српској, РиоТинту, родној равноправности, екуменизму, ћирилици, наталитету, српској пољопривреди… И када се правно и морално обавежу да ће остати доследни својим политичким начелима и принципима. Овако је све то туђ капитал, и омама кумирског жртвоприношења.
Аутор треба прво да се излечи од сујете. Доказ зато је и што има потребу да се стално оглашава и сада као угоститељ мислећи да је релевантан. Кориснији би био да се бави нечим из области књижевности коју је успешно завршио. Успео је да упропасти Двери и то му је највећи политички резултат што је постигао. Остало је да нам каже по чијем налогу. Националиста који је трчао у америчку амбасаду да се жали на изборне резултате и човек који је желео уједињење патриотске опозиције, али под његовим вођством. Умислио да је нови Карађорђе.
Друго. Треба да научи како функционише судска власт. Суд у кривичном поступку може да поступа само на основу одговарајућег оптужног акта тужилаштва, ако таквог акта нема суд не може ништа. Судови не гоне учиниоце кривичних дела!
Треће. Поредити Амфилохија и Атанасија са Светим Николајем и Оцем Јустином је нечасно у најмању руку. Њих двојица су прво пљунули на дело оца Јустина, затим пали у јерес екуменизма и заједно са Иринејем Вуковићем први учествовали у издаји Косова и Метохије, неканонским смењивањем и протеривањем Владике Артемија. Ко то неће да призна и јавно да каже није никакав борац за Косово и Метохију.
У текст треба да стоји Иринејем Буловићем, уместо Вуковићем. Грешка је настала због аутоматског избацивања речи на телефону.
Извињавам се уредништву сајта и читаоцима.
Здраво Бошко,
Добродошао на СтСт. Драго ми је да имамо активног политичара у друштву. Стварно ће нам твоје искуство са политиком и људима који су одлучили да се баве њом, бити од користи, да схватимо какви људи то воде политику, шта их покреће, или боље речено, шта их све покреће.
Прелетео сам преко твог текста, нисам га прочитао целог, за то ћу сести пред компјутер. Али запало ми је за око да си много пута поменуо реч „издаја“. Јесте. Издаја је. Слажемо се. Можда је продаја, трампа нека, усиљени уступак и сл. То би било интересантно поближе загледати.
Мене интересује да ли је то у очима њега и њих, продаја као што зет продаје имање покојног старца, или снаха од покојног свекра – или су се мучили са савешћу, као што продаје онај који (мисли да) мора, продаје сузних очију.
Испод свега, ја дубоко верујем да су урадили најбоље што су знали, као и што сам сигуран да нису знали баш најбоље шта чине. Верујем и, да би други умели извући више, али их корупција и кордони нису пустили ближе одлукама. Опет, верујем да су ти који су на власти боље изашли на крај са корупцијом и кордонима, јер су пришли столу на коме се доносе одлуке. Једни су заказали на једној страни, други на другој.
Колико и чиме су везане руке позицији, а колико и чиме опозицији?
Шта ти мислиш, шта си могао урадити боље? Где мислиш да си погрешио? Шта би данад урадио боље – и како би данас? Имаш ли жељу да помогнеш снаге које долазе, и да своје знање несебично поделиш са другима, макар и остајући по страни? Ти си велики резервоар искуства. Ако си нешто научио из својих неких грешака, ниједна грешка ти није улудо. Платио си најскупљу школу, и поштено је да све поделиш са сваким добронамерним Србином, који би да нешто схвати. На крају крајева школарина ти је плаћена нашим парама. То је ок, без пребацивања.
Али битно је, да би твоје речи имале кредибилитет – да будеш искрен и о себи.
Издаја. На врху.
Да ли је издаја, када ми не желимо да се копа литијум у Србији, немамо проблем са тим да возимо бицике и тротинете, аутомобиле, који су направљени од литијума ископаног испод кућа других људи, другог народа?
Да ли би нас учврстило у одлуци да бранимо своју земљу, ако би рекли НЕ свачијем литијуму? Мислим да се код оваквих питања и ставова школује искреност и честитост.
