Јевреји имају план по коме руше свет. Руше владаоце, руше племиће, руше законе, руше Цркву Христову
Преподобни Јаков Нови Тумански
Ко се интересује о вредности новца и разних трговачких хартија тај с пажњом прати извештаје тзв. Париске берзе. Замишља, кад се ту одређује колико вреди новац, мора та установа личити на неко светско министарство. У ствари, то је кућа из доба краљева, класично планирана, са многобројним степеницама унаоколо, где може стати неколико хиљада душа. И најжалоснију слику нуди нам Париска берза: хиљадама сензала и викача носе хартије у руци и вичу горе него на ма каквом вашару. Вика против вике, ларма против ларме, грабеж против грабежи, тако да је немогуће ухватити ма какав смисао и ред. Једино човек може пожалити оне викаче – што на тако неприродан начин зарађују кору хлеба. Ни труна разума.
Томе сличне биле су оне вике пред судницом Пилатовом које су тражиле да се поништи Христос, јер је тако хтела маса, која је побеснела од јеврејских наговарача и бунтовника. Подговорена маса гора је од вулкана. Горе најезде варварске не треба од безумља.
Јевреји имају план по коме руше свет. Руше владаоце, руше племиће, руше законе, руше Цркву Христову. Пробали су да одвоје енглеску цркву још у 12-ом веку. Па су то успели тек после 300 година. А године 1738. у Енглеској су завладали Јевреји под именом франмасона. Данас су и енглески епископи франмасони. Те њихова црква нема ничега заједничког са нашом светом и православном црквом. Нити пуританска логика личи на светосавско благоразумије.
Кад је пронађена Америка, дође злато у великој количини у Европу. Јевреји откупише разне племићке повластице, и судско право. Помоћу рационализма умртвише дух француског народа, доведоше га до пропасти, и уведоше у француску револуцију. Све су вође револуције били Јевреји. Па им је прво било да убију краља и заплене све цркве. Јевреји су богоборци и законоборци – против Бога и против закона – то је циљ свих слобода које они по својим књигама проповедају. Јер им је злочин сласт.
За време обесне царице Катарине, Јевреји су успели да своју књижевну логику пренесу из Француске у Русију. У Русији племство поче западати у луксуз и гордост, тако да уобразише рационализам, и потражише савремено, и исмеваше цара, и даде им Бог по жељи срца њиховог те изгубише и цареву главу и своју главу. Јевреји одмах погазише законе и нападоше на Цркву Христову. Јер њима нема места где закон влада.
И предузеше Јевреји општи напад на Европу. Док траја рат, имаде крви у Европи, но додуше, имаде и памети у Европи. Рат се сврши и Европа престаде живети. Она постаде поприште јеврејских агитација. Ни једна земља не могаде паметно живети. Нападе корупција на великаше као куга. Нападе луксуз на вароши – те залуде и полуде женски свет. У свима европским новинама завлада јеврејски језик: новине пишу само оно што је Јеврејима слатко, пијанство прељубе и злочини. Кафане се поносе сатанском „жац – музиком“; улице се поносе блудотворним разговорима; жене се поносе смрадом и голотињом; новине се поносе проналаском злочина – те све вароши постадоше содомска пристаништа за рушење вере и морала. Јер само вера у Бога може одредити правац животу.
Европејци ратоваше, а Јевреји закључише мир. Они све ратне одштете претворише у трговачке акције. Те акције откупише будзашто, па помоћу тих акција заробише и запленише сав новац, да би помоћу кризе управљали светом. Данас у Европи има маса незадовољника због „кризе“. Њих пак Јевреји сматрају као своје најбоље војнике за неред и крвопролиће.
„Криза“ је старо јеврејско оружје за рушење. Пред Француску револуцију, јеврејски су банкари били укочили сав новчани саобраћај. Да би спасли народ, неки су људи основали једну велику банку – која је давала новац на услугу, без интереса. Јевреји предузму те новац изузму од лица која не хтедну да врате са каматом. Јевреји су били унели толики луксуз и поквареност у чиновнике и властодржне редове, да се у Француској није могло дисати од неправде. Тако паде француска монархија.
