Као да је дато упутство да ме у сваком обраћању треба назвати “корисним идиотом“. Ту синтагму понављали су Слободан Антонић, Александар Вучић, Зоран Чворовић, Милош Ковић, Војислав Шешељ
Мило Ломпар (Фото: Спутњик)
Ово је мафијашки режим и он није осјетљив на морално и политичко незадовољство. Посебно рђав утисак оставља сазнање о томе да опозициони посланици нису спремни да се повуку из Скупштине и учине њене одлуке нелегитимним. Они позивају грађане на жртву, потпуно неспремни да је покажу примером. Тек у садејству свих ових чинилаца би се режим принудио на образовање прелазне владе, уклањање медијског монопола и демократске изборе за шест или девет месеци – каже Мило Ломпар, професор Филолошког факултета и председник удружења „Српски глас“ за Побједу.
Основали сте удружење „Српски глас“ које ће чувати националне вриједности, борити се да Косово остане у саставу Србије, штитити слободу мишљења… Нападају Вас у режимским медијима, предсједник Србије Вас помиње као да сте државни непријатељ. Зашто Вас нападају?
Траје то дуго. И са супротстављених страна политичког спектра у Србији. У оквиру грађанске организације Проглас, позван сам да, 24. децембра 2024, говорим на трибини у Лучанима. Будући да је власт спречила изнајмљивање било које сале, скуп је увече одржан на тргу, а температура је износила један степен. После мог учешћа на овој трибини отпочела је медијска кампања против мене. Прво се појавио, на порталу РТ Балкан, 25. децембра, текст о „корисним идиотима“, са јасном алузијом да се налазе на страни студентског протеста. Потом се, на порталима Вечерњих новости и Политике, појавио текст у којем ме називају „корисним идиотом барјактара културе аутошовинизма“. У говору у Сава центру, 25. децембра, председник Србије је поменуо моје учешће на трибини у Лучанима и назвао ме „корисним идиотом“. У телевизијском обраћању, 26. децембра, у којем мене поново назива „корисним идиотом“, он је дотакао врело своје мудрости: „Антонић и Ћирјаковић су написали два најбоља текста која сам прочитао у последњих много времена.“ Његов исказ потврђује двосмјерну везу ових актера: они сервирају, он поентира. То је потврдило давнашњу тврдњу да су бројни и дуготрајни напади на мене, на порталима и друштвеним мрежама, подстицани са адресе председника Србије.
У пропагандном погону као да је дато упутство да ме у сваком обраћању треба назвати “корисним идиотом“. Иако је надахнута болесном фиксацијом, ствар је у суштини политичка. Јер, залажем се за сарадњу националне и грађанске опозиције у циљу обарања Вучић – Брнабић режима као режима смртоносног симулакрума. Човјек националне оријентације који се залаже за сарадњу са грађанском оријентацијом добија ознаку „корисни идиот“. Како је Проглас грађанска организација, „откривено“ је да сам угрозио националну оријентацију. Суштински разлог је скривен: само таква сарадња омогућава реалан основ за пад режима. Више од тога: национална оријентација добија неоспориву основу да се бори за своје циљеве у пострежимском стању.
Текст Зорана Ћирјаковића на сајту Политике
Као део кампање појавили су се чланови Покрета за одбрану Косова и Метохије. За разлику од мене, они нису хтели да потпишу кривичну пријаву против председника Србије због велеиздаје 2020. Тада уопште није постојао Проглас. Они такође нису подржали студентски протест 2024. То показује да наше разлике није створио Проглас него Вучић – Брнабић режим. Они нису сумњичили студентски протест због Прогласа, који га наводно води, него због своје запретане подршке Вучић – Брнабић режиму, чије су оптужбе понављали и чији су медији преносили њихове речи. Отуд су понављали синтагму о „корисном идиоту“, директно ме помињући или недвосмислено алудирајући на мене. На то су, пак, упућивали они чије су ме алузије одредиле као „патриотски привезак“ и „маскировку“ Прогласа. У неколико дана, узастопно, у текстовима или интервјуима, на порталима или телевизијама, тако су се изражавали: Слободан Антонић, Александар Вучић, Зоран Чворовић, Милош Ковић, Војислав Шешељ. Нису могли да наведу ниједну реч из мог говора којом би могли показати како изневеравам своје раније ставове. Циљ кампање је био двострук. Требало је сакрити да су били против студентског протеста и да теже да наметну разговор о Прогласу уместо подршке студентском протесту. Настојали су да наметну лажну дилему: Вучић или Проглас. Права дилема је гласила: Вучић или студентски протести.
