Срби се радују и знају да папа није дошао на свету земљу православну захваљујући молитвама Небеске Србије и пре свега свих Новомученика покланих од усташа
Папа Франциско (Фото: Гети)
Кажу да је овим духовитим, само њему својственим речима, блаженопочивши патријарх Павле прокоментарисао још један неуспели покушај римског папе да крочи на тле Србије (о папиним покушајима да дође у Београд писали смо већ неколико пута, и читалац може наћи текстови у рубрици потписника ових редова на сајту „Борба за веру“).
И заиста, има ли боље вести од ове да папа римски неће доћи у Србију ни 2013, када су покушали да га позову поводом 1700-година Миланског едикта (који би, свакако, требало славити у Милану)? Представник за штампу Ватикана, Федерико Ломбарди, јасно је рекао да папина посета није планирана, мада је таква могућност била помињана. Свети Архијерејски Сабор се са позивом није сложио, и, на велику жалост наших екумениста, од који су неки себе сматрали ученицима Светог Марка Ефеског, а онда, захваљујући зизјуласовштини и фанариоћењу, постали религиозни глобалисти, ништа од папе у Нишу. Иако је и патријарх Иринеј сматрао да је скуп у Нишу права прилика да нешто кажемо папи (који је, да ми буде опроштено на изразу, наиван као француска собарица), ипак – ништа.
Пропао је и план да се изнад Ниша подигне огроман крст (латински, наравно) и да се изгради туристички комплекс (одоше шансе за зараду нишким тајкунима). Ето, изјаловило се. Човек снује, а Бог одлучује. У васкршњем додатку „Данаса“ надбискуп београдски и блиски пријатељ свих домаћих екуменских делатника, говорио је, са висине свог положаја, о томе како Србија, не примајући папу, много губи, јер не улази у „европски воз“ (који ових дана лети право у понор – у родној му Словенији су, ево, демонстрације у којима учествује преко 100 хиљада душа, које протестују зато што им се смањују плате и уништава будућност, управо захваљујући ЕУ глобалистима; а глобалисти су, како рече Мића Данојлић, „оне сподобе / што би сав свет да оглобе“). Професор др Дарко Танасковић, наш познати исламолог, некад амбасадор у Ватикану, сматра да је пропуштена „изузетна прилика за унапређење екуменског дијалога“ („Новости“, 19. април 2012. ), а социолог религије из Ниша, др Драгољуб Ђорђевић, који је у васкршњем додатку „Данаса“ кукао како он жели папу у Нишу, и како хоће да присуствује том спектаклу, и како нико нема право да му узима то задовољство, за „Новости“ каже: „Доласком папе у Бенедикта Шеснаестог Србија би коначно доказала да улази у ред религијски цивилизованих земаља, да припада европском културном кругу, и да корача према ЕУ. Једноставно, Србија ништа не би изгубила, док би много добила“.
И тако, наши еуротичари кукају, а православни Срби се радују, и знају да папа није дошао на свету земљу православну захваљујући молитвама Небеске Србије и пре свега свих Новомученика покланих од усташа, за које Владика Николај у „Ђердану од мерџана“ каже да су „за ревност у злу, већ познату свима,/ похвале добили из пакла и Рима“. Неки сматрају да би он могао да дође ако би се покајао, јавно, у Јасеновцу, за злочини кроатопапистичких хорди у Другом светском рату. Али, то је немогуће: папа који се клања „блаженом Алојзију“ и који Хитлеровог папу, Пија Дванаестог, сматра свецем, никад не може, чак ни лицемерно, признати било какву одговорност Рима за усташке злочине.
Београдски надбискуп позвао папу Франциска да 2024. године посети Србију
Истовремено, и ово вреди рећи: борба свих православних Срба против папиног доласка (а колико су ту напора уложили наши угледни интелектуалци – родољуби, међу којима нарочито вреди истаћи академика Србољуба Живановића и покојног Кијука, то Бог зна и народ памти) није била безуспешна. Сваки наш часни епископ, свештеник и монах, сваки члан лаоса, народа Божјег, који су дигли глас против овог безакоња и у тајности се Богу молили да нас спасе од искушења сада сигурно осећају васкршњу радост што је Србска Црква, ионако начета сукобима и поделама, одолела. Али, морамо остати будни – како би рекао др Зоран Милошевић, „Рим не мирује“. Можда опет нешто покушају, тек да покажу колико су моћни.
За крај, да се разумемо: иако римокатолика у Србији има 5%, немам ништа против да папа посети не само своје вернике, него и србијанске политичаре, познате мутиводе, преливоде и ЕУротичаре, који желе да га пољубе у папучу, надајући се којој парици из моћне „Банке Светог Духа“, како се зове познато легло ватиканских перача пара. Само да не долази у посету СПЦ: јер СПЦ је наша духовна мати, и њу нико, ма какав чин да има, не сме да брука позивајући славитеља „блаженог Алојзија“ и архијеретика, наследника оних који су расколили хришћанску васељену 1054. године.
Свети србски Новомученици, од паписта умучени, молите се Богу Правде да нас спасе од свих искушења и да нас сачува у правој вери!
Опрема: Стање ствари
Прочитајте још
Categories: Гостинска соба
У међувремену добисмо патријарха папољупца, остадосмо без светиња у Старој Србији признањем брозовско-ватиканске измишљене МПЦ и нације маћедонске од стране недостојних Србаља, заронисмо у мутне и отровне воде свејереси екуменизма са окусом гњиле љубави у устима, Косово и Метохију скоро па предадосмо и тако даље…
А да се мало осврнемо на Рим и Ватикан, Свети Владика Николај је рекао да је за признање гријеха потребна храброст, без храбрости нема покајања и искупљења, а без свега тога нема ни опроштаја од нашег благог Господа Исуса Христа, који је једини толико моћан и милосрдан да искреним покајницима опрости и оно што нама обичним смртницима изгледа незамисливо, наравно и то је једна од тајни Православља која се ријетким открива. Ватикан стоји на истим позицијама од 1054 године, непокајан заједно са својим легеоном!
Гледам гануту и узнемирену Србију и српски род поводом злехуде судбине мале Данке, невине дјевојчице и питам се како као народ показујемо толико емпатије а није нас брига за страшни и огромни број побијене српске дјеце у паклу НДХ, ту окрећемо главу и избјегавамо да о томе говоримо да се непокајани не увриједе, част изузецима.
Углавном, нека никада овај непоменик не крочи ногом на свету српску земљу и нека се Света Небеска Србија моли заједно са нама недостојним грешницима, да нас Господ узме у заштиту од ових наших сурових пријатеља!
Некако се у обновљеним расправама превиђа кључна ствар која показује право настројење Ватикана које се не мења према нама већ 1000 година. Поред јасних показатеља да нема у Ватикану покајања за инспирисање свих (или читавог) геноцида над Србима, да немају намеру да се окану прозелитизма и присиљавања на потчињавање (што показује и даље постојање унијата и њихово деловање нпр у бившој Украјини), постоји и чињеница да Ватикан сматра сваку земљу на коју крочи папска нога за Terra apostolica (земљу мисије – плен). Ова чињеница се не помиње више ни код оних који су за, али ни оних који су против те посете. А Ватикански претеча антихриста није жељан туризма и путовања ради ужитка и дружења.
Добро нам не дошо. Е ал га му је реко_баш му га је реко. Није уопште млако, недоречено – него баш онако српски међу рогове.
Уосталом ми већег непријатеља немамо па зар ћемо да будемо благи и нејасни?
СПЦ није изашла из светског савеза цркава а екуменисти су само клијали, па ево видимо и хакоровили ову књигу Господњу