Мајстори, онако мајсторски обилују искуством, памећу, елоквенцијом, персифлажом, па чак и оштрином, али режим, хвала на питању, за све то време, не само што не слаби, него цвета и неконтролисано буја
Александар Б. Ђикић (Фото: Искра)
Један времешни мајстор крене једне вечери да се мало проведе код госпође лепршавог морала и са собом поведе свог младог шегрта. Наложи шегрту да придржи свећу и баци се на посао. Госпођа млако и незаинтересовано обави задатак. Ученик замоли мајстора да придржи свећу па да и он проба што и мајстор. Настане ерупција страсти и енергије, госпођа процвркуће од задовољства, а мајстор ће шегрту: „Е је л’ видиш како се правилно држи свећа“?!
Већ више од једне деценије Србија се пуни мајсторима политичке сцене: политичарима, аналитичарима, саветницима, експертима свих боја, дезена и величина, и већ више од једне деценије се они боре против овог режима око кога се сви слажу да је велеиздајнички. Мајстори, онако мајсторски обилују искуством, памећу, елоквенцијом, персифлажом, па чак и оштрином, али режим, хвала на питању, за све то време, не само што не слаби, него цвета и неконтролисано буја.
А онда нека енергија наиђе одакле се нико није надао, од генерације коју смо већ унапред отписали, сматрајући је слабашном, загледаном у андроиде, компјутере, и надасве неспремне на жртву. Наиђоше неки шегрти, ученици, студенти…, настаде ерупција енергије, памети, доброте, љубави и солидарности, а пре свега, негде затурена спремност на жртву.
Народ који високо држи до своје пребогате књижевности, а нарочито епике, може уживо да посматра познате стихове, попут: „Ту кнезови нису ради кавзи“…
Јер „кнезовима“ није лоше. Релативно су безбедно ушушкани у скупштинским клупама на свим нивоима, солидно материјално опскрбљени, ту и тамо нешто гракну против власти, пошкропе се мало бибер спрејовима, и као у свакој циркуској представи зачине разнобојним димним ефектима. О неком озбиљнијем размишљању да се дочепају власти и заподену кавгу, ту нема ни говора. Али кавге „нису ради ни Турци изјелице“.
Карађорђе, рад Стефана Петровића
Њима је тек бајно. Могу да краду и отимају неконтролисано, могу да туже и да суде, могу да господаре животом и смрћу, могу да задужују „сиротињу рају“ до миле воље, могу да грабе и пуне бисаге „шаком и турбаном“ (пошто је мало веће запремине од капе), а не фали им ни потурица ни јаничара. И тако, кнезови и дахије успоставише 13 – годишње примирје, сви привезани за султанов диван, на коме им он повремено укаже почаст да са њиме попију кахву уз ратлук. И наравно да ни једни ни други нису „ради кавзи“, „ал` је рада сиротиња раја“ (sic!).
Сиротиња раја је стојички „глоба“ давала, али се показала знатно мање трпељива према зулуму, који је кулминирао 1. новембра прошле године, погибијом великог броја људи свих узраста, под (не)реконструисаном новосадском надстрешницом. И тако: „Уста (студентска) раја к`о из земље трава“.
Изненада се у генерацији оних које замишљамо као аветиње које улицама иду не вадећи нос из својих андроид телефона, пробудила хајдучка крв. Проговорио је кроз њих некакав чукундеда и кренула је побуна, и то не било каква. Кренула је побуна оних који долазе, оних који треба да наследе ову земљу, оних који желе да сачувају барем неки камен на камену, оних који не желе да оду из ове земље, оних који желе да је наследе и да је граде, уместо да је препусте Арапима, Пакистанцима и Кинезима..
Како то и у песмама иде, упоредо са хајдучком, пробудила се и јатачка крв, у виду суза радосница, у виду широм отворених врата, широм отвореног срца, и то широм Србије, у виду бакиних крофни, кифли и уштипака, у виду фластера за жуљеве након 200-километарског пешачења….
Извор: Фејсбук
На почетку својеврсног „трећег српског устанка“, студенти су уживали неподељену подршку свих осим „турака изјелица“ и њихових „мевлаџија“, илити савременим језиком речено ботова, који су дизали буку у сајбер „дуњалуку“, не би ли скретали пажњу са вибрирајућих „султанових“ гаћа. Та галама у том простору је била комична, али је она успела, што је султанов изузетан успех, да поколеба многе „кнезове“, илити савременим речником опозицију, а што је посебно поражавајуће и неке, срећом малобројне, професоре и интелектуалце.
Та галама је пробудила оне „мајсторе“ који као и мајстор са почетка ове приче, много добро „држе свећу“, све знају, све непријатеље унутар студентско-народног покрета непогрешиво откривају, само што са акцијом мрљаве једно 13 година. Они знају да иза студената стоји неко, али не знају ко. Да су студенти финансирани, али не знају од кога, Да „Ђекна још није умрла, а ка`ће не знамо“. Да је револуција обојена, али се од црвене, плаве и беле боје, не виде оне друге, којих сигурно има. Не може да их нема ако мајстори сматрају да их има.
Опозиција је у почетку одушевљено прихватала студентску побуну препознајући у њој шансу да се промовише као „султан уместо султана“, али авај. Из дана у дан, из месеца у месец, студенти остају упорни у томе да је проста смена власти секундарни циљ, а спас државе примарни.
Након што студенти излазе са захтевом да се распишу избори, велики део опозиције, а нарочито оне са националним предзнаком, креће у отворено ограђивање од студената. Грађанска мало мудрије ћути, уздајући се да ће некако да се „прошверцује“ испод сукње ProGlas-а. Налазе им стотину мана а највише им замерају што не желе да се директно уваљају у блато политике, него што уместо досадне досадашње опозиције, желе да кандидују људе од угледа, да мобилишу преко милион апстинената спремних да бране своје гласове, и коначно, да ураде оно што опозиција ни у сну не може, – да понуди: 30.000 контролора, и тиме поремете окошталу хармонију „кнезова“ и „изјелица“.
‼️Човек из Лондона саставља „студентску“ листу као другосрбијанску – сведочење из прве руке!
– Др Зоран Чворовић, професор Правног факултета у Крагујевцу и доказани противник власти, сведочи да га је позвао „човек из Велике Британије“ који је „спољни координатор студентских… pic.twitter.com/D6NlSJ6ddj
— Народни непријатељ 🇷🇸 (@PrijateljNaroda) May 17, 2025
У ствари оно што опозицију нарочито боли је што по свему судећи студентски покрет инсистира на успостављању својеврсне референдумске атмосфере, „или си уз Вучића или ниси“, а они не би били ако може, ал` не може.
Нарочито је болно за кнежевско–дахијску коалицију што не може да лоцира мозак студентско-народног покрета, како би га очас угасила. Али не иде ни то. Таман лоцирају „непријатеља“, испадне „моша“. Лоцирају другог, па није ни тај. И тако већ пола године траже, њушкају, покушавају, али не разумеју да код хајдука има она: „Што пропушћа дели Радивоје, дочекује млади Татомире; Што утече младу Татомиру, дочекује дијете Груица, што пропусти дијете Груица, то дочека Старина Новаче“… И тако се све зна, осим „ко стоји иза“ (а неко мора да стоји, јелте, јер у окорелој комунистичкој свести не може да постоји ништа ако није по директиви „са надлежног места“).
За разлику од прва два, која су водили Срби који углавном нису знали да читају и пишу, али којима је национална свест стремила до неба, овај устанак води интелектуална елита и биолошки залог српског народа. Студенти су зарад високог циља, жртвовали годину свог студирања, како би остатак живота провели достојанствено. Њихови учитељи и професори стоје уз њих, пристајући да већ месецима не примају плате чиме их врховни дахија кажњава, болесно завидећи им на ономе што они имају, а он нема – понос и достојанство.
Александар Вучић: Избора ће бити у наредних годину и по дана
Ако се уз Божју помоћ ова народна борба, коју је наш патријарх прецизно назвао „цветном револуцијом“, данас заврши и народном победом без капи крви, српски студенти и професори ће омогућити српску будућност, а у историји остати забележени, и сврстаће се уз раме српских интелектуалних величина, попут оне која записа да је људска дужност најсветија: „тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права“! У ствари, не „АКО“, неко „КАД“.
Categories: Гостинска соба
Браво, браво, браво. Одавно не читах овакав текст.
****** ****** уводни параграф на страну, текст може да конкурише за један од јаднијих до сада међу онима који не крију фасцинацију пожртвовањем „наше деце“ и памећу наше младости, али чији аутори (даље од носа) не виде, да су студенти само машице у рукама пленумских фантома и страних интереса који с правом неће да „прље руке“. Међутим, непотребно је паметовати и нагађати јер је довољно времена прошло да се протести могу „по плодовима познати“ – а плодови су сејање хаоса широм Србије блокадама и провокацијама, рушење универзитетског поретка, насиље над средњошколцима па чак и основицма (заиста над децом) који изгубише део своје младости злоупотребљени у најниже политичке сврхе. Проблем је што се ово штеточинство брка са позитивношћу који носи ентузијазам младих и са насушном народном потребом да се ублаже нека од непочинстава садашње власти. И док је ово прво злоупотребљено против сопствених интереса (због учињене штете) ово друго није ни начето на начин који би био на ползу народа и државе.
