Да бисмо преживели у суровим условима потребно је не само анализирати и разумети тенденције (то је обавезно), потребно је бити и физички спреман за лишавање, оскудице
Андреј Фурсов (Извор: webtribune.rs)
Ако људи не желе да виде нарастање кризних појава онда ће ХХI век бити за њих врло суров. Ја то зовем „синдромом Сидонија Аполинарија“. У V веку наше ере у Риму је живео човек по имену Сидоније Аполинарије. Нађена су његова писма пријатељу у којима пише: „Ми живимо у прелепом времену, мир и спокојство царују око нас; седим поред базена своје виле, вилин коњиц лебди над водом, ово је прекрасан свет…“ Ускоро је Рим пао. То је слепило. Донекле оно настаје због незнања, а донекле због – просто неспремности да се разуме, види.
Што се тиче данашње ситуације, када људи говоре: „Но, сада је све добро, сигурно“… Ствар је у томе што је свет апсолутно јединствен, и у њему се све више и више сукоба распламсава. При томе, ситуације се непрестано заоштрава. У Толкиновом „Господару прстенова“ постоји једна слика – „завеса таме се подиже над светом“. Оно што се сада догађа у свету је накупљање негативних тенденција. У неком моменту квантитет ће прерасти у квалитет. Историјски догађаји се врло брзо одигравају. Бака једне моје познанице је рекла: „Ти не можеш да замислиш како је брзо пропао НЕП. Ето, до ручка су све продавнице биле отворене, а после ручка, све је било затворено“. И револуцију 1917. године, и рат 1914. године, и Велики отаџбински рат људи су чекали, чекали… А они су дошли изненада, неочекивано. Зато, ако ти људима који сматрају да „није лоше“… ако им је лакше тако да живе, нека их, Бога ради! Но, после ће то жестоко платити, јер невоља може доћи изненада. Не говоре без разлога „упозорен је већ наоружан“. Добро је ако може да прође без проблема. Али, вероватно ће бити другачије. И то врло брзо.
Андреј Фурсов (Извор: A. Savin)
Да бисмо преживели у суровим условима потребно је не само анализирати и разумети тенденције (то је обавезно), потребно је бити и физички спреман за лишавање, оскудице…
Током читавог ХХI век очекује нас борба на свим нивоима, унутар елите, између елита и средњег слоја, унутар средњег слоја, нижег слоја и елита, унутар нижег слоја… То је карактеристично за епохе „мрачних векова“. На све то продире огромна количина миграната, почиње хаотично Брауново кретање, и потребно је знати како га користити.
У наредних 20-30 година уједињаваће нас оно што желимо да останемо у историји, оно што јесмо – носиоци одређеног цивилизацијског културног кода, који је стар 1000 или више година, који желе да отму заједно са нама самима.
С руског посрбио: Александар Мирковић
Скраћивање наслова и опрема: Стање ствари
(Сродство по избору, 2. 2. 2025)
Categories: Гостинска соба
„Да бисмо преживели у суровим условима потребно је не само анализирати и разумети тенденције (то је обавезно), потребно је бити и физички спреман за лишавање, оскудице…“
НОВИ ЖИВОТ У ХРИСТУ
Тананим нитима наде, одређивати пут.
Ограђивати дан.
Усмеравати ум!
Надом,
свој заодевати стан.
Из тих тананих нити
ниче најлепши лик.
И важно је таборе раздвојити.
Јер то си,
нада ил’ крик.
Драган М.
Уместо:
„У наредних 20-30 година уједињаваће нас оно што желимо да останемо у историји, оно што јесмо – носиоци одређеног цивилизацијског културног кода, који је стар 1000 или више година, који желе да отму заједно са нама самима.“
треба
У наредних 20-30 година уједињаваће нас оно што желимо да останемо у историји, оно што јесмо – носиоци одређеног духовног кода, од пре 2000 година, који се готово изгубио после 300 година, а који желе да отму заједно са нама самима, малобројнима.
Да ли то @природно телигентан протура антицрквену тезу? Ова каже да се аутентично Хришћанство нарушило и чак изгубило кад је Црква престала бити прогањана, и ускоро постала званична црква Римске Империје. Насупрот томе, православно учење и вера кажу да је Црква Тело Христово на земљи и да је ни „адска врата неће превладати“. Зар ни вама Православна Црква није по мери, господине телегентни? Ако није, о каквом то духовном коду од пре два миленија говорите?