Европа више није национална земља. Јер се данас вароши европске баве највише неморалом. Са малим изузетком, све новине у Београду и Загребу пишу на јеврејском језику. Мало човек кад размисли о садржини, увиђа или зло или лаж. Очи заслепљују варошане. Они свој дух и укус упућују по ономе што виде. Огуглају у злу, и све реченице морала забораве. Па кад им се памет добро искува у казану јеврејског неморала, онда ће постати као викачи Париске берзе. Неразумна, неверна и ненародна маса.
Све су струје сада у Европи интернационалне: тон-филмови, жац-музика, неморална женска ношња, спортске утакмице, туризам, купе, радио-концерти, криминалне новине, прождрљивост, крајње презирање ближњега, одбацивање страха Божијег. И то су све плодови систематске јеврејске и фрамасонске пропаганде. Безакоњем трују свет да би њиме завладали. У Русији то врше јавно, а у Европи прикривено. Помоћу безакоња толике су рушевине починили у историји. То старо безакоње глупи европски варошани називају „савремена култура“. Толико су их Јевреји заглупели да „савременим“ и „новим“ називају једно сасвим старинско јеврејско оружје.
Прогањање православног свештеника о. Жарка Гавриловића у Србији
Јеврејски језик је толико развијен у Београду да се бољшевички терор у Шпанији назива „милиција и „владине присталице“, које руше цркве и манастире.
Сви су народи после рата немоћни због јеврејског интернационализма. Криза не може престати док се закони не поврате.
Мисионар, 1936, страна 207–209.
Р. Ј. А.
Извор: Поуке преподобног оца Јакова Новог Туманског, ман. Тумане, 2023, 90–92.
Монах Јаков Арсовић
Фото: ТВ Храм
Рођен је 1894. год. у селу Кушићу, код Ивањице.
Докторирао је двапут у Француској након студија: из области философије на Сорбони и из области права у Монпељеу. Такође се током световног живота бавио и медицином, правом и теологијом. Радио је као службеник дипломатије Краљевине Југославије у Француској. Године 1929. именован је за амбасадора Југославије у Паризу.
Након Првог светског рата, упознаје владику жичког Николаја Велимировића који је извршио велики утицај на њега да се посвети Цркви. Био је активан учесник Богомољачког покрета и писац више побожних чланака и преводилац. Након Богомољачког сабора у Врњачкој бањи, напустио је дипломатску службу у Паризу и дошао у Охрид, а потом Битољ где је служио уз владику Николаја. Тамо се замонашио 1938. године, и узео име Јаков. Интелектуалац са два доктората и са лепим положајем у друштву се међутим одрекао света и закалуђерио, да би се затим строго подвизавао. Ступио је у монашко братство у манастиру Жичи, као сабрат.
По повратку из Охрида, уређивао је пред Други светски рат (до фебруара 1941) часопис „Мисионар“ у Крагујевцу.
За време рата, како сведочи Владика Сава (Сарачевић), отац Јаков је био у Београду, где је у неколико храмова проповедао, али се црквеном началству нису много допали његове оштре речи, и нису му радо дозвољавали да беседи у храмовима. Онда је он почео, са специјалном дозволом Недићевог министарства просвете, да беседи по београдским гимназијама, где је остављао снажан утисак.
Био је ухапшен 1945. године у Великој Дренови од стране ОЗНЕ, која га је подвргла тортури са намером да се одрекне „конзервативних религиозних уверења“. Од последица мучења је умро. Сахрањен је у манастиру Туман.
Године 2014. отворен је његов гроб и његове мошти су се показале целима и нетрулежнима. Од 2017. године Српска православна црква га прославља као светитеља под именом преподобни Јаков Нови Тумански. Православна црква га прославља 8. августа по православном, а 21. августа по грађанском календару.