„…Студенти су зарад високог циља, жртвовали годину свог студирања, како би остатак живота провели достојанствено“
Ма шта рече, студенти се жртвовали? Како? Нерадом и непрекидним низом масовних журки и парадирања по Србији? Срамоћењем своје отаџбине одласком у Стразбур? Неће бити. Жртвовали су се родитељи, који студентима трошкове студирања плаћају и издржавају их. Раније су понављачи били проблем, али сада имамо не они који утврђују градиво него саботере сопствене врло повлашћене друштвене позиције. Јер, студенти су и до сада имали сасвим достојанствене услове за учење/студирање, ништа лошије од оних какве имају колеге широм света, па и у богатијим земљама тзв. Запада. Разлика је у томе да су „наша деца“ одустала од студирања, тако да су сада студенти у оставци, или тако некако. У сваком случају и засигурно, сада су само бивши студенти, а да ли ће бити и будући, то ће се видети.
„Њихови учитељи и професори стоје уз њих, пристајући да већ месецима не примају плате…“
Коловође и пленумашке сиве еминенције међу професорима су се годинама напримали апанажа од Сорошевог тзв. Отвореног Друштва и USAID-a и других извора страног утицаја срачунатог на антидржавну саботажу, тако да њима није проблем неколико месеци без плате. Проблем је за већину њихових наивних колега који су им се листом придружили, а који су у овим шемама остали кратких рукава (оцењени као неинтересантни и непотребни за страну агентуру) те зависе само од државне плате…
Конкретно, приметимо да је Сорошево „Отворено (саботерско) Друштво“ током двадесет година финансирало преко 300 наших студенатa, многи од којих су у међувремену постали професори БУ, свакако захвални и обавезни према свом финансијеру или интересима које представља. За USAID је познато да је само на тзв академску заједницу у Србији отишло преко 900 милиона амер. долара, у периоду од 2000-те до 2020-те.
А што се тиче „цвећа“, није Патријарх овај покушај државног удара назвао „цветном“ него управо и недвосмислено, примером обојене револуције, какве су у ефикасној употреби од времена распада СССР-а. Чињеница да смо по други пут у 25 година, као друштво, жртве антидржавних и антинародних пројеката страних агентура, а које спроводимо сопственим рукама говори више о нама него о нашим непријатељима. Како ствари стоје (а да завршимо у стилу почетка текста, јер такав му одговор и пристаје, само мање експлицитно) можемо рећи да се наша (критичарска) „интелигенција“ не може похвалити и памећу – за шире видике и разоткривање дубљих узрока дешавања једноставно немају талента, без обзира на то да ли они држе свећу или њихов видик обасјавају обмањивачка светла типа CNN, N1 и прочих.
Јавио се мој омиљени писмени ћаци, како пропустити такву посластицу?
Логистичару, уопште није циљ да „се ублаже нека од непочинстава садашње власти“, него да се таква каква је, соцвадикалска, ишчупа до последњег коренчића.
И треба да устанеш мирно кад помињеш USAID, то је вама породило вашу вишекратну преЦедницу власе и актуелну спикерку (спикера?) парламента. Не сумњаш ваљда у исправност избора који је направио твој ****** фирер? Оно, јес’ да не зна коме је колико дужан (не само у новцу) и шта је коме обећао, али сваки дан на трону је дан више на слободи. А ако се озбиљније заинтересују неке од структура којима дугује, њему је то богами и дан више у овоземаљском животу.
Поздрави екипу из месног ****** и другаре испред Новог двора кад опет будеш тамо имао смену!
Радосно, са поверењем дубоким, поистовећујем се са словом господина Ђикића, а ти, @Логично, дела већ једном надлогично ****** (иза звездица крије се реч која почиње са О, а завршава се са ДЈЕБИ) са овог мрежног србског слова!
~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~
Е Ђикићу, јеси ли сигуран да је ово најбољи начин да започнеш чланак? ******** ****** кафанском шалом? Јеси ли ти православни хришћанин? Која је поента овог ***********, , сем да покаже интелектуални ниво аутора?
~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~
@Зоран Николић (Ваљево)
Друже, да ниси постао уредник СтСт (или ће бити уНЕредник) па бираш коментаторе?
Знам, смета што ти се нарушава комфор једноумља које преовлађује на овом сајту.
Кажеш да се „поистовећујеш са словом“ аутора, што је јасно из твоје јадне досетке – „ДЈЕБИ“ сасвим пасује уз његовог мајстора који се мучи на „госпођици лепршавог морала“. Тако да твој коментар му дође као држање свеће. Али, не ваља вам посао, ни мајстору ни шегрту, јер једноумље слепе мржње, какво се демонстрира овде, је само на корак од безумља. @Губернатор је сведок.
Приметите, Soros & co. се одмарају, и нема потребе ни динара више да потроше на српске више него корисне идиЈоте.