На политичким вододелницама престаје вијугање и прави се избор. Отуд су све њихове ријечи у корист студената или против режима – „привезак“ и „маскировка“. Био је то испит на којем су се определили за Вучић – Брнабић режим. Зашто би, иначе, у условима антирежимског протеста, једна опозициона формација нападала другу, која је уопште не помиње? И која, штавише, не рачуна на исту опозициону публику? И у том нападу постала подударна са Вучић – Брнабић режимом? Себи су дали право да оцењују гдје смијем да се појавим, а гдје не смем, иако сам говорио оно што увек говорим. Али, ко оцењује, биће и оцењен. Нема бољег показатеља просташтва и насиља од настојања да управљају понашањем човјека који им ништа не дугује, никада им ништа није тражио, кога су вукли за рукав да их подржи у више прилика или да им помогне у више наврата. Истоветни текстови расијавани су по режимским гласилима. Алузију Милоша Ковића да сам „корисни идиот“ и „фикус“ Прогласа, изнету на режимском порталу Новог стандарда, пренијела су 1. јануара 2025, електронска издања Политике, Вечерњих новости, Ало-а, Курира, Б 92 и ТВ Пинк. То ме је подсетило на начин на који су се партијски комитети обрачунавали са интелектуалцима у комунизму или како су ме у ројевима нападали представници другосрбијанске интелигенције поводом Духа самопорицања.
Ни они нису изостали. Ни њима се не допада идеја о сарадњи националне и грађанске опозиције у циљу обарања Вучић – Брнабић режима. На порталу Аутономија, 10. јануара 2025, као порталу који заговара другосрбијанску идеологију, баштини титоистичко мишљење и противи се било ком облику српског интегрализма, појављује се напад на мене. И Аутономија је узнемирена сазнањем да сам гостовао на телевизији Нова С и на трибини Прогласа. У хитању ненадмашан, одан другосрбијанским уверењима и западним (америчким) интересима, против мене се твитом огласио 14. јануара и академик Душан Теодоровић, да би у Данасу од 18−19. јануара написао чланак који носи наслов: „Мило Ломпар је за будућност Србије опаснији од Шешеља.“ Ако човека нападају из супротних праваца, настаје могућност да је оно што говори у некој вези са истином. Није већина људи грађанске оријентације без осећања за националне вриједности и интересе, нити су део другосрбијанске идеологије; није ни већина људи националне оријентације без осећања за грађанске вредности и интересе. Њиховим сукобљавањем, режим гради сопствени монопол у одлучивању. Отуд они који су предали српске интересе на Косову и Метохији могу да се представљају као патриоте. Они који се тој предаји нису противили, иако је била противуставна, одједном су против режима због законитости. То је омиљени игроказ Вучић – Брнабић режима: лажемо се.
Кликните на слику за увећање
Да ли „Српски глас“ угрожава дјеловање „Српског света“ које промовише режим. Шта је за Вас „Српски свет”, у пракси смо видјели да је то интересно удружење лидера Срба из региона који су се покорили режиму у Београду. Како у том контексту видите однос власти из Београда према Црној Гори?
