Желидраг Никчевић: Слуге свачије

Раније су таква створења звали „свачије слуге“. Али сад за њих постоји посебна, политички коректна ријеч – „евроатлантисти“

Желидраг Никчевић (Извор: Искра)

Ево чега сам се сјетио посматрајући како се домаћи шљам – и у Црној Гори и у Србији – подмукло радује српској несрећи на Косову.

Тачно као код Крилова. Кад год се некоме догоди нешто лоше, кад га погоди нека несрећа (рецимо, убију га), истог тренутка из неке рупе испузе гадни инсекти и запиште:

„Па да! Сâм је крив, ишао је тамо гдје не треба. Сад је добио оно што је заслужио, и то му је мало. И добро је што су њега средили, што бар нас нису дирали. Јер они све нас, нормалне, угрожавају. Ма све њих треба… У супротном ћемо због њих и ми настрадати.“

Раније су таква створења звали „свачије слуге“. Али сад за њих постоји посебна, политички коректна ријеч – „евроатлантисти“.

О. Дарко Ристов Ђого: Развлачећи Ковића показују моћ да вербални деликт против НАТО и УЧК окупације уведу у медијски простор

Ко су они? Шта су они? То су створења која чуче у неком ћумезу и дрхте од страха. Плаше се власти, силе, нарочито оних који су им надређени у свим облицима и варијантама.

Што је најзанимљивије, та биједна створења свој кукавичлук сматрају мудрошћу, искуством, разумијевањем свјетских прилика. Они познају живот, да.

Наравно, страх од силе је разумљив. Не плашити се ничега није храбро, већ глупо. Али није то важно – важно је како ово створење користи свој страх. Ево како: оно га вари у стомаку и избацује га у облику отровне, тешке, пасје мржње према непријатељима насилника. Мржње према свим оним људима који се не плаше силе – или се плаше мање од других, и усуде се да јој се супротставе.

Инсект је увјерен: такви људи су опасни. Наравно, не за моћнике и насилнике, не за тзв. међународну заједницу, него за њих, домаће инсекте. Јер кад сила почне да кажњава оне који јој се не повинују, и инсекте може да закачи нека стркотина. Или, што је још горе, силник може посумњати да инсект има неку врсту симпатије према жртви. И зато бубашваба трчи около по амбасадама да посвједочи своју лојалност, зато клевеће страдалнике, објашњавајући свима и свакоме да је сама жртва крива, да је провоцирала, да јој „тако и треба“.

Укратко, за њих никад није крив онај ко чини зло, већ онај ко је страдао од зла. Није крив злочинац, него жртва.

Не знам да ли је та болест излечива. Али нешто ми говори да је то мало вјероватно.

Опрема: Стање ствари

(Искра, 3. 10. 2023)



Categories: Преносимо

Tags: , , ,

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading