Боже, помози да изађемо из ове паклене игрице, вратимо се србским светитељима и престанемо са упропаштавањем себе самих
Два масовна убиства, до сада невиђена у Србији, у два дана. Код једног је починилац дечак од 13 година, у другом младић од 21. Жртве већином деца и млади.
Од куда то код нас? Зашто? Шта ће даље бити? Ко је крив? – Тражи се одговор и тражи се решење!
А одговор је прост.
Догодио се пакао.
А у пакао не верујемо!
Пустили смо пакао да уђе у наше животе, у нашу просвету, у културу, у медије, у привреду, у породицу, у нашу државу, наше друштво…
У Бога можда и верујемо, али у пакао не. Представе о паклу не уклапају се у наше виђење света јер морамо мислити позитивно, као на ТВ рекламама. А и ако верујемо онда то може само као у метафору или алегорију. И сада када нам се пакао догодио, питамо се: шта ово би?!
Извор: 24sedam.rs
А у паклу радост ових дана!
Позвали смо га да уђе у наше животе. Позивамо га непрестано од 5. октобра и то називамо реформом. У реформе верујемо, а не верујемо да нам долазе из пакла јер мислимо да пакла нема. А онда се пакао очигледно догоди и питамо се: шта ово би?
И пре 5. октобра смо паклу отворили врата. Онда када смо прогласили да Бога нема, а да је Броз бог. То створење из пакла је бог?! Тада се није догађало да дете убија своје школске другове, али то је било на нижем нивоу.
Пети октобар је само следећи ниво – next level игрице која се зове Пут у пакао Народа Божијег.
А све је почело када је србски калуђер Доситеј престао да верује у откровење Божије, напустио манастир, поверовао у теорије из пакла које се зову рационализам и просветитељство и постао први министар просвете у новоствореној држави Србији. То је био СТАРТ игрице.
И шта ће следеће бити? – питамо се.
Па next level.
А на следећем нивоу пакао гори од овога. И грозоте које само пакао може смислити. А ми ћемо се опет питати: Шта ово би? Куда ово води?
Све док не достигнемо level pro. А level pro је долазак Антихриста. Даље нема – крај игрице!
На крају ће доћи Господ да суди живима и мртвима. Хоћемо ли га дочекати као Народ Божији или ћемо се клањати Антихристу и претечама његовим – створењима из пакла? Немамо одговор на ово питање.
Наравно, могло је бити и другачије. Увек постоји избор. Срби су знали и за другачију просвету, другачију државу, породицу, културу. Свети Сава је њу уредио за нас. Онај Свети Сава чије су мошти спаљене на Врачару, негде близу школе у којој се десио први масакр. И свети Владика Николај, оној кога прослављасмо на дан када се десио злочин на Врачару, оставио је за нас народни програм са јасним упутствима како да уредимо нашу државу и друштво.
Боже, помози да изађемо из ове паклене игрице, вратимо се србским светитељима и престанемо са упропаштавањем себе самих.
Categories: Да се ја питам
TV kanali do 5 oktobra :
TV BK
TV Politika
TV Metrpolis
TV Art
YU info kanal
Pink (ni približno nije bio zlo kao danas,samo serije i muzičke emisije)
RTS je bio ozbiljna institucija.
@ A head full od dreams
Ма, дајте се уозбиљити. Нарочито кад је реч о ова два доле наведена:
Pink (ni približno nije bio zlo kao danas,samo serije i muzičke emisije)
RTS je bio ozbiljna institucija.
Чека нас клање као што се коље стока бесловесна ако ово прихватимо као нормално. (Свуда се дешава па и код нас, идемо даље где смо стали). Свуда где Срби живе формирати Српску територијалну одбрану и живети,, Како Бог милује.,,,, Господ ће помоћи ако буде имао коме.,, Патријарх Павле Свети.
УБИСМО ЋИРИЛИЦУ И СРБИЈУ
• Дугим погрешним деловањем наших државних институција и појединаца у њима, лошим избором кадрова који воде институције, погрешним радом у САНУ, у једном броју стручних установа и у школству, лошим законима и још лошијом њиховом парцијалном, селективном применом обрукали смо се и сваки нормално васпитан и образован човек мора да се згади па и страшно уплаши, посебно после 3. и 5. маја 2023. године
• Уместо свих такмичења у процењивању учесника на митинзима неупоредиво је кориснији референдум за подршку уставном спровођењу враћања протеране 90 одсто српске ћирилице из Србије и враћање КиМ-а у Србију по нашем Уставу и међународном праву
• Кад бих се, као појединац, могао ишта озбиљно питати, увео бих хитно у српско школство нови предмет “Учење о добру и злу”
Нажалост, дугим погрешним деловањем (и) наших државних институција и појединаца у њима, лошим избором кадрова који воде институције, погрешним радом у САНУ и у једном броју стручних установа а посебно у многоме уништеном школству измицањем најпре столице учитељима и професорима, затим лошим, понекад и неспроводивим законима и још лошијом њиховом парцијалном и селективном применом – обрукали смо се до те мере да је сваки нормално васпитан и образован човек морао да се до краја свог живота згади па и страшно уплаши за своју државу и нацију, посебно после 3. и 5. маја 2023. године.