(Извор)
Categories: Гостинска соба
Na opasnost od satanističkih Jevreja (Jovan 8:44, Otkrivenje 2;9) koji se protive Gospodu, upozorava i Božiji pravi-Jevrejin, apostol Pavle:
„Jer vi, braćo, prođoste kao crkve Božije koje su u Judeji u Hristu Isusu; jer tako i vi postradaste od svojega roda kao i oni od Jevreja, Koji ubiše i Gospoda Isusa i proroke njegove, i koji nas istjeraše, i Bogu ne ugodiše, i koji se svijem ljudima protive, I zabranjuju nam kazivati neznabošcima da se spasu; da ispune grijehe svoje svagda; ali napošljetku dođe gnjev na njih“. (1. Solunjanima 24-16)
Treba napraviti razliku između po nacionalnosti Jevreja kojima je (duhovni) otac đavo (Jovan 8:44), koji se služe lažima i prevarama; i Božijih, pravih Jevreja u čijem duhu nema lukavstva, kao što su npr. bili apostoli Hristovi. (Jovan 1;47, Psalam 32;2)
Zbog mnogobrojnih i teških grehova, Bog je još ranije najavio da će rasejati „izabrani“ narod po svetu: „Ali se opomeni riječi koju si zapovjedio Mojsiju sluzi svojemu govoreći: vi ćete zgriješiti i ja ću vas rasijati među narode“ (Nemija 1;8); „I ja im još podigoh ruku svoju u pustinji da ću ih rasijati po narodima i razasuti po zemljama“ (Jezekilj 20;23);
Rasejani po svetu, Jevreji su od strane opreznih, suverenih Monarha, imperatora, kraljeva… bili tretirani kao „corpus stranierum“, a ne retko su izdavane i naredbe o njihovoj deložaciji iz zemlje domaćina: „I nađe jednoga Jevrejina, po imenu Akilu, rodom iz Ponta, koji bješe skoro došao iz Talijanske sa ženom svojom Priskilom (jer bješe zapovjedio Klaudije da svi Jevreji idu iz Rima), i dođe k njima“ (Djela apostolska 18:2). Zašto je Klaudije naredio da Jevreji idu iz Rima? Može biti zato što je bio svestan njihovih eksploatatorskih navika i subverzivnih aktivnosti u zemlji domaćinu?
Vodeći se učenjima Talmuda, „Izabrani“ (satanistički Židovi) su „jarca za rogove uhvatili“ tek podmetanjem teorije o (njihovom) kreditnom novcu tzv. Gojama, kao najvišoj vrednosti i osnivanjem njihovih privatnih centralnih banaka (recimo 1609. „Bank of Amsterdam“, 1694. „Bank of England“, 1800. u Francuskoj „Bankue de France“, 1876. u Nemačkoj „die Deutsche Reichsbank“, 1860. godine u Rusiji “Državna” banka, 1913. u SAD „Federal Reserve“…). Jedan od prelomnih perioda u lomljenju Goja bila je tzv. Velika „francuska“ revolucija pod judeo masonskom parolom: „sloboda, jednakost, bratstvo“. Posle je uspešno izvedena i „Ruska“ revolucija. U revolucijama izmanipulisana, slepa rulja je, predvođena judeo masonskim agentima, nasrnula na Gojsku aristoktatiju čijim obaranjem je dobila novu „aristokratiju“ (marionetsku), utemeljenu na novcu judeo bankara, koji su uzde vlasti, zakulisno, preuzeli u svoje ruke.
Prema nekim mišljenjima, kada su stekli apsolutnu građansku slobodu i jednakost u svakoj sferi sa Gojskim narodima, talmudskim Jevrejima se otvorila brana koja ih je ranije sputavala i za kratko vreme, kao razorna bujica, prodrli su i lukavo sve zauzeli: bankarski sistem, zlato, trgovinu, berzu, najviša imenovanja u politici, vojsci i tzv. diplomatiji; obrazovanje, štampu, sve je palo u njihove ruke ili u ruke onih koji su od njih neizbežno zavisili… sami zakoni i institucije tzv. država sprečavaju gojsko društvo da odbaci jaram talmudske drskosti, nametnut pod maskom “slobode” i ljudskih tzv. prava. Talmud na sve ne-Jevreje gleda kao na podljude-zveri. Talmudski Jevreji sebe vide kao „najvišu rasu čovečanstva“ koja „polaže pravo na svo bogatstvo univerzuma…“ Njihov “mesija” mora biti veliki osvajač koji stavlja nacije pod jevrejski jaram-ovde je Isus u njihovim oholim i gordim očima “podbacio”.
Svi svetski ratovi orkestrirani su od strane cionističkih centralnih bankara i masonerije i predstavljali su značajne korake za dalju koncentraciju moći u rukama vođa globalnog cionizma koji sprovode plan za izgradnju Novog svetskog poretka. Tzv. države, sa svojim „predsednicima“, „premijerima“, „vladama“, „poziciji“ i „opoziciji“… su paravan za jevrejske centralne bankare koji poseduju njen dug. Kako su Hitler, Staljin, Roosevelt, Churchill… odigrali dodeljene im uloge za ubijanje Goja, tako i danas svetske političke „vođe“-marionete rade po nalogu zakulisnih predstavnika međunarodnog cionizma. U svim međusobnim sukobima Goja (ratovi, revolucije… gde bankarski sektor ostaje ne dirnut) pravo pitanje je cionistička, judeo bankarska moć koja se predstavlja i kao desnica i levica, nacionalista i globalista, tradicionalista i suvernista, demokrata i komunista… Međutim, to pitanje tzv. Goje sebi ne postavljaju…
Postavlja se pitanje: kako su „Izabrani“ uspeli milenijumima sačuvati nacionalni korpus, ne asimilovati se, ne izmešati se sa drugim narodima i danas, mada gomila to ne vidi, doći do praga apsolutne vladavine nad celim svetom?
Jevrej, prelaznik u rusku pravoslavnu crkvu – Jakov Brafman tvrdio je da je KAHAL, kao institucija koja upravlja celim jevrejskim svetom, formiran nakon uništenja jerusalimskog hrama da bi disciplinovao i regulisao jevrejski život. Kahal je bio taj koji je naručio Talmud, stvarajući zbunjujući skup propisa koje je mogla razumeti i tumačiti samo elita. Kahal je preuzeo odgovornost za svaki aspekt jevrejskog života. Glavna namera je bila da se Jevreji odvoje od društava u kojima su živeli. U tu svrhu uspostavili su sopstveni pravni sistem ne poštujući nejevrejski sistem. Krivokletstvo je bilo dozvoljeno u nejevrejskim sudovima. Kahal je mogao da reguliše konkurenciju među Jevrejima dajući određenim Jevrejima pravo monopola da eksploatišu određene nejevreje. On je citirao Talmud da je gojsko vlasništvo prazno jezero u koje Jevreji imaju pravo da slobodno bacaju svoje mreže. Naveo je pet novih jevrejskih bratstava koja su preuzela ulogu kahala da kontrolišu međunarodno Jevrejstvo. Među njima je bilo „Društvo za širenje prosvetiteljstva među Jevrejima“ sa sedištem u Sankt Peterburgu, koje je osnovao bankar Evzel Gintsburg, ali i, uglavnom, „Alliance Israélite Universelle“ sa sedištem u Parizu, koja je nastala 1860. godine. Njegov rad je nastavio njegov sin Aleksandar, razvijajući argument da „Alliance Israélite Universelle“ nije imala za cilj samo uspostavljanje dominacija nad Jevrejima već nad svetom u celini. Pre Brafmanovog dela “Knjiga KAHALA”, jevrejska nepopustljivost se jednostavno posmatrala kao nusproizvod verskog fanatizma i ropske odanosti Talmudu. Brafman je ponudio sofisticiraniji pogled: Jevreji su, u obliku kahala, formirali skrivenu „državu u državi“. Ovo kraljevstvo, koristeći Talmud kao svoju osnovu, omogućilo je rabinima da deluju kao suvereni nad svojim sugrađanima Jevrejima i sistematski iskorišćavaju svoje susede nejevreje. On je tvrdio da je mentalitet kahala glavna prepreka jevrejskoj asimilaciji, jer je namerno ulagala napore da održi jevrejski separatizam i izmanipulisala nejevrejske vlade da im pomognu u ovom zadatku. Praktično svaki aspekt jevrejskog života bio je vezan za ovo shvatanje kahala. Košer klanje, na primer, više nije bilo puki verski obred, već metod ponovnog utvrđivanja autoriteta rabina i prikupljanja sredstava za nezakonita dela kahala. Naoružan ovom teorijom, Brafman je počeo žestoko da piše protiv kahala i jevrejskih organizacija uopšte. Brafman je radio na proučavanju knjiga jevrejske zajednice kahala iz Minska iz 1794. i 1833. godine, sa svojim sopstvenim komentarima koji je dodao da dokaže svoju tezu. Sam sistem kahala u Ruskom carstvu bio je zvanično raspušten pod Nikolom I 1844. godine, ali kahal je u stvari nastavio da postoji kao duboka država, sa reakcionarnim rabinima koji su radili na tome da zadrže kontrolu nad „prosečnim Jevrejem“ i da istovremeno potkopaju “hrišćanske” poslovne interese, namerno radeći na tome da ih isključe iz svake komercijalne konkurencije. Brafman je sugerisao da je kahal bio u stanju da održi sopstvenu tajnost tako što je svaki od njegovih agenata delovao kao špijun za druge agente kahala. Na ovaj način, ako je neko od njih razmišljao da otkrije zaveru, kahal bi ih mogao uceniti dokazima o njihovim sopstvenim raznim zločinima. Ne-Jevreji koji su bili svesni postojanja kahala jednostavno bi bili podmićeni za ćutanje. Dokazi o postojanju kahala, osim dokumenata koje je pružio Brafman, bili su u jevrejskom uspehu. Jevreji su, prema Brafmanu, nastavili da uspevaju, uprkos svim zakonskim ograničenjima koja su im postavljena.