Наврати по некада овде. Покушај да не правиш поене на вучићу, њима, онима. Можеш радити и то – али нама је превасходно битан софтвер тих људи. Како то они и зашто тако. Неки воле и аброве, тај и тај, ту и тамо. Али, ако ти је битна Србија, причај нам о системима, методама, програмима. Тако ћемо лакше схватити свет данас, јуче и у будућности.
Незамагљеност погледа странкама, именима и лицима, избистриће видокруг.
Имам једну молбу, њено испуњење било би тешко ђногим људима. Покушај да се не профилираш и береш поене. Причај нам као стари ратник који никада више не планира узети пушку у руке и коме је доста битака.
Јер, многима овде је доста твојих битака. Мени исто. Извини на искрености. Али те поштујем као човека који је обележио једну епоху, и чије искуство је драгоцено.
Акса
Браво! Коначно неко да каже о четворици ученика Аве Јустина и ко је једини остао „ЊЕГОВ“ и српски мален телом а огроман духом. Да не улазимо сад у политичко-полицијско-генералске-хашке детаље везане за друге (чување светиња у Ц Гори ма из каквих разлога било указују да Бог свакоме да шансу да се поправи; као и неком у ког су се сви до 1995 клели да се поквари; о трећем нећемо он је увек био исти).
О Бошку тек нећемо он се показао кад (ни)је требало.
@љх,
не прљај више авлију, литијума ти!
Реци Љатиф Хага, који део ти је најпрљавији. Да видимо да исправим.
Бошко је платио цену за своју наивност. Да, био је у коалицији за Заветницом, која је сад министарка код Вучића. Као морални чин, као неко ко је одговоран што је насео, поднео је оставку на место председника Двери. Потпуно је логично да треба да остане у Дверима и да има право и обавезу да износи своје политичке ставове. Све што је у свом тексту рекао, није нека нарочито скривена истина, али тачно је.
Ми овде сад имамо посла са епским злом. Сваки допринос његовом рушењу је добродошао. Зато је глупо и нерационално на прву одбацивати свакога ко је већ био у борби против тог зла и ко тада није успео. Ни мени се не свиђају другостбијанци и проевропљани, али чак и они су бољи од Вучића и њихово ангажовање у његовом рушењу је у реду. Управо удруживање снага које нису на истом колосеку је пожељно. Алтернатива је грађански рат.
Јел може неко да ми растумачи онај детаљ штрајковања глађу испред Скупштине у комбинацији Мартиновић – Шеварлић – Обрадовић?
Јасно је све за Мартиновића као представника највећих могућих штеточина на данашњој политичкој позорници Србије.
Него, зашто се Обрадовић није прикључио Шеварлићу? Површно гледано овде је Обрадовић укључен да минира штрајк Шеварлића и може се посматрати као сателит АВ-а.
Као круна трагикомедије Обрадовић напушта штрајк глађу и описује то као „Достојанствено повлачење“?!
Ваљда се само достојанствено умире?
Иначе ми делује на курс политичке реторике код АВ-а.
Хвала унапред на објашњењима!
Зар није највећи акт спознаје, самоспознаја? И покајање које она носи са собом ако је потпуна? Он и даље прича о другима, не о себи.
Ценим Обрадовића као извор знања и искуства. Сматрам га и родољубом. Допуштам му грешке. Човек је. Не идеализујем никога, одатле потиче то да сам лак на опросту и схватању и туђег става.
Неки ми замерају што покушавам схватити чак и наратив и оних који су се непријатељски понели према нама. Нек то буде друга тема.
Али, све има свој рок трајања. После извесног времена, нормално је да те послодавац отпусти ако не лиферујеш резултат. Зашто то није правило и за политичаре. Особито недозреле, неостварене политичаре. Оне без рода или са слабим родом.
Ево, не морам ја, реците ви – до када политичар може добијати продужетак уговора? И има ли странка која га упошљава, могућности да га отпусти, с обзиром на његову укорењеност у кумовима и пајташима? Може ли да прелети у другу, па трећу партију?
То што је дао отказ је добро, ако није припрема за повратак. Као бенд који се разиђе, да би се састао поново и дигао тираж.
