Поука наше историје из два свјетска рата проста је: с њемачког тла никад више не би требало покретати рат, рекао њемачки политичар
Оскар Лафонтен (Фото: Снимак екрана)
Доносимо изводе из говора њемачког политичара Оскара Лафонтена на првој страначкој конференцији Савеза Саре Вагенкнехт у Берлину 24. јануара 2024. године:
„Знамо предисторију. Знамо да је званична западна прича од самог основа нетачна. Знамо да се генерални секретар НАТО једног дана излануо да је овај рат почео знатно раније – 2014, а не тек 2022. И у овом случају важи да би живот сваког човјека који је угрожен требало да нас се тиче, да би живот сваког човјека који пати требало да нас се тиче, и тако би требало да формулишемо своју политику… Одмах нам је потребно примирје и требало би да кажемо да више нећемо испоручивати оружје ради даљег потпиривања овог рата.
Али, постоји и нешто друго чега се сувише ријетко присјећамо.
Ако човјек осјећа кривицу у погледу убијања шест милиона Јевреја, онда мора осјећати кривицу и у погледу убијања двадесет седам милиона совјетских грађана.
И исто као што се у свјетлости наше историје никад не бисмо смјели залагати за испоруку оружја којим би могли били убијани Јевреји, исто тако морамо одбацити испоруку оружја којим би поново могли бити убијани Руси. Докле смо дошли кад се то у Њемачкој не увиђа?
Европска култура не би била замислива без руских умјетница и умјетника. Русија је европска земља. Москва је европски град. Не би се смјело дозволити да се овде, код нас, забрањују наступи руских умјетника.
У мојој младости био је плакат направљен сад већ прије сто година – плакат Кете Колвиц. Прије сто година, 1924. Сви га знате. Млад човјек подиже руку и каже: Никад више рат!
Плакат Кете Колвиц (1924): „Никад више рат!“
И послије Другог свјетског рата сви смо се окупили иза те пароле. И још осамдесетих година то је било мишљење велике већине Нијемаца. И веома бих вољео да то поново постане водиља нашег друштва, водиља њемачке културе – Никад више рат!
Како бих био поносан кад бисмо једног дана имали канцелара ком би била додијељена Нобелова награда за мир. И колико нам је свима жао што данас имамо канцелара који заступа рат и наоружавање. Не! Потребан нам је канцелар који ће се поново прикључити тој пароли – Никад више рат! – и који ће се заложити за мир и разоружавање и за преговоре и дипломатију умјесто испоручивања новог наоружања Украјини.
И каква је само невјероватна лакомисленост ових нових генерала – Мерца и екипе – који се сад залажу за испоруку ракета којима се може добацити до Москве. Какво заборављање историје! Докле смо то дошли? И докле – лакомислено – мисле да се могу занемаривати интереси других? Како то да још нису примијетили да САД веома добро знају зашто не испоручују те ракете? Зато имамо још крупнији задатак, ако сутра буду избори, и тако се удеси да Фридрих Мерц прави владу, онда би питање рата, наоружавања и испорука оружја било још горе!
Зато имамо велики задатак. Формулисао бих га обрасцем човјека за ког бих вољео да је данас овде, и да партију коју је некад водио изведе на други курс (Вили Брант, нап. СтСт). Та формула гласи:
Поука наше историје из два свјетска рата проста је: с њемачког тла никад више не би требало покретати рат.
И према тој формули осјећамо обавезу.
Препис и посрбљавање с њемачког: Стање ствари
ИСПРАВКА: Претходна верзија је погрешно садржавала да је датум говора 24. маја 2024. (16. 12. 2024. у 11:40).
Categories: Гостинска соба
Фабула о 6 милиона је конструисана с циљем камчења сажаљења зарад окупације Палестине и формирања државе Израел, и наметања комплекса кривице зарад стицања недодирљивог статуса. Број Јевреја након Другог Светског Рата је био већи од њиховог броја пре. Данас они због култа Холокауста могу да раде шта хоће. Недавно је председник Израела осуду геноцида у Гази цинично назвао „антисемитизмом“ (иако су Палестинци, узгред буди речено, више семитског порекла од данашњих Јевреја) по оној старој изреци „док вас Ђуре једном руком бију другом плачу јер се браните“.