Што се врхунских голих злочина ученика према другим ученицима у учионици као стрељани од 3. а онда стрељањем многих и деце и људи од 5. маја ове године тиче, то се нормално не може преживети и икада се више људи ових генерација не могу много радовати. Невиђен до сада злочин буквално стрељањем учениковом малолетном руком из доступних му очевих пиштоља — најлепшу на свету недужну Србију и нацију понизио је одузимањем живота великом броју и девојчица које су оненогућене заувек у љубави, у радостима мајчинства пре завршетка њиховог школовања и образовања да икада дају допринос новим рађањима живота, лепоти и напретку Србије и народа у њој. Нису тада убијена само у том броју деца него су одузети нормални животи њиховим родитељима, браћи и сестрама, али су тако убијена и њихова нерођена деца и ко зна колико деце тих њихових нерођних девојчица и(ли) дечака.
С великим закашњењем буде се “стручњаци”
На телевизијама у новинама итд. смењују се сада убрзано наши психолози и психолошкиње, неуропсихијатри и неуропсихијатрице, правници и правнице и ко зна који и какви још “стручњаци” који обично додатно повређују уцвељену родбину жртава али и све нас који стварно саосећамо са заувек унесрећенима “стручним објашњењима” из бездушног закона или понављањем тврдњи како у овом случају у школи нико није крив, па ни одлично извежбан млади пуцач који је тражио закон и из њега (са)знао да може шта хоће да уради, а да неће моћи да му се припише кривица и да буде било где дуже задржан ни у притвору ни у другим установама за изолацију убица. С обзиром на то да по свом списку није завршио свој пир у окрвављеној учионици, њему ће, он се, пишу, већ нада, да ће бити враћен на слободу, па може да ради и даље све што замисли.
Многи од нас, ако не сви, можемо да замислимо како је оцена наших “стручњака” да тако прецизан пуцач из стрељана по закону ништа није крив и да ни ико други није за његово “дело” одговоран.
Многи нас убеђују да “нико није крив”
Оцена многих наших “стручњака” да за највеће такво зло “нико није крив” — здравом човеку може да заледи крв у венама. Свака част нашим писцима и усвајачима кривичног закона који су (на)писали закон да се селективно служи убици стриктно по броју година колико убица има, а не да се суди злочину а да висина и начин казне за злочин (који је увек злочин) буде усклађена с разумљивим ограничењима убице с обзиром на околности злочина (па и на број година). Тако вешто обучен 13-годишњак лако може да побије много више људи, поготово кад је тако натпросечно паметан и схвати да му по том и таквом закону нико не може ништа наудити чак и једним шамаром од своје разочаране и осрамоћене заувек своје мајке и оца, што се казне за злочин тиче.
Што се протеране до данас данас 90 одсто ћириличког српског језика из Србије, што је она протерана у девет десетина у корист туђег писма, још нико ни после 17 година неуставља због блокаде у неспровођењу уставне обавезе за ћирилицу није ничим и никако одговарао, свеједно што је то, пар екселанс, противуставни чин који је легализован цинично и шизофрено (двојношћу у писму као у српскохрватском језику) Правописом српскога језика и неуставним законом у којима је уставна (народна) одлука и обавеза с референдума свесно изиграна од лингвиста и гласача у Скупштини Србије за неуставан и апсурдан закон (оба на снази, стари из 1991. и нови од 15. септембра 2021).
Два катастрофална проблема за ћирилицу
Два су, дакле, катастрофална проблема кад је реч о употреби ћирилице у писању српског језика. Ти проблеми су: први у лингвистици, други у законодавству. Српски лингвисти нису хтели да уваже Устав Републике Србије у коме јасно пише за српски језик и писмо тачно овако: “У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо.” Дакле, јасно се народ већински определио у Уставу да се српски језик пише једним писмом, као и сваки други језик, једним, наравно српским писмом. То лингвисти нису хтели да уваже већ 17 година, па у нашем Правопису српскога језика и даље пише оно што нигде у другим правописима не пише: да се само српски језик пише двама писмима, као што је било у српскохрватском језику. Тако се и даље догађа да се само српски народ међусобно дели по писму.
Други проблем је у старом и у новом закону о српском језику и писму, од којих је овај други, усвојен Скупштина Србије, потпуно и вишеструко неуставан по најмање два кључна основа, усвојен од 15. септембра 2021. године, и то чак једногласно, иако у њему постоји чиста неуставност. У том закону постоје неједнака права и обавезе за грађане. Једни морају да пишу српски језик српским писмом, како то захтева Устав, али један део грађана (нпр. у приватним фирмама, новинама, телевизијама и сл.) не морају српски језик да пишу српским ћириличким писмом. Уз ту неуставност постоји један невероватан апсурд који не постоји нигде више у свету. Уведена је материјална, новчана надокнада за оне који имају споменуте приватне фирме, новине, ТВ и сл. па могу имати право на смањен порез. Дакле, још једна неједнакост грађана пред тим законом: једни могу добити новчану надокнаду што користе писмо одређено уставном обавезом, а други не могу добити ту новчану надокнаду преко смањења пореза (то је онај део грађана који мора по том неуставном закону да пише српски језик ћирилицом.
Дакле, лингвисти у српским језичким институцијама – правописом, а држава преко Скупштине Србије – неуставним и апсурдним законом нису спровели уставну обавеза у вези с ћириличким писмом. А једино су моћни, по Уставу и обавезни да то реше како треба лингвисти и власт. И једни и други погрешно су применили уставну, а то значи већинску народну обавезу.
Ето, зато није решен проблем српске ћирилице у Србији. Она, дакле, није добила у пракси прописано Уставом право на неизоставност какву је народ Уставом одредио на референдуму за Устав 2006. године.
Шта бих урадио, када би ме неко питао?
Кад бих се, као појединац, могао ишта озбиљно питати – ради спасоносне превенције за бездушна будућа, не дај Боже, убиства ученика увео бих у школство хитно за ново најзлије до сада време – време растућег зла нови предмет под називом: Учење о добру и злу, јер је све више људи, па сходно томе и деце у свету и код нас који су без минимума емпатије (саосећања).
А што се неопходне подршке и српској ћирилици у српском језику тиче – уместо заказивања обичних митинга, за исте паре које ће нам однети митинг, заказао бих референдум за нашу 90 одсто противуставно протерану из Србије ћирилицу, као и за КиМ У Србији, где је увек – осим у време окупација – и био.
Као што за заказани митинг 26. маја 2023. има довољно времена, има га и за референдум за повратак српске ћирилице по Уставу и останак КиМ-а у Србији, где је стварно увек био, осим у окупацијама.
Одбранимо ћирилицу и Србију по уставном и међународном праву, истом оном праву којим Запад брани свој европски рат на “полигону за рат у Украјини” сталним слањем велике количине оружја које словенски народ плаћа (и) животима по старом правилу “завади па владај”. А кад се влада, онда се може и пљачкати
Da li se to radi o kaludjeru Dositeju Obradovicu ,koji je napisao Vostani Serbie?
Malo je reći da sam ozbiljn, uozbiljite se i vi pa preispitajte stavove.
Zaboravih dodati Vostani Serbie je moja omiljena pesma,kada sanduk sa mojim telom budu spustali u zemlju, pustice mi tu pesmu.
Чекам крај
Чекам
Крај
Надања
И илузија
Неспреман
За адаптацију
Презирем
Дарвина
Суспрежем
Емоције
Оштрим
Чула
Циједим
Искон
Пред
Ресет
Момчило
Чекам крај
Чекам
Крај
Надања
И илузија
Неспреман
За адаптацију
Презирем
Дарвина
Хладим
Емоције
Оштрим
Чула
Призивам
Искон
Пред
Ресет
Момчило
Предлажем иницијативу за промену имена ОШ В.Рибникар и враћање предратног имена „Цар Урош“. То би био нови почетак, „ново вино у нове мехове“. ( Да ли би Стање Ствари са једнакомислећим групама могло да организује ту иницијативу?)
Потписујем.,, Ко призна Мене пред људима, признаћу и Ја њега пред Оцем Својим који је на Небесима.,, Значи,, Славите Бога у Светима Његовим.,, 🥰
За
A head full od dreams
10. маја 2023. • 15:34
ПОДРЖАВАМ ВАС: КРАЈЊЕ ЈЕ ВРЕМЕ ЗА ОЗБИЉНОСТ
Ако се Ваш савет да се “уозбиљим”, ако Вас је инспирисало моје презиме, родитељи су ме одмалена васпитавали и учили да будем озбиљан, те као озбиљан ово малопре горе запазих, озбиљно написах и у написаном предложих. И подржавам Вас ако и Ви мислите да је ово наступило крајње време за озбиљност.
@ Крис
Поштовани,
Хвала на коментару и предлогу. Ми свакако можемо подржати ту иницијативу али немамо ресурса да је ми (пред)водимо, и то с надом да би се прикључио већи број “једнакомислећих” и појединаца, а камоли група. Додатно мислим да треба мало сачекати да се слегну сви утисци и кристалишу праве идеје – у смислу да ли је довољно променити само име школе или су потребни и дубљи “резови” (реновирати зграду и променити јој намену и/или распустити целу школу а ђаке пребацити у остале београдске образовне институције…)
Александар Лазић