Неопходно је напустити другосрбијанску (титоистичку) матрицу по којој је свако залагање за српски интегрализам – спорно. То је тврдио и подгорички режим тродеценијског председника. Није тако. Моје схватање српског становишта, образложено у Духу самопорицања, носи све карактеристике либералног национализма. То је теоријска формула која је образложена, историјски потврђена и аутентично демократска. Јер, она почива на човековој слободи избора: може се, наравно, изабрати и друго политичко полазиште, али није оправдано тврдити да избор српског становишта није демократски избор. Оно подразумијева интегралистичку културну политику. То значи да су припадници српског народа неодвојиви дио српске културне егзистенције: и у Трсту у XVIII, и у Бечу, Цетињу и Загребу у XIX, и у емиграцији у XX вијеку. Отуд не следи да су ти градови били дио српске државе. Осим Цетиња, које је било престоница Црне Горе, у којој је Законик књаза Данила (1855) у 92 члану прецизан: „У овој земљи нема никакве друге народности до једино србске и никакве друге вјере до једине православне источне“. Данас није тако, што не значи да тако није било. У садашњи културни идентитет једног народа спада и прошлост. Они који одаберу српски културни интегрализам природно могу себе разумевати унутар односа са својим ужим културним зонама, у којима се одвијају дотицаји са другим културама и традицијама. То представља значајан моменат вековне полицентричности српске културе. Да би остали верни титоистичким засадима, помоћу којих се српска културна егзистенција кривотворила, у циљу однарођавања, што је довело до насртања на српску цркву у Македонији и Црној Гори, другосрбијански критичари су кривотворили културни аспект мог схватања српског становишта. Јер, претварали су га у територијалне аспирације, иако тако нешто нигде не пише у мојим књигама. Када сам подржао предлог да се организује одбрана Устава Србије референдумом против Француско-немачког плана, у априлу 2023, напао ме је Пешчаник: као идеолошко гласило другосрбијанске интелигенције. И готово у исти дан телевизијска емисија Ћирилица. Овај режимски мегафон на националној фреквенцији ми је поклонио пуних 60 минута вређања на различите начине: и политичке, и неполитичке. Осведочени пријатељ тродеценијског предсједника Црне Горе, Миломир Марић, називао ме је „теразијским Црногорцем“. Он је преузео раније одреднице подгоричког режима. Тако сам у Црној Гори посрбица, док сам у Србији монтенегрин.
Мило Ломпар: У кампањи против мене видно учешће узели портали „Нови стандард“ и „Стање ствари“
Ово ширење антицрногорског расположења у Србији и антисрпског расположења у Црној Гори део је истог пропагандног погона. И знак дубоке сарадње два председника: бившег црногорског и садашњег српског. Јер, никад не треба заборавити да је председник Србије био „крунски сведок” – пословично лажни – да је постојао државни удар 2016, који је покушала да изведе група ненаоружаних појединаца, предвођених 63-годишњом женом. И увек се треба сетити са колико је пропагандних адреса и како поганим начинима био и у Србији и у Црној Гори деценијама вређан митрополит Амфилохије. Јер, осуђени због државног удара као да су заборавили ко их је јавно теретио. Меродавни чиниоци Митрополије позвали су, пак, председника Србије на сахрану митрополита кога је непрестано вређао. А они који су га тамничили у Црној Гори сада се позивају на њега. Победе мноштва пролазе, а победе појединца трају.
У друштву расту корупција и негативна селекција, а СНС већ 12 година добија изборе. Да ли су бирачи опијени пропагандом или су застрашени?
ЛОМПАР: Вучић – Брнабић режим је настао у садејству српских популиста и другосрбијанских грађаниста. Портал Е-новине, застава другосрбијанске простоте и порнографије, чији јуришници данас у Аутономији пишу против мене, годинама је утирао пут Вучићевом доласку на власт: нису им ваљали ни Коштуница ни Тадић, поготово митрополит Амфилохије. Акцију „белих листића“, која је довела 2012. године до победе овог режима, водили су Весна Пешић и адвокат Срђа Поповић, корифеји другосрбијанске интелигенције.
