Неукључивањем у студентске протесте и сејањем сумње у њихову политичку позадину, српска интелигенција потхрањује илузију да режим Александра Вучића има национални политички предзнак, рекао проф. Ломпар

Мило Ломпар и Дејан Мировић (Фото: Србин.инфо)
Неодговорно је што се српска национална интелигенција претворила у режимску интелигенцију, истакао је редовни професор Универзитета у Београду, и један од оснивача „Српског гласа”, др Мило Ломпар, коментаришући став појединих интелектуалаца о студентским протестима, који се дешавају широм Србије због убиства петнаесторо људи у Новом Саду, приликом пада надстрешнице на Железничкој станици.
А затим је проф. др Ломпар и закључио:
– Неукључивањем у студентске протесте, упркос видном родољубивом расположењу омладине, и сејањем сумње у њихову политичку позадину, она потхрањује илузију да режим Александра Вучића има национални политички предзнак.
Мило Ломпар: Део кампање против мене водили чланови Покрета за одбрану Косова и Метохије
Мило Ломпар: Ректорски колегијум да не прихвати позив председника Вучића на дијалог
Професор Филолошког факултета Универзитета у Београду Мило Ломпар изјавио је данас да Ректорски колегијум не би требало да прихвати позив председника Александра Вучића на дијалог, све док се не испуне сви захтеви студената.
Ломпар је агенцији Бета казао да Ректорски колегијум Универзитета у Београду не би требало да донесе било какву одлуку по том питању, без претходног договора са студентским пленумима.
„Ректорски колегијум је подржао студентске захтеве и до испуњења тих захтева нема о чему да се разговара с представницима власти. У овом тренутку је најважније да Ректорски колегијум не напусти студенте и да се с њима договара око свих одлука које се тичу и евентуалног разговора с властима“, истакао је Ломпар.
Димитрије Војнов: Примена закона и одговорност нису и не могу бити предмет дијалога
Према његовим речима, Вучићев позив на дијалог, после три месеца од трагедије у Новом Саду, има за циљ и да изазове поделе у академској заједници.
„Тај предлог је дат и као део стратегије власти да се покуша с поделом међу студентима. Цела активност власти се своди на покушај да подели и унесе раздор међу студенте и професоре“, оценио је Ломпар.
Председник Србије Александар Вучић упутио је данас позив Ректорском колегијуму Универзитета у Београду да у среду, 5. фебруара, отпочну дијалог у оквиру кога ће се пронаћи решење за постојећу ситуацију у којој још траје блокада наставе на високошколским установама.
Vučić pozvao Rektorski kolegijum UB na dijalog o rešenju za postojeću situaciju https://t.co/j3WJAM6AOO
— Danas (@OnlineDanas) February 3, 2025
„Уколико студенти и професори стоје на становишту да део захтева није испуњен или да нису испуњени у потпуности, неопходно је отворити дијалог о томе, као и о свим другим питањима која могу бити од значаја за превазилажење постојеће ситуације“, навео је Вучић.
Опрема: Стање ствари
Categories: Гостинска соба
Српска интелигенција се претворила у режимску!? Чак и ако под тим термином аутор текста подразумева само своје дојучерашње соратнике, нема никаквог основа за његову тврдњу. Пре ће бити да се аутор (сада већ отворено) ставио на страну анти-режимске стихије. Стихије или хаоса, али оног управљаног (controlled chaos). Зна он добро ко даје такт и управља огромном енергијом српске младости која нажалост за сада само служи као средство дестабилизације државе. И шта му је стало до „српске интелигенције“? Ето му колега из Прогласа, и они су ваљда нека интелигенција. Истина, ова је антисрпска, антинародна и антидржавна. Али, кад својима копаш трун из ока, онда се ваља претварати да ти брвна код нових колега не сметају.
Драго ми је што на скуповима студената и уопште српске омладине кроз ова дешавања која потресаја нама драгу Србију, видим српске заставе, што и поред покушаја неких уљеза да дају другу димензију, итекако провејава родољубиви набој.