@Симпл Сајмон
Аутентично Хришћанство је нарушено и чак се изгубило кад је Црква постала званична црква Римске Империје.
Аутентично Хришћанство, између осталог, кроз речи драгог Апостола Павла (Римљанима 12:4-5, 1. Коринћанима 12:12-27, Ефесцима 1:22-23, Ефесцима 1:22-23, Ефесцима 4:11-16, Колошанима 1:18) каже да је Црква Тело Христово на земљи.
Један од аутентичних духовних кодова од пре 2000 година је: Црква је Тело Христово!
У поменутим одломцима Апостола се врло јасно наглашава да су верници, као део Цркве, повезани са Христом и међусобно, чинећи једно духовно тело и то је духовни код.
Међутим, драги мој господине једноставни, нигде се у Аутентичном Хришћанству не помиње да између верника (удова) и нашег Христа (Главе) треба да има посредника. А ово је кључно.
Од 4. века, када је Хришћанство постало званична религија Римског царства (Милански едикт 313. године, Теодосијев едикт 380. године), почео је процес институционализације Цркве, који је укључивао развој хијерархијске структуре и посредничких улога у духовном животу. У 4. и 5. веку долази до теолошког наглашавања разлике између клира (свештенства) и лаика (народа). Свештенство преузима посредничку улогу у вршењу светих тајни, што постепено доводи до идеје да су верници све више зависни од свештенства у односу на Христа. У западној Цркви (Римокатоличка) у средњем веку се развија схватање да су свештеници неопходни посредници за примање благодати кроз сакраменте, док источна Црква (Православна) задржава нагласак на мистичком јединству са Христом, али и даље преко светотајинског живота у оквиру хијерархије.
На овај начин креће да јача Фурсов “цивилизацијски културни код” или неки други код, назовите како хоћете. И ови кодови смењују један другог, бежећи од аутентичног, кључног дуговног кода од пре 2000 година.
Знате, господине једноставни, у 1. Коринћанима 6:19 Павле нам указује на Божије присуство у човеку, што је основа идеје да је Царство Божије унутар верника или у Колошанима 1:27 где Павле говори да је Христово присуство у верницима залог будуће славе, што одговара Христовим речима да је Царство Божије у нама (Лука 17:21).
Павле учи да је Царство Божије унутрашње стање које се испољава кроз Христово присуство у вернику, правду, мир и радост у Духу Светом. Његова теологија јасно одражава идеју – да је Божије присуство у човеку основа духовног живота. И то је духовни код.
Има их, наравно још пуно.
Г. телегентни, лако је препознатљив протестантско секташки корен Ваших антицрквених ставова.
Одбацујете „хијерархију“, што ће рећи вековни историјски и духовни поредак Цркве. Занимљиво би било размотрити у ком то облику би се православна вера одржала да нема Цркве управо као свештеничке институционализоване хијерархије и у оквиру Ње да нема искуства небројиво много светитеља, светих отаца, исповедника и мученика који пострадаше за веру православну. Вероватно би се данас о њој знало само нешто мало, као о чудној јеврејској секти. Иначе, знају и православни понешто из Светог Писма па и посланице Апостола Павла — барем се читају редовно на Литургији и другим богослужењима. С тим што се верује према духовном садржају црквених догмата постављених у Цркви кроз Свете Оце. На пример, важно је да свако исповеди веру како је изражено у Симболу Вере (на свакој Литургији и другим богослужењима, на пример, вечерње службе током Часног Поста).
Велика је тајна и трагедија отпад од прве Цркве оног дела који следи римског Папу да би Лутер расцепио и отпаднути део. Протестанти су се после разделили у хиљаде група/секти, сви тумачећи Јеванђеље по мери свог палог разума заборављајући да се Господ није оваплотио, страдао и васкрсао због „књиге“ и њеног тумачења него зарад спасења људског рода. Зато круна наше православне вере није у богословском умовању, које поштујемо и не одбацујемо, него је учествовање у Страшним и Животворним Христовим Тајнама – Светом Причешћу…
Г. једноставни, од како сам се овде јавио да коментаришем Фурсова, морам да се браним од Вас, јер ето нападам нашу Православну цркву, која је у Вашој заштити. Од те острашћености не препознајете моју поруку: да су духовни кодови (термин аутора) утемељени на извору у Раном Хришћанству, а не у нашој цркви доста касније, и да она има улогу да те кодове сачува, тумачи и преноси.