Мило Ломпар: Поводом једне акције „Пешчаника“, водећег гласила нашег секуларног свештенства
Када је потписан Бриселски споразум 2013, Весна Пешић је назвала Дачића и Вучића – Черчилом и Де Голом. Један од мојих критичара поздравио је у Политици Вучићево приклањање њиховом курсу ријечима: „Боље икад него никад“. А 2017. Весна Пешић је закључила да је „Вучић бољи од националистичких морона“. Читав арсенал другосрбијанских и америчких циљева остварен је у Вучић – Брнабић режиму. До тога је дошло обманом, пропагандом, циљаним упростачењем јавности и политичком издајом. Корупција друштва је начин на који режим купује лојалност националних гласача. Отуд је неодговорно што се национална интелигенција претворила у режимску интелигенцију. Не укључивши се у студентске протесте, упркос видном родољубивом расположењу омладине, сијући сумњу у њихову политичку позадину уместо борбе за њихову подршку, она потхрањује илузију да овај режим има национални политички предзнак.
Подржали сте побуну студената. Први пут су сва четири универзитетска града у Србији у блокади, власт није нашла начин да сломи протест. Подршка грађана је велика, колике су шансе да се захтјеви студената испуне?
ЛОМПАР: Режим се користи срамотном америчком подршком себи и неискреном руском подршком српском народу. Ово је мафијашки режим и он није осетљив на морално и политичко незадовољство. Неопходна је подршка грађана и кретање ка генералном штрајку. Сувише је терета стављено на професоре, посебно на колеге у средњим школама. Неопходно је да се прикључе и други еснафи: адвокати, судије, инжењери, радници, трговци. Посебно рђав утисак оставља сазнање о томе да опозициони посланици нису спремни да се повуку из Скупштине и учине њене одлуке нелегитимним. Они позивају грађане на жртву, потпуно неспремни да је покажу примером. Тек у садејству свих ових чинилаца би се режим принудио на образовање прелазне владе, уклањање медијског монопола и демократске изборе за шест или девет месеци.
Вучић је уз помоћ послушника поделио и радикализовао друштво до ивице сукоба. Да ли је близу крај његове владавине и како ћемо се помирити?
ЛОМПАР: У интервјуу, који преноси портал НСПМ од 8. јануара, један израелски новинар описује главног медијског саветника предсједника Србије. У Израелу га називају „агент хаоса“, он је „познат у Израелу по ширењу лажних информација о личностима и стварању веома отровне атмосфере која за последицу има поларизовано друштво“. То значи да његов циљ представља изазивање оштрих сукобљености у друштву. Тако се непрестано понаша пропагандни погон Вучић – Брнабић режима. Томе погодује непрестано сукобљавање националне и грађанске опозиције. Као што су режимски протагонисти незадовољни мојим поступцима и схватањима, тако су истим тим поступцима и схватањима, у исто време, незадовољни и њихови другосрбијански критичари. Те две стране устројавају један систем односа који влада нашом земљом. У њему се оне међусобно боре за власт. И, истовремено, против сваког ко указује на погубност самог система. То је поуздан показатељ да је политичко мишљење које обје стране критикују − потпуно аутономно. Моја дужност је била да предложим оно што сматрам да је лековито за друштво у цјелини. Уколико мој предлог не буде имао успеха, вероватно ће се наставити смјена једног доминантног модела њему супротним моделом: у дужим периодима. То значи да систем бинарних опозиција остаје потпуно одржив: са растућом спиралом насиља.
Духовна ситуација времена, коју доводе до апсурда самозвани авангардисти, претвара се у полугу за тлачење националних традиција, до којих држи већина грађана. Упоришна тачка авангардиста је у страним чиниоцима, а традиционалиста у популистичком самопотврђивању. Тако се друштво креће прогресивно-регресивно, цик-цак, доле-горе, напред-назад: трулећи у свим аспектима, правним, културним, стручним. Арбитража страних чинилаца, који су вођени својим интересима (Рио Тинто), представља језичак на ваги. Авангардистима је неопходна да успоставе и одрже власт; традиционалистима да успоставе одржив однос са спољним чиниоцима. Предлажем равнотежу између духовне ситуације времена и националне традиције. Не треба се мирити. Треба учити да се живи са разликама које су знатне. У релативно демократском амбијенту оне остају, као и сукоби, али се растварају у нормалнијем саобраћају: интелигенција води идеолошке спорове, власт и опозиција се сукобљавају око практичних садржаја живота. Тамо гдје се њихова кретања пресецају, гдје настаје чвор идеолошко-практичне природе, најбоље је ослонити се на већинско мишљење народа, које се демократски утврђује.