И ту људе, масе, повуче привид тежње правичности, борбе против аномалија које разарају ткиво наше нације, када крену таква „дешавања народа“, исхитреност и лакомисленост добију предност над опрезом и мудрошћу.
Српска нациомнална интелигенција не смије, не би смјела никад бити слугама власти илити режима, и исто тако се не смије ставити у службу оних који раде против ове наше Србијице и нашег народа. Нема право на лакомисленост, непроимишљена чињења.
Не сумњам у родољубље и најбоље намјере др Ломпара, не сумњам у најбоље намјере српске родољубиве интелектуалне елите. Но опет добре намјере нису увијек довољне, јер како нас је подучио Самјуел Џонсон, „пут до пакла некад је поплочан добрим намјерама“. Зато у свим овим дешавањима ваља сагледати, или барем покушати сагледати шта се иза бријега ваља. Није довољно исправно мислити, ваља тежити исправно чинити.
Ми сад треба да улетимо у замку и одмах заподенемо расправу и поделу, како се српска интелигенција с једне стране претворила у режимску, а са друге стране шурује са западним непријатељима нашег народа (који, опет, подржавају власт па смо сви у истом колу).
Већ су овде издвајани коментари који лепо објашњавају да је многима преко главе ових дугачких енциклика Ломпар – Ковић и др. професора са филозофског и филолошког који не умеју да реше двоструки интеграл а камоли да схвате да су нам у овом тренутку њихове јалове расправе потребне к’о чир на дванаестопалачном. Што се тиче коментара да критичари не разумеју која је улога националних интелектуалаца: може бити да је неко уз њих стасавао, образовао се национално итд. али овде се ради о људима који су ипак не челу неких покрета и до сада били незаобилазни при сваком покушају окупљања родољубиве опозиције а које је све ђутуре Милица Заветница предриблала.
За то време ми не чујемо многе друге „националне интелектуалаце“ (морам на крају да удари наводнике, већ ме израз нервира) шта мисле, него нека невидљива сила даје монопол одређенима, као што је пре тридесетак година једини избор био између Милошевића и Драшковића…
Ја ценим да се овде ради о неспоразуму. Ми имамо већинску популацију која је завршила само основни ниво српства и дозвољава себи да коментарише шта им дође под руку. Те ствари су ипак резервисане за људе са вишег и високог левела и то је узрок свих ових сударања. Нека би се свако држао свог нивоа и све ће бити у реду. А ови неедуковани нека изаберу шта им приличи, па полако https:/srpskainternetakademija.com/clanarine/
Патетичан су призор ови матори бивши студенти, који дрхте од ужаса и горе од гнева праведничког пред идејом „дестабилизације Државе“.
Вукови, вучићи, вучевићи, вулини и остали канини из ниже хијерархије рода каниса који влада Србијом безмало један век, огадили су нам животе (коме нису, нека настави да лапће крв у чопору, у потпуности га разумем).
А ови нам гаде једини светли тренутак Србије у нашим огађеним и ојађеним животима.
Јер сада, благодарећи студентима који су походили Нови Сад и Народу који их је у походу дочекао и поздравио, могли смо да у проблесцима видимо, осетимо и разумемо – ко има очи, срце и ум да разуме, наравно – атмосферу Царства Небеског.
И да Срби, заиста, а не само у својој епској теорији, припадају тамо.
Мало ли је?
Наравно, ревнитељи и равнатељи „канонског“ правоверја, имају примедбе на то (где су крстови, где су иконе, где црквене химне, где је молитва, где пост, где Свештенство да благослови и предводи…?).
Али ово што смо видели суштински се не разликује од Литија у црној гори.
И тамо је народ, неквалификовани и полуписмени аматери без консултација са професионалцима, експертима и ауторитетима, самоиницијативно кренуо у Ход – и учинио себе Богу приступачним. Тј. овце су повеле пастире, будући безмерно словесније од њих.