Katabaza : (((((
Какво некултурно понашање Зоране Николићу….сад сте све рекли себи.
А гувернер је изгледа неки алгоритам или…
(***** ***** ***** ****** *****)
Пројавили сте своју јаловост и баналну испразност у истом тренутку, о истом догађају – долазите к’о капавац о њему доличном догађају! Трујете и прљате @стање ствари бокановском наказношћу и ћацијевском кретеноидношћу, та ДОСТА, бре!
Вскују шатајутсја ћаци (Дела 4:25, Псалам 2:1)?
Зашто хистеришу ћаци – матори и млађани, заједно писмени и неписмени, скупа крупни безбедњаци и ситни криминалци, једнако напредни интелектуалци и ретардиране девојчице (у Ћациленду), углас анонимни трезвени логичари и популарни естрадни наркомани, једнодушно директор БИА-е и санитарка запослена на одређено да чисти Тои-Тои у Ћациленду, сложно чувари образа (avav монаси) и чувари гу*ице (avav полицајци), црквени (синодалци) и црвени (комунистички) прваци, они који искрено воле Мајку Државу и они које интересује само државна пензија, високе државне секретарице и проститутке најнижег ранга, они који иду на AV-AV митинг „за одбрану Србије (и Косова)“ да би зарадили нову вилу и који су ту само да поједу нову пљескавицу?
Изгледа неприродно – такве крајности нико од Месије Христа ујединио није.
Али није, природно је – јер све њих уједињује и ујединиће их Машијах Антихрист, у духу својем несветом. А свако битно збитије које бива, као што знамо, почиње у Србији.
Сасвим је природно: дом им је угрожен, резервног немају. А они су традиционално за дом спремни, још од четресчетврте, кад су им се ћаће и ђедови пресвукли у униформе победника и кад им је обећано да после њихове Револуције нема повратка на старо.
Они су најважнија тековина Револуције Која Тече, жива тековина (токос, рекли би Грци који су такоже дошли на туђу течевину па су и име за њу усвојили), пород њен и хранитељи и бранитељи њени, њено живо ткиво – неприродно би било да сад допусте контрареволуцију, да уништи Нови Поредак и све за шта су њихови родитељи онолико крви пролили (туђе истина, али нема туђе крви, како је научио још Каин).
Ђаво своју моћ и власт (ексусију) задобија и врши кроз послушност оних који му се покоравају; а затим је њима, својима, предаје („коме хоћу дајем је“, Лука 4:6), да круг буде затворен, да све остане у породици.
Ништа мимо природе, као што рече Сенека: болесне очи не подносе сунце, и ноћне животиње беже од светлости и под њом унезверено поврве хитајући у своје рупе.
Ту нама, пораженима, који овде немамо својега града него чекамо Онај који ће доћи, једино преостаје да смирено чекамо Невечерњи Дан, у коме нечистих животиња, отровне гамади и крвопија, више неће бити.
Зар то није предобар разлог да будемо стрпљиви? Будимо стрпљиви, браћо.
Хвала им, нек су благословени (Матеј 5:44).
Да их није, можда би нам се овде свидело, можда бисмо се преластили и помислили: ово је наш Дом, добро нам је овде бити.
Аууу, ми смо окружени вештачком интелигенцијом с којом нема разговора!
@Нани
Н.А.Н.И. – Нулта Аутентичност Надмене Инсинуације
Мисија: Спасити форум од некултурног понашања.
Судија интернетског уметничког језика. Суди свима осим себи.
Води битку против „простачких“ коментара. Коментарише само коментаторе.
@ Евсевије, управо тако
„ Будимо стрпљиви, браћо.
Хвала им, нек су благословени (Матеј 5:44).
Да их није, можда би нам се овде свидело, можда бисмо се преластили и помислили: ово је наш Дом, добро нам је овде бити“.
@З.Н. (неВаљалац) и локални експерт за капавац :))))
Опака је то болест, изазвана бактеријама Neisseria gonorrhoeae.
Један знатни мислилац је због те инфекције чак изгубио разум у 44-тој години (од тада се пева, „ја босиљак сејем, мени Фридрих ниче“). Али он се није разболео због чињења гадости над „лепршавом госпојицом“ (што је лајтмотив ауторског текста), него зато што је био болничар на фронту, па се инфицирао од гнојних рана војничких…
Како ствари стоје, данас је та болест узела маха, али не само на микробиолошком плану. Ево су неки оболели од менталних гонокока и „капљу“ вербалном гнојном пакошћу. Срећом лека има, само уместо антибиотика, ваља се прихватити бројанице, па челом о земљу. Метаније су спас за душу озлобљену. Дакле, само устани, нека ти је Богом просто.
@п.т.
Може и овако: Ненамерно Аутентична Ненадлежна Институција!