Наслов и опрема: Стање ствари
(Глас јавности/Без цензуре, 20. 1. 2025)
Напомена: Текст је оригинално објављен на сајту Pobjeda.me (25. 1. 2025. у 14:03)
Categories: Гостинска соба
„Кућа гори“ а укућани се препиру око тога ко ће имати првенство у вођењу кућних послова.“
То је једина асоцијација која ми долази гледајући тренутно стање на нашој јавној и политичкој сцени.
Толико неких назови странака, покрета и удружења да их је тешко све и попамтити.
Тренутна власт комотно ради шта хоће јер су опоненти ситни, расцепкани и немоћни.
Тешко коме пада на памет да сви стану под исти кишобран па да исфорирају промену.
Milo Lompar se brani od napada režima Vučića, napadajući Miloša Kovića, Novi standard. Antonića i ostale, optužujući ih da su režimlije.. Oj kukalo srpstvo ugašeno.
Нема разлога за љутњу наших драгих професора, било Ломпара или Антонића и Ковића. Треба да схвате да силаском у поларизовану идеолошку раван, поготово овако индивидуално, просто је немогуће да то једна од страна не искористи а најчешће и обје. У одсуству вертикале лако долази до судара са партијским возовима.
„Није већина људи грађанске оријентације без осећања за националне вриједности и интересе, нити су део другосрбијанске идеологије“.
Волео бих да је ово тачно, али уважени професор у својим бројним јавним наступима никако да наведе бар једног припадника грађанске интелигенције или опозиције ( ту мислим и на Демократску странку и све њене деривате) који има осећања за националне вредности и интересе.
@melanij
„Milo Lompar se brani od napada režima Vučića, napadajući Miloša Kovića, Novi standard. Antonića i ostale, optužujući ih da su režimlije..“
Зато што то и јесу, доказали су својим деловањем…
@Акса Претпостављам да мисли на обичне људе тј. оне који гласају за грађанске странке.
@ Јован. Т
Али политику не спроводе обични људи.
Sve sto je do sada rekao Lompar apsolutno je tacno!
Stanje stvari je pre izvesnog vremena objavilo i jedan tekst izvesne gospodje Gordane Valcic koji je bio sjajan i ona upravo govori o tim Vucicevim intelektualcima sa drzavnih jasli sto korespondira sa stavom prof. Lompara. Ta zena je malo ostrija u retorici od Lompara i imam utisak da bi ona podrzala prof. Lompara i zajedno se borili protiv ovog rezima.
melanij Антонић и остали јесу Вучићеви људи.Неком паре ,неком место у САНУ ,неко добио налог од газда са запада и тако је то.Испод части би ми било да објавим ишта у Напредњачком часопосу.Антонићу није.
Људи, ово је катастрофа. У интервјуу за милогорску Побједу, тврди да Антонић, Ковић и Чворовић раде за режим, иако га нико од њих није поменуо, или ја барем нисам чуо. Заговарати савез са прозападним интелектуалцима из Прогласа, који су сви до једног амерички агенти, а пљувати родољубиве интелектуалце… да се човек прекрсти и левом и десном. Имам колегу који ми одавно прича да је Ломпар западни играч, да му је жена важан фактор у немачком Клету и да је члан Римског клуба, али одувек сам сматрао да су све то глупости. У задње време ми је било сумњиво што се не скида са Нове С, 20 пута сам га видео тамо, а на руским медијима га никад у животу нисам видео. Али Ломпар је за мене одувек био предводник целе једне генерације родољубивих интелектуалаца. Сад се испоставља да је предводник у нападима на њих јер они мисле да Проглас не ваља. И то преко монтенегринске Побједе. Ужас. Нама непријатељи и не требају, довољни смо сами себи.