И када нам експерти „националне интелигенције“ објасне да је ово студентско ходочашће за Слободу Златну (без Крста Часног на челу поворке, али са њим у срцима оних које Бог зна) било обична секуларна шетња, кљастих и слепих, којој одредиште није био храм, ни то истинитост аналогије у суштини не мења – и Будући Век је Sаeculum, па је Царство Вечно такође секуларно; а ни Тамо, на Одредишту, такође, храма неће бити (Откровење 21:22).
Стога, кад ревнитељи „Државе“ вичу да је овај студентски али и општенародни ход за Слободу несвештен, загађен, и теледиригован – разумем и њих: исто тако су и црногорски вукови и пси завијали на Литије.
Крв је људска рана наопака,
ко је куша, не умије стати.
А буџет ове Државе је крв робља србскога.
„Наши цари закон погазише,
почеше се крвнички гонити,
један другом вадит очи живе;
забацише владу и државу,
за правило лудост изабраше.“
Тако је певао највећи песник међу Србима још у оно време.
Ко је расположен може исчитати и Домановићеву „Дангу“.
https://www.poezijasustine.rs/2021/10/radoje-domanovic-danga.html?m=1
Ето то су неке моје асоцијације на ове јалове и испразне личне полемике које води наша интелектуална елита на јавној сцени.
У контексту горе (мноме) реченог, види се и потврда истине коју Драгон каза (https://stanjestvari.com/2025/02/01/jedan-komentar-na-polemiku-lompar-kovic/).
„Национални“ и црквени „интелектуалци“, клирике укључив, све нам време причају о Царству Небеском.
А студенти и народ који их је дочекивао и пратио показали су како нам како Царство Небеско изгледа.
Зашто први никад нису успели да на делу и свенародно покажу То, о чему уче, па смо их ми данас коначно разумели као јалове прелешћене прелеснике што воле поздраве на трговима и прва места у синагогама („Чувајте се књижевника…!“ Лука 20:46), издајнике и варалице народњег надања?
И зашто су потоњи успели, иако чак нису ни имали ту намеру, па смо их ми данас разумели као освободитеље и светлост на челу растрзане народне колоне?
Зато јер у последњима има толико истине и правдољубивости, па и чистоте очито, да Дух Истине и Силе од Бога Правде Ког призивају може да слети тамо.
Док у оним другима, првима, истине нема – сва њихова вербална истина и декларативна правда је загађена лажју и неправдом. Њихова борба за Крст Часни и Слободу Народну одвија се на месту нечистом, а њихов позив Србима да се сабирају у нечистоти – самоосакаћеној београдској, оригинално Титовој и Удбиној патријаршији, а кроз њу у Сатаниној синагоги Цркава, и у институцијама Система који је јудо-масонски конструкт вековима дизајниран да пороби, ослепи и припреми место и престо Машијаху Антихристу – Богу је мрзост.
Логично: они немају Царства у себи, па не могу ни да га покажу.
И савршено логично: Царство је – ништих духом.
И тако се испунила и јеванђељска реч: последњи ће бити први, а први последњи.
И она друга: што је лудо пред светом (луду ђецу!) изабра Бог да посрами мудре (докторе и професоре); и што је слабо пред светом (девојчице) изабра Бог да посрами јаке (председнике мафијашких влада и њихове преторијанце, полицајце: https://n1info.rs/vesti/studentkinja-koja-je-s-crvenim-rukama-stala-pred-policajca-za-n1-kad-tuga-i-bol-prerastu-u-bes/).
Па мало ли је?
Мудрољубивом и правдољубивом Србину довољно: видели смо очима својим, издалека, Земљу Обећану.
И зато се и наше очи очистише, сузама – да, недостојне, достојне буду да је погледају.
https://stanjestvari.com/wp-content/uploads/2025/02/stud-protest.jpg
Извињавам се ако буде дупли коментар, први пут ми је показало да се прекинула веза са сајтом приликом слања коментара:
Искрено бих волео да је све тако како пише Евсевије, није проблем сложити се у карактеристикама и комформизму данашњих наших мантијаша, али неколико површних момената не личе на Евсевија.