Нека иде да предаје. И опет – битније су ми технике него лица. Посебна посластица ми је тајна дипломатија. Она која се никада није десила.
@љх,
скоро сваки који дотакнеш, баш као што је случај и са онима за које верујеш „да су урадили најбоље што су знали“ премда си „сигуран да нису знали баш најбоље шта чине“.
Немој ништа да исправљаш, само немој више, литијума ти!
„Srbski“ seljace
Ne mislim da vam je potrebno nesto rastumaciti, ali, ipak da se podsetimo. Prof. Sevarlic stupa u strajk gladju zbog Vuciceve izjave da postoji mogucnost da se prizna nezavisnost Kosova i trazi sednicu narodne skupstine o tome. Bosko Obradovic, izlazeci iz skupstine, nailazi na profesora koji sedi na stepenicama i spontano mu se pridruzuje u strajku, jer ne moze da ostavi starijeg kolegu da se sam bori za ono sto bi celom narodu trebalo da bude sveto. Znaci, Bosko JESTE PODRZAO Sevarlica u njegovim zahtevima. Ono sto je cudno je da Sevarlic nije hteo da sede zajedno. Pretpostavljam zbog toga su Dveri usle u Savez za Srbiju sa Djilasom. Ali, i taj Savez je, da se podsetimo, imao u tacki 5 jasno receno da je KiM sastavni deo Srbije (VISE nego sto je STUDENTSKA LISTA danas spremna da stavi na papir). Poslanici SNSa su taj strajk izvrgli ruglu, pocinjuci i sami stajk gladju i zedju, ali gore u senci trema skupstine. Posle medijske halabuke, koja je postigla svoj cilj, brzo su odustali. Odustaje i prof. Sevarlic zbog komicnosti strjka vlasti protiv opozicije, a i Vuciceva propaganda je IZJAVILA DA JE SEVARLIC POGRESNO RAZUMEO Vucicevu izjavu, te da sednica o Kosovu nije ni potrebna. Bosko je NASTAVIO STRAJK, dodajuci prvom zahtevu o zastiti Kosova jos nekoliko zahteva o gorucim problemima: o pravosudju, medijima i dr. Prekinuo ga je, posle duzeg vremena, kada mu se nije pridruzio NIKO DRUGI osim njegovog kolege, sadasnjeg predsednika Dveri Ivana Kostica. Ni Djilas ni Vuk Jeremic tada nisu imali stranku. Dveri su bile skoro jedina (svakako jedina patriotska) parlamentarna stranka koja je izasla iz skupstine da bi podrzala borbu za otvorene medije i pravednije izborne uslove. Ali, niko se od njih nije pridruzio Bosku Obradovicu. Gradjanski mediji su o njemu govorili kao o naivnom Boskicu, i ubrzo su im Dveri postale teret sa insistiranjem o Kosovu. Sa pocetkom rata u Ukrajini, savez rodoljubivih/proruskih i gradjanskih partija postaje nemoguc.
У почетку беше “Срп(Б)ски покрет Двери“, а касније се “демократски“ разиђоше
придев срп(Б)ски и именица двери, а зашто?
@љатиф хага
Мораћу да ти се извиним, не могу да прихватим да „скоро све чега се дотакнем“ је лош коментар, и да зато не треба да коментаришем.
Али свакако имам разумевање да ти то тако видиш – и то је ок. Ти си ок, ја сам ок. Можемо ли с тим ући у разговор?
Имамо различите информације, различити систем вредности и различите резултате у размишљању. Никада ти нећу рећи да ћутиш – све и да ме љутиш. Например: ти исто све што радиш, радиш најбоље што знаш (без обзира било то са кашњењем, аљкаво, претерано детаљно или офрље, увредљиво, лично, савешено), и на матерњем језику наученом код куће. Моје је да те схватим.
Тако исто не мрзим ни Вучића ни Обрадовића. Ни људе које називају ћаци, ни људе који протестују. Ни незнам ког политичара. Могу они запети из петне жиле, „најбоље што умеју, а да није довољно добро“.
Има она фора: метакогниција. То је кад говориш и осећаш, а свестан си у сваком трену својих осећања и речи. Посматраш се са стране. Па посматраш и саговорника и себе са стране.