Занимљив је овај сукоб између Српског пута и Српског гласа. Ови једни се понашају каоо да раде за Вучића, а други све више смрде на западно кукавичје јаје. А можда су само сујете у питању. Како год окренеш, умјесто да јуришају на непријатеља, они јуришају једни на друге
Ković, Antonić i ostali retki zbiljski srpski nacionalisti na fakultetima su na istim jaslama, kao i Teodorović, Lompar, Dinko, mali Jova, Sinani i ostali. Državnim jaslama. Samo što naša jadna država, kakva je takva je, nema snage da izbaci ološ sa fakulteta, da se obračuna sa krpeljima na srpskom biću. Jača je kuharica koja natura hamas simvole, nego naša jadna država i oni koji je zastupaju. Uporedimo samo nekadašnje profesore istorije na Filozofskom fakultetu pre rata i sadašnje. Uporedimo posleratne profesore i sadašnje. Uporedimo profesore Samardžiće, oca i sina. Bogu hvala da postoje bar profesori Ković, Antonić i još malo njih. Nije mi jasno šta se desilo sa prof. Lomparom, bez obzira što je udaran sa svake strane, od vlasti i drugosrbijanaca.
Пристојан интервју у коме би (готово) све и сам потписао.
Наравно било би боље да је дат неким београдским новинама.
У сукобу са наведенима у потпуности подржавам професора Ломпара само када одговори
О римском клубу
https://sprk.rs/%d1%81%d1%83%d0%b4%d0%b1%d0%b8%d0%bd%d0%b0-%d1%81%d1%82%d1%80%d0%b0%d0%bd%d1%86%d0%b0-%d1%80%d0%be%d0%bc%d0%b0%d0%bd-%d0%be-%d0%bb%d0%be%d0%bd%d0%b4%d0%be%d0%bd%d1%83/
Улози његове супруге у Клетти
https://klett.rs/izdanja/?pretraga=1&woof_text=lompar|%D0%BB%D0%BE%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D1%80
И подршци малом Хамдијином будућем амбасадору у УН
https://www.weforum.org/people/vuk-jeremic/
Ste se dobije kada se spoje „Srpski put“ i „Srpski proglas“ – bikini haul na jutjubu
Sledeci korak „Srpskog puta“ i „Srpskog proglasa“ je neucestvovanje u politickom zivotu. Obe organizacije cine ljudi koji se uvrede kada im spomenete ucesce u politickom zivotu!
U okviru „ni zuti to nisu radili“, pored falsifikovanja Tadiceve proslosti, dobili smo i da je Nikolic bio dobar predsednik. Treba se podsetiti da je Nikolic trazio od Ustavnog suda da se ne izjasnjava o Briselskom sporazumu, a kada je upozoren da se, kao deo izvrsne vlasti, ne sme mesati u sudsku, on je, seljacina kakva jeste, ponovio taj zahtev. E, sada, kako smeniti takvog predsednika? Kant bi rekao nikako. Ne moze jedna grana vlasti da se mesa u rad druge, sve da je predsednik lud i skace go po Skupstini. Jedino je moguce da se nekako navede da sam podnese ostavku (ili se vise ne kandiduje, sto Vucic i ucini :))) Tako dolazimo do problema „studentskih zahteva“. Sta znaci zahtev za objavljivanjem dokumentacije. Javnost nije strucna da je razume, studenti nisu strucni da je razumeju i konacno sta sa i da jesu? Sudski postupak je osudjen na nepravednost zbog politickog pritiska sve i da je zakonit! Zato je Kant smatrao da narod nema prava na pobunu, cemu onda zakoni. To je problem kada se protesti vezuju za „konkretnosti“, umesto da budu za „apstraktnosti“ – sloboda, suverenitet… pravo i istorija!