Прво, олако изречена тврдња да се ово што смо видели суштински не разликује од Литија у Црној Гори. Нека је хиљаду посто истина да су тамо «овце повеле пастире, будући безмерно словесније од њих“ али то је иницирано зарад одбране светиња, то је иницирао свети Василије Острошки (слава му и милост), када изађе са Острога у Никшић међу народ и запали ту искру за одбрану светиња.
Да кажемо да је Евстатије апсолутно у праву када каже да је „и тамо народ, неквалификовани и полуписмени аматери без консултација са професионалцима, експертима и ауторитетима, самоиницијативно кренуо у Ход – и учинио себе Богу приступачним“ али да ли се то може рећи и за студентске протесте? Само наиван човек може у то веровати.
Наравно да међу нашом студентаријом има велики број дивних, национално свесних и одговорних младих људи. Порицање „канонског“ правоверја не укида чињеницу да је сам Господ Цару Константину показао чиме се побеђује. Студенти су устали против дубоко богоборачке власти и то је добро, али ни један рат не добија ненаоружана армија, да се поновим, наравно да мислим о оружју духовном, којим се једино могла и једино може победити свака богоборачка власт, па тако и ова садашња у Србији.
Радећи на књизи „Свети Цар“ о Цару Николају и рушењу Руске Империје, склопио сам коцкице и схватио да нема „спонтане побуне“. У свим тим „народним побунама“ народна маса је била у служби оних који повлаче нити из прикрајка, тако је било и са Француском буржоаском револуцијом, тако је било и са масонском Фебруарском револуцијом 1917 у Русији, тако је било и са свим обојеним револуцијама данашњице, па и са нашим 5. октобром и Кијевским Мајданом. Саборна литија је једно (па тако и оне поменуте у Црној Гори), студентски протести за сада немају ту саборну снагу ма колико Евстатије у њима видео одблеске Царства Небеског. И далеко су од спонтаности, што не мора значити да је лоше само по себи али мора позивати на опрез и трезвеност. Кијевски Мајдан је такође приказиван од тамошњих Евсевија као „ходочашће за слободу златну“.
Апсолутно се могу сложити са Евсевијем да је ово „студентски али и општенародни ход за Слободу“ и нипошто не бих рекао да је „несвештен, загађен, и теледиригован“ како Евсевије алудира да га називају они који позивају на трезвеност. Зар се мора позив на трезвеност одмах тако етикетирати? Тај позив на трезвеност не потиче из зле намере или осуде студената као таквих, него потиче из ЗНАЊА да се протести без саборног религиозног духа завршавају углавном трагичнијом ситуацијом од оне која им је претходила.
@Евсевије
О врли, а острашћени проповедниче, који не престајеш да се адским крицима обрушаваш на Свету Цркву Српску Православну. Ево си својим квазитеолошким чепркањима и непочинствима додао и домен где си још огољенији у својој заблуделости и преученом знању. Мора да си преко ноћи постао стручњак за механизме обојених револуција и теледириговање масовним нередима па да провидиш како су Литије у Црној Гори и тзв студентски протести у Србији истог духа и происхођења. Могуће да јесте, али готово сигурно да није – јер да јесте и симбол би био један – крст, али није но црвени длан. Да јесте исто, био би неко видљив и познат на челу покрета, као тамо што је била Црква Христова, Дух Господњи, Митрополит, свештенство и народ. Док овде имамо младост, емоције и масовну хистерију који су само сирова енергија, али коју неко дозира и усмерава. Али теби крст и крвави длан не праве разлику. Шта ћеш, ни ти ни многи Срби, лекције „петог октобра“ не научисте. Много је лоших ђака па свака медијска фукара с лакоћом нам соли памет, а врхунац је да они који су били главни злочинци у дословно демонизовању српског народа деведесетих година сада позирају као објективни арбитри (CNN деривати N1, Nova). И Срби гутају њихове сплачине, а да не трепну (тек да размисле одавно не могу). У Француској је пети октобар значајан датум јер су се на том примеру чак и њихове собарице дозвале памети. Али наивност француских собарица наставља да живи, буја, ево их по српским улицама па и на СтСт. Наздравље вам било, само немојте се жалити кад примите плату и бакшиш – за наивне, не нужно и собарице.