Искрено је тужно да мени, матором крштеном Православцу лепите секташке налепнице олако, што ми се поред вашег протестантског имена не уклапа у традицију и учење Православља, као најдоброћудније и толерантније вере.
Зато не цупкајте, седите с миром, отворите свеску, зашиљите оловку, јер прелазимо на лекцију другу.
Милост насупрот законске каузалности
У Старом завету, Божији однос са људима често је представљен кроз принцип Закона и награде/казне. Ако човек врши Закон, добија благослов; ако греши, сноси последице. Ово је каузална структура – узрок (послушност или грех) доноси последицу (награда или казна).
Апостол Павле, међутим, наглашава нешто сасвим другачије – Божија милост није резултат људских дела, већ долази безусловно, као дар (Ефесцима 2:8-9).
Ово сугерише да Божија милост не произилази као последица људских поступака, што би значило да она превазилази узрочно-последични систем.
Бесплатност и независност милости
Апостол Павле говори да је Христова жртва чин који не зависи од људске правде или вредности, већ је чиста благодат (Римљанима 5:8).
То значи да чак и они који нису „заслужили“ опроштај ипак могу да га приме, јер Божија милост није реакција на људска дела. Поставља се питање: да ли постоји неки „услов“ за примање милости? Павле наглашава “Јер, вама је дата милост не само да у Христа верујете него да за њега и страдате” (Филипљанима 1:29).
Значи други духовни код: Ако би свет био потпуно детерминисан Законом Старог Завета, питањем греха и покајања, тада би спасење било немогуће без претходних људских заслуга. Међутим, Павлова теологија показује да Бог делује изван те логике – милост је дар који долази изван секвенце узрок-последица, што значи да није део класичне детерминистичке каузалности.
Е, сада да Вас уместо закључка другарски питам:
1) Да ли се Хришћанске цркве од 4-тог века на овамо, држе овог духовног кода, или је питање страозаветног греха и покајања у првом плану?
2) Да ли и даље мислите да сам протестантски секташ, с обзиром да се Протестанти изузетно држе Старог Завета, а ја у мојим јављањима искључиво Новог Завета и Св. Павла за које везујем духовне кодове?
Некако се слабо разумемо. Ви сте православац како за себе кажете, а ја то не доводим у питање, само реко’, да препознајем секташки протестантски дух у вашим ставовима (до 4. века Хришћанство аутентично, после се наводно „изгубило“). То је типично за протестанте, нарочито новије секте каквих је у Америци, на примр, велико мноштво. Приметимо да се Православље не исцрпљује у Павловој теологији, него му је извор и пуноћа у Крсно-Васкрсној Жртви Исуса Христа и Цркви која је Тело Његово на земљи. Зато ће Црква остати до краја овога века, до есхатона, до Другог Доласка.
На Ваша питања одговор је садржан у гроњем пасусу, али да кажем експлицитно:
1) Постоје хришћанске секте, али само Једна Света Саборна и Апостолска Црква, која је Тело Христово. Чим кажете „хришћанске цркве“ и то од 4. века (!!) јасно је да је та изјава и оно што следи из ње, неправославно становиште. Наравно да Црква разуме и органски практикује и учење Апостола Павла, тј. усваја и тај духовни код, ево има два миленијума. То чини Црква кроз Свете Тајне за које читање Св.Писма није замена. У Цркви јер је први план домострој Спасења људског рода чија је пала природа искупљена Жртвом Христовом, а Стари Завет је интегрални део учења Цркве.
2) Проста је чињеница да протестанти проучавају оба Завета, а што се ви фокусирате на учење Ап. Павла не значи да им и сами не припадате по вери, јер православни су они који су органски у Цркви и имају јединство православне вере запечаћене крвљу многих мученика у ових двадесет векова. Читање Св.Павла је добро и корисно, али ако је ван Цркве, искуства и учења Светих Отаца, то је усамљен и јалов чин, као последица трагичног неразумевање Хришћанства (Православља).