Ето, ако знаш себе, и како се понашаш са нађеном новчаницом на путу, са целофаном или празном кутијом од цигара на улици, ако си пропустио негде познаника да дође или уђе а незнанца не, ако си из фирме узео било шта „наравно убеђен да ти припада и да ти је закинуто, а без знања надређеног“, ако си прећутао где си требао рећи јер си то у тишини и тамо душе своје сам тако извагао, ако си гарантовао негде не сагледавајући сваку ситницу – онда имаш душу и срце да разумеш свакога. И нећеш бити љут ни на кога.
А то са литијумом… истина о њему је само једна, а две нема.
Неко се усуђује с тим спрдати се, коцкати, трговати (искрено или неискрено), а неко не. Поступи по нахођењу. Као и ја што радим.
Бошко Обрадовић је имао грешака у вођењу странке Двери због којих је на крају и дао оставку.
Овај чланак му је добар.
Свако добро му желим као и свим члановима и руководству Двери.
Дана 4. август 2021. у Јозефштату (бивши Београд) у удбашкој вили „Мир“ 1979. Милорад Богољубов Додик 1959. из Томиславграда (бивше Дувно) и Александар Анђелков Вучић 1970. из Бугојна и њихов гост Бошко Милисавов Обрадовић 1976. из Чачка другарски пију бело вино.
Година 2022. и 2023. у Републици Србији Бошко М. Обрадовић добровољно учествује на издајничким противуставним председничким и скупштински изборима пошто нису расписани нити одржани у Автономној покрајини Косову и Метохији.
Година 2022-2024. у Јозефштату на грбачи још живих србских робова Бошко М. Обрадовић узима пуну плату члана издајничког противуставног 13. сазива Народне скупштине Републике Србије.
Прави *****.
Текст могу слободно да потпишем и не да му се шта замерити па се претпостављам зато већина коментара усмерила ка лику и делу потписника текста.
Заиста боде очи ово разметање са називом „угоститељ“, као да Обрадовић стално жели да нас подсети на његов можда мало закаснео али частан чин подношења оставке – „Ево ја сам у времену хуља и отпадништва преузео одговорност за своје поступке и по томе сам бољи од свих и кад дође време ето мене опет са ореолом да се укачим у коло“. И то јесте тачно али постаје мало неукусно ако се много маше са тим. Према томе, угоститељу смањи доживљај. Драго ми је да нема блама од поштеног посла али би ми било драже да се бави књижевношћу, докторатом, политичком теоријом јер греота гледати освешћеног националног интелектуалца како не делује, бар не довољно.
No offense, али после тога следи наравно увреда, овим ликовима који се хватају на вучићеве винске спинове, некоректно учешће на изборима, Бошкове пропале и труле коалиције, нечасне компромисе и слично, желим само да поручим ИЗБИРАЧ НАИЂЕ НА ОТИРАЧ. Прва издаја коју смо учинили, из разно разних разлога, је што нисмо подржали Двери 2013. и после тога. Скоро па једини а сигурно најинтезивније су се борили против косовске издаје и уништавање земље. Покушали су свашта и у томе се излупали али не сумњам у добронамерност што се види по томе где су сад и колика је сила ударала на њих све време.
Треба да је срамота и нас грађане и лажовске медије из вучићеве кухиње и ДСС и интелектуалце који су попут Шеварлића, Трифковића, Стојичевића и сличних који су хтели да роваре по својој жељи у Дверима а сад су данас уљуљкани у Актуелностима па и Ломпару који је од комарца направио магарца, преко БГ синдиката и сличних који су све видели а нису подржали а данас им политика није бљак.
Питање да ли и данас препознајемо шансу за ослобођење која је лошија али је видљивија јер догорева до ноката или је опет потребно да нас изгине тушта и тма да би се некако ослободили бараба.
Да ли је ово тескт ауторефлексије узимајући у обзир раније повезивање дотичног и његовог покрета с америчким кадровима српског порекла дубоко умреженим с разним тајним полицијама САД? Пријатељ хоће да зна.
Сећа ли се ико уопште суким су и сучим су уопште ушли на политичку сцену?