Одговор је стари, годинама раније обликован и искуством потврђен: нити режим (Вучић, СНС, Дачић, СПС, ПУПС, демократизовани радикали, порадикаљени жути, Г17 паразити, УДБА подвале попут Заноктице, сав пратећи криминални багаж и сл), нити НАТО слуге (Проглас, NDH1, Nova SS, Бјелогрлићи и пајаци попут Кесића, зелени леваци, слободни грађани, изворни жутаћи и све њихове алотропске модификације).
У овом тренутку битно је само изборити се за изборе под подношљивим условима – идеалним се не надам – што подразумева чишћење бирачког списка од мртвих душа и импортованих гласача. Колико на таквим изборима националне снаге буду успеле да освоје, тако ће нам бити. Препуцавања на национално-суверенистичкој страни директно угрожавају будући изборни резултат и не служе никоме на част (да и не помињем могућност да су подстакнута из режимских или НАТО центара моћи, у том случају су чист злочин).
Текуће протесте подржавати и у њима по потреби учествовати јер могу да доведу до оног што сам означио једино битним. Не мислим да улица има снаге да ово реши јер само једна страна има силу. Не би ни ваљало да улица ствар решава, а ако се то којим чудом и деси, крив је само онај ко је својим психопатским делањем одбио сламку спаса и појас за какво-такво спасавање. Макар спасавање од „пророчанства по Јову“.
Ово слово је дубока захвалност свим благочестивим коментаторима који сретање, прожимање, поистовећење, благоразумевање, саборност и загледање србске деце и србске намучене зрелости ради Истине и Правице, у мајушном временском часу, који се, навршен смислом, овечнио, онезаборавио, опамтио, доживљавају као чисту и дубоку радост, као живо сведочење вере и наде, доброте и честитости. Показатељни, увиђајући покрет душе и дрхтај срца што торжествују сусретањем – дивљења вредно!
“ Никад ти глас, кћери Ленко, није био тако звонак, непоколебив и радостан, као у часу сусретања на мосту, кад си се оцу јавила. Бистрина погледа ока твојега, погледа који се оштрио благошћу кроз чистоту твоје сузе, никад ти пре није лице срцолико тако олепотила. Видела си Смисао Саборности. Наглас Га изговорила да Га запамтиш. Ти да Га усвојиш, Он да те Усинови, кћерко Ленко! Моје је тек да усиновљење твоје очински благословим…“
Брате Ранко,
И студентски устанак је иницијално био зарад одбране светиња – Слободе, и народног власништва над собом и Србијом. А како је Народ по дефиницији Црква, без обзира на бројност оних у њему који нису у Телу Христовом било формално, било у духу, и то је аналогно – игноришеш да је сада и Народ устао и стао уз студенте. Или ћеш рећи да Народ који се клања и плаче пред студентима није Црква? Да су и они редом корисни идиоти испраних мозгова и дириговани из ЦК колорреволуције?
Oткуд знаш да није сам Свети Сава,. Слава му и Милост, дигао студенте – као најбоље, најумније, најлепше и најчистије од свих нас злих, глупих, ружних и нечистих, у збирној оцени тих врлина – да му баш на 850. рођендан баш они онако отпоју химну на месту где још увек веје пепео његових неразвејаних моштију?
Кад кажеш да „нема спонтане побуне“ опет имаш испад у духовном видном пољу, и показујеш да ниси баш добро сложио све коцкице. Тачно је да – данас – нема спонтаних револуција. Побуна има, и ово је управо побуна. А то што се вође револуција сада труде да побуну зауздају и преузму, и што ће у томе на концу и успети, не мења чињеницу да је побуна почела спонтано. Нисмо ли сви ми у души побуњени? Није ли Први србски устанак почео спонтано, кад је крвца из земље проврела? И ова побуна је почела кад је крвца проврела, само из бетона.