Vucic je sve doveo do ociglednosti. Ne radi se o politickom, vec unutaroligarhijskom sukobu.Vise se ne zna gde se zavrsava DS, a pocinje SNS – DSNS (ili u Dodikovom ogledalu SNSD). Jasno je da se radi o oligarhiji. Otuda i „studentski protesti“. Oligarhija ne moze da se obracunava na medju-stranackom nivou, jer su stranke prividi, posto se ne razlikuju ni programski ni kadrovski. Zato je potreban nepoliticki povod – nadstresnica i privdno nepoliticka drustvena grupa – studenti i srednjoskolci (inace, ovaj pad na politicku mobilizaciju dece koji podseca na Hitlerov pad na mobilizaciju Hitlerjugenda, mnogo toga loseg govori), pa se cak u intervjuu sa Lojpurom na jutjubu postavilo pitanje da li studenti treba da ucestvuju u buducoj vlasti ( posto“… ankete pokazuju da ljudi najvece poverenje imaju u studente..“ – nestvarne izjave :))))
Elem, Vucic je svoje obavio, sakrio je depolitizaciju drustva, pretvareanje stranaka u kastu, odsustvo bilo kakvih politicki i posebno ekonomskih programa i sveo ljude na ludjake ispunjene mrznjom (sto dobro pokazuje jedan on tekstova na „Stanju stvari“ koji se zavrsava posle dve recenice ispod naslova, a koji sam pokusao da komentarisem 6 puta, ali nisam mogao i postao sam bolji covek ( samo bih predlozio da se pored izraza „korsni idiot“ pocne koristiti i izraz „korisni jurodivi“:)))) Tako imamo drustvo pred gradjanskim ratom, ali bez ikakvih politickih, ideoloskih razlika! TREBA NAGLASITI DA SE SVO VREME, 24 GODINE, EU INTEGRACIJE I „REFORME“ DRZAVE, DRUSTVA I PRIVREDE, SPROVODE NESMETANO, POTPUNO NEZAVISNO OD „POLITICKOG ZIVOTA“ KOJI DELUJE DA JE NA IVICI GRADJANSKOG RATA !!! ZATO JE PRO-ZAPADNOJ OPOZICIJI LAKO DA „STAVI PROGRAMSKE RAZLIKE NA STRANU“! Na strani demonstranata bukvalno imamo gomilu istih lica iz vremena 5.oktobra – dva puta doneti slobodu, to moze samo Isus i pojedini Srbi (rekoh jednom od tih)!
Istorija se ponavlja, jednom kao tragedija, drugi put kao farsa, sto bi rekao Hegel (samo sto je to rekao Marks :)))))
A, ovo je rekao Lenjin
Из ових изјава се види оно што је одмах било јасно онима који прате Ломпарове наступе: једини програм Српског гласа јесте сам Мило Ломпар. Сви треба да се баве тиме шта је он тачно рекао, како су га пренели, да ли су га добро пренели, да ли су га исправно тумачили, ако нису зашто нису (а нису јер нико не може то тако добро да протумачи као он сам), сви да се дају у детаљна тумачења његових изјава, поређења тога шта је кад рекао да би на крају признали да је он једина морална величина међу Србима и шире. Шалу на страну, свуд где је Ломпар ушао то се завршило његовим увређеним и демонстративним излажењем, па да видимо баш шта ће бити и са овим.
Да ли је драги професор Ломпар прочитао шта је професор Ковић написао након што је увидео како режим злоупотребљава његову изјаву:
https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/milos-kovic-sta-sam-zaista-rekao/
Г. Антонићу, Ковићу, Ћирјаковићу и Чворовићу – добро дошли у Клуб политичких хермафродита. Ту вас чекају Вучић, Шешељ и Брнабић(ка)! Јавите да ли у Клубу има више метиља или пужева? Нађе ли се и понеки кичмењак?
Ни мондијализам („грађанизам“) ни провинцијализам / лумпен-популизам („патриЈотизам“) нису решења за Србију, али контра свему што накарадни напр€дни режим представља би то свакако могла бити.
Овде нема много филозофирања. Свако нормалан и ко није слеп може да види ко је шпијун и спавач Вучићевог режима а то су Милош Ковић, Чедомир Антић и Слободан Антонић. Не скидају се са окупационих медија данима и лично их Вучић сваки дан цитира и хвали. С друге стране о проф.Ломпару само пишу све најгоре.Sapienti sat!