Brafmanovo drugo veliko delo, “Lokalna i univerzalna jevrejska bratstva” (1868), bilo je usmereno na međunarodne jevrejske organizacije, posebno one sa sedištem u Francuskoj. Njegov glavni predmet kritike bila je Alliance Israélite Universelle pod vodstvom istaknutog masona Adolfa Kremija (Adolphe Crémieux). Za Brafmana je ovo bio Kahal kahala i kao deo međunarodne jevrejske zavere kontrolisao je ostale kahale. On je to video kao naslednika Velikog Sinedriona (rabinska skupština). Bet-din (talmudski sud) kao pravosudno odeljenje kahala vodi slučajeve koji se javljaju u čisto jevrejskom okruženju, između prosečnih Jevreja i između njih i kahala. Talmud dozvoljava Bet-dinu da potčini jake i smele (jevrejske) otpadnike pomoću neverničke (gojske) moći. Brafman je takođe ciljao na Talmud, tvrdeći da će Jevreji, koristeći talmudska načela, isključiti pristalice drugih religija iz trgovine i industrije i sami akumulirati sav kapital i zemljišnu imovinu. Brafmanova dela su uključivala ideju o tajnoj jevrejskoj vladi u senci i aspekte međunarodno orkestrirane zavere protiv svih nacija.
https://rus-sky.com/history/library/brafman.htm
I link sa tzv. Wikipedije koja Brafmana predstavlja u svom „svetlu“ https://en.m.wikipedia.org/wiki/Jacob_Brafman
Јевреји нису непријатељи нама, већ себи.
Највећи непријатељи Срба су Срби.
То је сад јасно видљиво у Србији, Српској Републици, Црној Гори, БиХ.
Za razliku od današnjice kada Plećević iz manastira Tumane daje intervjue za Frankfurtske medije Jakov Novi Tumanski je isticao suštinu i borio se za Istinu. Ne znam da li je slučajnost da ga je Udba u Velikoj Drenovi uhapsila u mestu odakle je Dobrica Ćosić, čovek koji se ispovedao hrvatskom novinaru Globusa, Darku Hudelistu. O načinu vladavine i razvoju uticaja vladara iz senke kroz bankarstvo, kontrolu vlasti i vlada i kroz sudstvo i medije, precizno je opisao i govorio o tome dosta Ratibor Đurđević. Imala je Srbija u Jakovu Tumanskom veliku ličnost, za razliku od današnjih trenutaka i sramnog ponašanja mnogih iz Srpske pravoslavne crkve. Nažalost, sada u Srbiji vlada skoro nevidljiva mreža ljudi koji odrađuju zadatke koje im tajna društva zadaju i trude se da kanali za izvlačenje kapitala funkcionišu preko Hrvatske, do Frankfurta i dalje ka vladarima iz senke. Ko će spomenuti i ko je uočio da su npr. o digitalizaciji u Srbiji prvi govorili Nebojša Bradić, pozorišni reditelj i Radoslav Zelenović , nekadašnji direktor Kinoteke. I Zelenović je i dovukao i formirao odeljenje za digitalizaciju pri Srpskoj akademiji nauka a bez pitanja ljudi koji su tamo već radili i imali svoj program. Zelenović ove godine 2025. dovodi ukrajinskog reditelja na Palički festival i šeta ga po festivalima. To je delić primera kako ljudi teško primećuju delovanja onih koji su skoro nevidljivi a povlače poteze koji su veoma bitni za srpski narod.Zato su i Istočnu Srbiju pretvorili u Hazarstaniju. Ostaje nam da se povezujemo jače, složnije, razobličavamo perfidnosti ekipe koja odrađuje poslove za strance