При свему томе, ја апсолутно не искључујем да је и пад надстрешнице био фолсфлег диверзија (попут 11. септембра) са циљем да све покрене, до грађанског рата и отцепљења Војводине (и то би било логично: за такав лом потребна је огромна енергија, коју само народ може генерисати).
Али све и да је тако, ми ипак видесмо, мутно кроз сузе, оно што око не може видети, ни ухо чути, и што у срце човеку не може доћи – како је у Царству Небеском. То су пре нас познали Срби у ЦГ, на Литијама. И то откровење, које не може бити без Духа Божјег, доказ је да су и они и ови протести (у делу који је генуин) од истог покретача.
Па ако је то био само случајни нежељени колатерални ефекат сатанистичког плана, мени је довољно – то је грдни пораз врагу: ко је видео, тај више не верује, он зна.
Брате Немојдасинаиван,
Не обрушавам се ја на Свету Србску Цркву Православну, него скидам митре, мантије, расе и гаће преварантима који се лажно представљају као Црква. А што је то деликатним душицама попут тебе саблажњив призор па вам изгледа као хулиганизам из ада, то је зато што не можете да видите лажу кроз амбалажу. Кад не бисте одвраћали поглед од својих достојанственика без гаћа (а ружан је призор, не спорим), и ви бисте могли да видите. Али ја вам заиста више од тога што чиним не могу помоћи.
Немојдасинаиван па да мислиш да ја не могу да разликујем Крст и црвени длан. Знам да све мериш високим мишљењем које имаш о себи, али ваља да знаш да нису сви кадри да одмах понесу крст, попут тебе на крсном путу тако узнапредовалог и крепког. Има много оних који још нису проходали, много оних који никад неће проходати, а има и оних који су одузети, па не могу на ноге: ја верујем да ће и на њих Господ погледати, пре него на мене, на ту руку коју су дигли према небу, гласајући њом против зла, и узети их за њу и извести из земље мисирске (Јеврејима 8:9).
Уосталом свако види само оно што је кадар да види и што жели да види.
Ја нпр. у црвеном длану видим плотску руку Бога, која је окрвављена на Крсту вознесена пред Злом.
Ти видиш руку разбојника хулитеља сраспетог са Њим. И помно си загледан у њу.
И ја ту ништа не могу, сем да те куртоазно похвалим – свака част на концентрацији, непогрешиво си усмерен ка циљу, као пословична пчела ка цвету.
@Евсевије
Који сам себе јавно декларише као скидача гаћа клеру СПЦ оптужујући их да ови лажу да су Црква!! Зар је после овога потребан још неки коментар, да не кажем полемика. У некој другој прилици одмах бих рекао, да, свакако, брата заблуделог треба пробудити из тешког сна самообмане која је прелест тј. самолаж (delusion) јер срља у погибију.
Овде је тај задатак отежак јер је брат@Е припадник посебне подврсте хомо сапиенса – то су данашњи (самопроглашени) свезналци који уши имају, а не чују, и очи имају, али не виде. Зато јер им је у главама мрак елементарног нерасуђивања, просто нелогична збрка слика и утисака, да кажемо концептуална пометња налик вавилонској. Јер, каже @Е: „свако види само оно што је кадар да види и што жели да види“.
Па ето узрока проблема, корена самообмане – @Е види оно што жели!
Значи, пред њим је крвави длан (иначе нацртан у истој радионици као и уздигнута отпорашка песница), али @Е себи и другима каже, не то је крст, чак „плотска рука Бога окрвављена на Крсту“ (Боже опрости).
Е па таквих у „Лази“ има, не зна се. С тим, што чињеница да су ти мученици издвојени на једном месту уопште не гарантује да много тежих случајева нема много више ван соба са решеткама, данас углавном на улицама и раскрсницама.