Госн Сајмон,
Овде сам се јавио да коментаришем Фурсова. Направио сам грешку што сам прихватио скретање теме и почео полемику са вама, надајући се да ће водити у смеру нових теолошких и философских увида, али од тога ништа. Све Ваше интерпретације су толико пута написане и понављане и могу се прочитати свуда, на Википедији на пример. Не видим Ваш допринос или оригиналност, нити вољу да о мојим темама начините дубљу ЛИЧНУ анализу, нити икакву Вашу жељу да коментаришете Фурсова. То је први разлог што одустајем од даљег разговора са Вама.
Други, важнији разлог је што сам за Вас главна тема – ја. Ово је крајње непримерено за интелектуалну расправу и врло досадно за публику.
Ево илустрације Вашег инквизицијског појања у “духу Православља”:
-Да ли то @природно телигентан протура антицрквену тезу?
-Зар ни вама Православна Црква није по мери, господине телегентни?
-Г. телегентни, лако је препознатљив протестантско секташки корен Ваших антицрквених ставова.
-Одбацујете „хијерархију“, што ће рећи вековни историјски и духовни поредак Цркве.
-… препознајем секташки протестантски дух у вашим ставовима. То је типично за -протестанте, нарочито новије секте каквих је у Америци, на примр, велико мноштво.
-Проста је чињеница да протестанти проучавају оба Завета, а што се ви фокусирате на учење Ап. Павла не значи да им и сами не припадате по вери.
итд.
Што би Ви рекли – ту мач.
Одјављујем се.
@природно телигентан
Мој основни утисак остаје да се дефинитивно не разумемо довољно па је и Ваше бацање дискутантског копља у трње разумљиво и прихватљиво. Додао бих само да се ја нисам бавио Вама него експлицитно ставовима које сте изнели. Такође, очекивати нове философске и теолошке увиде на тему Православља је у овом случају преурањено, и да кажемо, непримерено јер јасно одбацујете саму срж и темељ православне вере. Прогласисте 1700 година Цркве овоземаљске за неаутентичну праксу оригиналног Хришћанства из прва три века што је екстремна теза са којом се прво треба разабрати, а ту нема много „философије“. Неоправданост (погубност у ствари) ове тезе је најбоље проверити са својим парохијским свештеником и замолити га за савет коме се даље обратити за поуку, или које књиге прочитати (ово је ствар елементарне веронауке, али вера у истинитост тог учења је главна). Посла тога увида могуће је да више нећете долазити у неприлику да се мучите полемишући са којекаквим интернет коментаторима. Свако добро Вам желим.
Поштовани Природни Телигенте,
На основу пажљивог читања Ваших коментара закључили смо да сте достојни да будете примљени у чланство СаВеСт-и Србије – и то на дужност Генералног Секретара Централног комитета за верска питања.
Ако сте спремни да се прихватите одговорне дужности, изволите нам се јавити, да се договоримо око датума свечаног пријема и инаугурације (са ритуалним спаљивањем дипломе).
Posto imam ogromno iskustvo sa sektasima, prepoznajem u ovom „prirodno teligentan“ sektasa par exelans, koji ovdje djeluje smisljeno i lukavo, predstavljajuci se kao pravoslavac a ovamo prosipa vjeru neku protestantsku, ciji smjer (ima ih ka pasija repova), ne smije i stidi se da kaze.
Necu mnogo da ulazim u tupljenje mozga, ali samo par stvari.
Bog je stvorio Crkvu, postavio u njoj apostole, prezvitere, djakone i to od samog pocetka.
I rekao im je, „sto svezete na zemlji bice svezano, sto odrijesite bice odrijeseno“.
I preko njih i samo preko njih (i Duha Svetoga, naravno) su osvestavane sve Svate Tajne.
I to samo tada, dok su „posrednici“ Boziji se cvrsto drzali predane im vjere i Svetog Predanja. Cim su odstupali od toga, prestajali su da budu svestenici.
Nije Kornelija mogao da krsti neki dokoni americki farmer, koji se bacio na tandaranje sa Biblijom, pa njegovo tandaranje sada ovdje prosipa ovaj „teligentni“. Niti je Kornelija, mogla da krsti blesava „lujka alelujka,“ kojoj se prilikom masturbacije u nekom zbunu u americkoj preriji pojavilo vidjenje a ona pomislila da je to Bog. Nego je Kornelije, koji je bio dobar covjek, sa dobrim djelima, poslat direktno kod apostola, jer su oni jedino imali moc da ga krste i da na njega poloze ruke i prenesu mu Duh Sveti.