Zamišljam tu tačku preseka opozicije, koja treba da postupa po onome što joj je zajedničko, ali posle te tačke preseka znamo šta sledi. Znamo iz matematike kako izgleda kada se dve prave seku u zajedničkoj tački. Šta biva posle te tačke preseka?
JFK je postavio tri pitanja, ja dodajem još jedno:
Kakva je uloga Dake Davidovića u interakciji, Lompar, Mirković, Jeremić?
Alo isto postavljem pitanje i Pokretu za odbranu KIM?
Šta se desilo sa onim prikupljanjem potpisa pre par godina? Završiše u slepoj ulici. Jel to bila amortizacija koju danas gledamo na svakom koraku.
УДБ-а и КОС, као и друге обавештајне службе су наслеђе комуњарско-усташког режима, од ’45. до данас.
Деценијама су патентирали и производили ”елиту” у управном, полицијском, војном, привредном, али и културном систему. Наравно, искључиво на штету Српских националних интереса и права, као што говори Професор Ломпар.
За анализу је ”стрпљење” које се показује у области културе, и кад се буде ”спавачи” које помиње професор. На нашу несрећу, на тој листи има њих још подоста, а који и даље спавају. Биже активирани и они ускоро јер ово се све руши.
Динкић, Ђелић, и цела гарнитура тзв. Г17 (Михајловић, Лабус, и бројни други) су екипа коју су инсталирали УДБ-а и КОС. Уосталом, као и усташу шешеља, ”оскара”, и све што је из (к)радикала произашло – а, видимо шта је то! Без ПОТПУНОГ растура УДБ-е, КОС-а, и осталих тајних служби, отварања свих досијеа, размонитарања управно-правног система (судије, туђиоци, адвокати), али и полицијског и војног, и по вертикали и по хоризонтали (да да, у питању су хиљаде људи) ништа се у овој држави неће променити!
Дакле, демонстрације треба покренути испред срца злочиначке хоботнице – на Бањици.
Pobjeda.me никада не би радила мимо црногорских националних интереса. Понављам, црногорских националних интереса. Мило Ломпар такође никада не би био, нити јесте, мимо црногорских националних интереса.
Интересантно је да је интервју објавио лист Побједа, дугогодишњи пропагатор ДПС-а и Ђукановићеве новоцрногорштине. Није се у том медију много тога промијенило. Занимљиво је и да се Ломпар не гнуша да режим руши заједно са онима који су отворено непријатељски настројени ка Србима. И зашто се овим протестима радују сви који се Србима не радују?
својевремено је у Црну Гору био забрањен улаз М. Бећковићу, А. Раковићу и још двојици. Ломпару не.
човек гостује на свим америчким CNN медијима у Србији, дијалог са Јовом Бакићем и слично.
подржава српске пленуме блокадера, можда подржава и KamoS’utra.
не говори на скупу националне опозиције на андрићевом венцу јер не говори на отвореном( само indoor), говори на демонстрацијама ПроГласа јер је културно позван.
и пре почетка било каквих преговора о уједињењу годподин тврди, мана српске националне опозиције је блискост власти, а „грађанска опорба“ са својим ПроГласом делује савршено. Ствар је једноставна. и власт и „грађанска опорба“ су на буџету. Српском и америчком. Господин је на …
сајам књиге, штанд једне издавачке куће, купиш било коју књигу, на поклон добијеш политичку биографију Латинке Перовић… да ли је господин Латинка после Латинке
Коначно, као сва „грађанска опорба“ он је увређен, Сваки контрааргумент је њему увреда. И Јови Капичићу је свако контрааргумент био увреда.
Укратко, господин који подржава антидемократски, антиуставан пут за рушење власти, рушење власти путем пленума, није српски патриота.
Мило „oprostite mi moju ružnu prošlost“ Ломпар
Изгледа да је Ломпар пропао као политичар. Звездани часови су му били за време Коштунице (ако се добро сећам, би сам млад) када је био неко фактор у новинама“Политика“.