Дакле, узрок братовог менталног слепила смо нашли у његовом слеђењу сопствене самовоље, жеље да стварност поистовети са произвољним менталним сликама. Овде је лек на дохват руке, али га није просто применити. Зове се мишљење, неки кажу расуђивање. Нелака работа за оне који се озбиљно на истој потруде. Али неиздржљиво тешка за оне који својим жељама одолети неће или не могу.
П.С. Ово је само увод у тешку тему то јест судбински проблем (у основи ментални и духовни) који се надвио над српским народом – задртост и искључивост у наметању своје екстремне менталне слике света као једино исправне. Нагла масовност ове појаве епидемијских размера је лош знак. Указује на присуство вируса типа Ковида/короне, само не молекуларног него менталног. Корона вирус је однео много живота и створио омразу поделивши Србе (и свет) у два једнодимензионална кампа, један мањи оних против и многобројнији оних за („вакцине“). Креатори (закулисни) нове локалне пандемије политичког лудила већ трљају руке, омраза је постигнута, следи погибија. Као народ нисмо научили лекције „петог октобра“. О парадокса, мораћемо опет у (магарећу) клупу за историјске понављаче, а све нам школе затворене…
Брате Евсевије,
Нисам спорио то што пишеш у последњем посту, спорио сам Твоју оптужбу «националној интелигенцији» у коју ме очито сврста, да је «студентско ходочашће било обична секуларна шетња, кљастих и слепих, којој одредиште није био храм». Такав закључак нисам могао наћи ни у једном тексту представника националне интелигенције, поготово не у мојим текстовима ако си и мене имао у виду, а чини ми се да си имао.
У свом тексту сам описао шизофрену ситуацију у којој западни фактор са својим медијима у Србији ствара невероватну слику да свако ко БЕЗРЕЗЕРВНО не подржава студенте тај се продао Вучићу, а руски медији уз помоћ режимских медија свакога ко иоле подржава оправдане захтеве студената, доживљавају као западног агента. Реч БЕЗРЕЗЕРВНО није случајно подвучена у моја оба текста и само злонамерни људи могу једну подршку нашој младости која је устала против тираније али који не могу дати безрезервну подршку том покрету због оног што ставих као мото у тексту «Студенти опрез» – због питања «хоће ли слобода умети да пева као што су сужњи певали о њој». Хтео то или не, Ти си се искључивошћу ставио на страну «западног фактора» нападајући и оне добронамерне који управо упозоравају на то што пишеш тек у трећем посту.
Наравно да је сваком србском патриоти и верујућем човеку срце радосно када види да омладина пева химну Светом сави, али зашто називати противницима студената оне који упозоравају да није добро да им се у Београду после те химне обраћа потпуно неадекватан човек или да им се у Новом Саду обраћа једна од најревноснијих пропагатора содомије и потписнник и промотер Сорошевог ПроГласа.
Уосталом, зар Те заиста бар мало не узнемирава чињеница да студентске протесте БЕЗРЕЗЕРВНО подржава западни фактор. Мене узнемирава и због тога не могу дати БЕЗРЕЗЕРВНУ подршку, али позив на опрез управо због овога што написа у последњем посту, не сме се карактерисати као непријатељство према студентима. Таква подела корисна је само режиму и западноим фактору, не и студентима.
(обратио си ми се као брату па се надам да се нећеш љутити што сам прешао на Ти, али са великим Т 😊, не могу некоме написати брате а ословљавати га са Ви)
Извињавам се, видех словну грешку која може довести до забуне да се ради о женској особи а не о мушкој, па понављам овај пасус: Наравно да је сваком србском патриоти и верујућем човеку срце радосно када види да омладина пева химну Светом Сави, али зашто називати противницима студената оне који упозоравају да није добро да им се у Београду после те химне обраћа потпуно неадекватан човек или да им се у Новом Саду обраћа један од најревноснијих пропагатора содомије и потписнник и промотер Сорошевог ПроГласа.
Србска национална али обезбожена интелигенција сарадњом са сорошоидном смердјаковштином окупљеном око ПроГласа и својом осудом богобојажљиве националне интелигенције која позива на опрез, у потпуности се ставља на страну западног фактора тиме уопште не помажући него одмажући могућност доброг развоја догађаја у вези са студентским протестима.
Полако, брате Ранко, нисам тебе критиковао нити имао на уму. Тебе доживљавам као припадника (за пастирима заблуделе и збуњене) црквено-народне интелигенције, која је прилично различита од салонске и кабинетске (која никад није збуњена; дистинктивно својство тог „доњег дома“ је да није на буџету, не храни се крвљу и туком србске сиротиње…). На твој текст нисам имао примедби, иначе бих испод њега поставио свој коментар, ту би помен Царства Небеског органски боље припадао. После тог текста си ми чак некако постао симпатичнији, а сад кад видим како си преосетљив и нежан, још и више.
Знам, докторе Немојдасинаиван, да сам на добром путу да завршим у Лази. Тако су и пре сто година руски катакомбници, анатемисани расколници и хулитељи „Цркве“, завршавали у гулазима и затворским лудницама након што их је власт Цркве (са скинутим духовним гаћама, врло прљавим и смрдљивим притом) денунцирала комунистичким комесарима.
И знам да ваша стран(к)а – већ 80 година непогрешиво и непоколебиво уз Победнике, са апостолским прејемством од Савеза удружења православних свештеника у ФНРЈ – има на располагању и механизме и нови закон који то могу да реализују. Али немам примедби на дијагнозу, кад знам историју болести: „Свјатјејши“ оци су оне мученике анатемисали и испоручивали на смрт у руским гуЛазама, а „свјатјејши“ синови им данас граде кивоте и красе иконе (Матеј 23:29).
И разумем Вас што Вам није страно што се индивидуе из ваше странке са наглашено мушким фенотипом представљају као „Мајке“ (класична хипнотичка мантра: „ко не слуша Цркву“, тј епископа, итд;): познато је да у Италији постоји матријархална мафија, па је то савршено складу са вашим латинофилним духом. А уз то знамо да сте ви сасвим прихватили савремене трансџендер трендове (код вас се транџе благосиљају и крштавају у промењеном полу). Па сасвим разумем Ваш ЛГБТ дух, и разлоге за Ваше узбуђивање над мојом хулом.
Али што се црвене руке тиче, морам да прецизирам: нисам нигде рекао да је она крст („не то је крст“), него да је крст у срцима оних студената које Бог зна. Па Ви докторе лажете и клевећете, али нема везе – што је више клевета и лажи, Сева ми је милији и дражи.
Говорио сам о читању знакова: ако је црвена рука – на почетку побуне – нагнала змије да сагну главе пред њом, онда њена сила ту није била из сорош-радионице; јер „ако сатана сатану изгони, сам се у себи разделио; како ће, дакле, опстати царство његово?“.
Симболизам се може читати на више начина, са више аспеката и на више нивоа, а такође и у просторно-временској динамици. Знам да је вама докторима и теолозима егзактних наука тај метод стран и да ви немате тенденцију да разумете ништа изван себе, али навешћу пример: староегипатски крст анк својевремено је био симбол живота, васкрсења и вечног живота; а затим је постао носилац неког другог смисла, и користити га данас у Цркви био би сатанистички тренд. Отприлике нешто попут Ваших мултиплих ЛГБТ „Мајки“ са брадама.
Ау, брате Ранко, па ти рече:
„Уосталом, зар Те заиста бар мало не узнемирава чињеница да студентске протесте БЕЗРЕЗЕРВНО подржава западни фактор.“
А ја, који ко пензионер који гледа само РТС, Пинк и Хепи, гледам само СтањеСтвари, Борбузаверу и понекад Србининфо, нисам ни знао за ово:
https://srbin.info/politika/fajnensel-tajms-eu-cuti-i-kukavicki-ne-brani-u-srbiji-ono-sto-brani-u-ukrajini/
Значи, сад треба да ти пошаљем унука пред цркву после литургије са транспарентом: „Не лажите ми деду!“.
Али немам унука.
А и имам превише љубави, па не бих имао срца да ти преседне агапа.