Dakle, neka ti „telegentni“ zajebancija, znas ti predobro sta znaci crkvena hijerarhija, nego se namjerno pravis mutav. I po djavoljem dekretu, sad za vrijeme Velikog Posta, pokusavas da zavodis duse onih koji ne poznaju dovoljno vjeru (koji su ti lajkovali tvoje pisanje), za sto ces da primis nagradu na onom svijetu a moze biti i na ovom.
I sto rece, molim te, u ranom hriscanstvu nije bilo „posrednika“, no su ljudi primali Duh Sveti sami, podje covjek kod komsije i kaze, „ej poratime, aj baci ruku na mene da primim Duha Svetoga“. Jel tako „teligentni“? I odu na neku rijeku i pocnu da skacu glavacke u vodu i ko god tri puta skoci, on je krsten.
„Teligentji“, kako bi bilo da prestanes vise da se pravis lud. I da nam kazes, kojoj posrednickoj sektaskoj grupi pripadas. Da li si ti pobornih „jehovinih svjedoka“, ili si „adventista“, ili si od onija sto drhte, pjene i padaju u nesvijest kada govore jezicima.
Ajde „brate“ (daleko bilo), pogini i reci kojoj vjeri püripadas, necemo ti nista ucinjet zbog toga. Uvijek me kod vas nerviralo to sto se stidite svoje vjerske pripadnosti i krijete je kao zmija noge.
Eto toliko.
Lazicu, ka Boga te molim, nemoj ovo da brises.
Ako treba za kaznu, uradice sto sklekova i dvjesta cucnjeva, ali ostavi ovo neka stoji.
Evo obecavam. Dakle, sto sklekova i dvjesta cucnjeva.
Поштовани Евсевије
Драго ми је што сте пажљиво прочитали моје коментаре, али ме растужује што их очигледно нисте разумели.
У њима се види да је моја пажња заокупљена готово целокупна на Палеохришћанство (највише Апостолска вера), као извор, одакле су касније настала бројна Хришћанска учења која се међусобно прилично разликују према временским периодима, теолошким правцима и главним карактеристикама: „ортодоксни“, „мистични“, „рационалистички“, „реформаторски“, „харизматични“ итд. Неке од разлика између ових учења су у разумевању природе Христа, односа благодати и слободне воље, улоге Цркве и ауторитета Светог Писма, начина спасења, дакле везано за врло озбиљне теме.
Разлике у интерпретацији изворног хришћанства настале су као резултат комбинације више фактора, међу којима су уметнутост свештенства, политички утицаји, културолошке разлике, философске основе и историјски контексти. Различити теолози и учитељи су настојали да објасне хришћанску веру у оквиру свог знања и искуства. Поједини свештеници су тежили моћи и ауторитету, прилагођавајући учења у складу са својим интересима. Формирање догми често је било резултат расправа међу теолозима, што је доводило до подела.
Због свега наведеног мој фокус није на линији Православље – Комунизам, како се то очигледно назире из вашег саркастичног дописа, већ као што рекох Рано Хришћанство и у томе се трудим да ми помогне егзегеза древних текстова и лични увиди, а не Централни комитет. Посебно је одвратан сваки ритуал, који ме асоцира на сатанизам, па ћемо избећи и диплому и спаљивање.
Fala ti Lazicu, od sad navijam za tebe.
За господу Сајмона, Евсенија, Вукомана и Стефаноса
Сада овде имамо довољно материјала за закључке.
На моја “шкакљива” писања, иза којих стојим, “упецала” су се четворица истомишљеника (прикључио се брат Стефанос са коментаром “Е добро ти је Вукман скресао у секташки брк, не треба да се више трудиш, џабе си фарбао. На СПЦ је навалила и ала и врана, споља и изнутра. Од зилотске (али не по разуму) је увек гора само она секташка (бирај, врана или ала).” на другом месту).
“Бранећи” Православље од “секташа”, напали сте Православље на најгори начин, демонстрирајући деловање како Православни верник не би требао да дела и пише. Од свете вере, на моју жалост, направили сте “Навијачко Хришћанство” примерено навијању на утакмици, хајку на секташтво, нетолеранцију на другачије истраживачко размишљање (после 1700 година!), грубо вређање, осорност, критизерство, подсмех и осуде (само Бог зна нечије срце), дакле све оно шта Православље није и не сме да буде.
Показали сте Гордост и Гнев корен свих грехова, јер човека удаљава од смирења и послушности Богу. Осећај надмоћности над другима, самопоуздање без Бога и потреба за похвалама удаљавају верника од спасења.
Без љутње, али Ви сте прави пример Фарисејског дволичног духа истицања спољашње побожности, а реално унутрашње хладноће.
Замислите да су наш Патријарх Павле или Отац Тадеј говорили тако.
Посвећени Православни верник није само неко ко формално припада Цркви, већ неко ко живи веру кроз дела, смирење и љубав према Богу и ближњима. Он зна да није савршен, али се стално труди да буде бољи, ослањајући се на Божију милост. Бори се против страсти (гнева, гордости, похоте, зависти). Труди се да сачува духовну чистоту. Не љути се лако, већ трпи неправду без мржње и освете. Прихвата животне тешкоће као прилику за духовни напредак „Ко претрпи до краја, тај ће се спасти.“ (Матеј 24:13). Уместо да осуђује, верник види Христов лик у сваком човеку. Не тражи славу, признање или част од људи, већ живи унутрашњи живот послушања Богу. Свестан је своје слабости и греховности, али се ослања на Божију милост.
Што се тиче теологије и теме нико од Вас се није усудио да коментарише “други духовни код”, већ су напади били “аргументовани” и односили се на “први” код (помало индикативно).
На ову тему (свештенства) можемо аргументовано говорити у толерантном тону кроз причу о Исихазаму у Православној мистичкој традицији – потпуног сједињење са Богом кроз благодат, тишину и унутрашње повлачење (исихија), удаљавање од спољашњих утицаја и очишћење срца.
Можете погледати и мој коментар изнад, поштованом Евсенију, који је уметнут накнадно између осталих кометара.
Драги Природно Телигентни брате,
Истински ме забринуло неразумевање са којим се опет и опет сусрећем међу онима од којих то никако не бих очекивао. Другим речима, грешка је очито у мени.
Али, авај, и Ти си бацио сенку на моју процену, да си достојан призвања и високе и одговорне функције која Ти је понуђена. То јест, учинио си да сам сад јавно понижен, а СаВеСт Србије, до сада без мрље, компромитована као организација. Али тако је то: много је званих, мало изабраних.
Наиме, ја нисам био нимало саркастичан, и Твоје коментаре сам разумео и оценио са summa cum laude.
Осим тога, нисам инсинуирао никакав комунизам, који (по)сматрам само као бедну жидомасонску травестију аутентичних вредности нашег историјског кода (хришћанског, али и оног који је породио наше Хришћанство, Хришћанство ton Ethnon).
СаВеСт Србије је са пуним правом власна да рестаурира аутентичне вредности Восточног римског царства, јер је православна Србија његова законита прејемница. Па тако између осталог и комитете (традиционално сачињене од комита, србских витезова).
Чињеница да Те спаљивање дипломе асоцирало само на сатанизам, показала је да ипак не познајеш све историјске дубине и ширине наше Вере. Да их знаш, не би изгубио из вида да су свети духовници ритуално спаљивали либеле грешника који су потписивали уговоре са Сатаном, као и да још увек и данас неки духовници после исповести спаљују папириће-подсетнике са записаним гресима (нас фарисеја који се исповедамо по евиденционом списку, а не из срца). А диплома је, као што знамо, либел смртног греха вечног студента, пар екселанс.
Тако да, на жалост, после овога могу да Ти понудим само место првог подсекретара у Комитету за историјска питања раног Хришћанства (са могућношћу напредовања).
ПС
Даља јавна расправа о теми коју си отворио била би ми врло занимљива и инспиративна, али мислим да није тренутак да је настављамо (и овако су се многи саблазнили). У сваком случају, елаборација теме била би један од Твојих првих радних задатака по преузимању функције.
Свој
Труло зрно
Не даје плода
Мртво трупло
Носи вода
Нема ту много
Да се дода
Буди свој
Држи се кода
Момчило