„Сврха моје земље је да служи Израелу“ -K. Аденауер, први председник Западне Немачке
У Немачкој новинари државних листова при склапању уговора потписују да ће служити интересима Израела. Ко чита да разуме.
Хитлер је погрешио што је напао Совјетију и прекршио споразум Рибентроп-Молотов о ненападању, требало је да настави са планираном инвазијом на Британију, тада централом светског (((зла))) као што је то данас САД, али је одустао због етно-трибалистичких обзира, а ми смо требали да останемо неутрални и ван тог сукоба, али смо се повели за британским лажима и агентима Коминтерне. Другачију би песму данас певали. Не би било ни Јасеновца ни холокауста над Србима ни усташије ни титоизма. А тај фамозни „пакт“ са Немцима је подразумевао слободан пролаз до Јадрана и практично ништа више, много мање него што данас дајемо НАТО-у, али то вам данашње слуге (((атлантиста))) неће рећи. Али ето, ми смо одлучили да се испрсимо испред медведа кога нису могли да зауставе ни Француска ни Енглеска, са државом која је пуцала по шавовима и потпуно неспособном да се одупре, како би заштитили британске и совјетске интересе. „Паметан човек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају.“ -Мудрости Соломонове 22,3
А што се тиче жртава тзв. „Црвене Армије“ и њихових комунистичких сателита, међу којима је била и револуционарно-разбојничка организација по имену НОП предвођена Брозом Јосипом званим „Тито“, свакако треба одати пошту онима који су пали у одбрану Свете Русије, макар и као невољне слуге њених комунистичких окупатора и џелата. То се апсолутно подразумева. Но исто тако треба одати и пошту жртвама ратних злочина почињених од стране те исте „Црвене Армије“ које су победници гурнули под тепих, о жртвама Совјетске инвазије Финске почињене након потписивања споразума Рибентроп-Молотов за време добрих односа Совјетије са Трећим Рајхом, и изнад свега жртвама Црвеног Терора у Русији, који је трајао деценијама и у коме је побијено преко 20 милиона православних Руса, Словена и припадника других народа, слободних сељака, руских грађана и дисидената, свештенства и верника, све заједно преко 20 милиона жртава (27 милиона из наслова?) побијених у највећем геноциду који је новија, а можда и историја уопште, видела, у холокаусту над православним Словенима оркестрираном од стране јудеобољшевичких безбожника (који су чинили 90% врха партије, апсолутну већину полит-комесара „Црвене Армије“ и највећи део егзекутора ЧЕКЕ и НКВД-а, као што је, између осталих, Генрик Јегода (Енох Гершевич Јехуда), „јеврејски совјетски политичар и обавештајац, најпознатији као директор НКВД који је директно руководио масовним убиствима цивилног становништва и политичким прогонима“ – https://sr.wikipedia.org/wiki/Генрих_Јагода , Стаљинов ликвидатор одговоран за смрт стотина хиљада људи, што га чини највећим масовним убицом у историји.
(„Јегода је упркос том успеху, због кокетирања са Стаљиновим партијским супарницима у прошлости и несклоности да се чистка интензивира као и због геноцида над огромним бројем цивилне популације брзо пао у Стаљинову немилост те је смењен, ухапшен, а на крају и осуђен као издајица на Трећем московском процесу 1938. године. Погубљен је од стране свог наследника Николаја Јежова, који је након неколико година и сам доживео исту судбину.“) https://sr.wikipedia.org/wiki/Генрих_Јагода
А Немци? Што се немачких Амалека тиче, они нека и даље служе њихове (((глобалистичке))) господаре у њиховом пројекту „ЕвРопске Уније“ којим су оковали европске народе. Док их не замене донекле послушнијим робовима, мање способним да увиде правог непријатеља, доведених из Африке, Арабије и Азије. Хвала Богу ми им се нећемо придружити.
Не, Швабо, порука гласи: ако не буде немачког тла, никад више неће бити рата. Докле год буде Немачке и немачког тла, биће и рата. Једном је превише, а десило се 2 пута. Спремају се за 3. пут. Те би припреме ваљало прекинути. Трајно!
Србину од момента кад се роди треба усадити у свест ко су му највећи непријатељи на овом свету.
А то нису Немци.