СПЦ са својим народом, све наведено треба одлучно и јасно да захтева од оних на власти и од сваког члана народне и Светосавске Србске Православне Цркве
(…)
Мирослав Вујанић
Постало је дегутантно позивање свију на све и прозивање никога ни за шта, при чему заобилазимо најважније, а то је активно учешће Србске Православне Цркве у свему овоме.
Шта горе казано значи?!
Горе казано значи да једина и увек потврђена небоземна вечна србска институција, она која је утемељила и земаљску и небеску Србију, народна Србска Православна Црква са целим својим народом треба да буде јасно активна и да има одлучујућу улогу у целокупном процесу решавања косовско-метохијског питања, али и свих других питања од важности за опстанак србског народа. Из овога треба да следи народни захтев за ванредним заседањем СА Сабора Србске Православне Цркве, као највишег црквеног и народног тела, на коме ће бити закључено, да:
- НЕМА РЕФЕРЕНДУМА – ово значи да је референдум о свим апсолутно најважнијим стварима по Србе и србски род вишевековно потврђен и да нема никакве потребе за било каквим новим референдумским питањима, гласањима и пребројавањем око статуса Косова и Метохије.
- ОДБИЈАЊЕ УЛТИМАТУМА – ово значи да нико, било чиме и на било који начин, не може да условљава Србију и србски народ да се одрекне своје вере, своје историје и своје територије.
- РЕЗОЛУЦИЈА 1244 СБ УН – ово значи безусловно поштивање међународног права односно безусловни повратак на Резолуцију 1244 Савета безбедности Уједињених нација.
- ПРОГЛАШЕЊЕ ОКУПАЦИЈЕ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ – уколико од стране других фактора који учествују у процесу решавања питања Косова и Метохије нема воље на повратак Резулуцији 1244 СБ УН-а, тад Србија са својом Србском Православном Црквом на челу, са свим државним институцијама и целим србским народом треба да прогласи окупацију Косова и Метохије уз јасну поруку да, без обзира на све и свја, ми Срби чекамо време и историјски моменат за ослобођење свете србске земље.
- АНАТЕМА – свима који, на било који начин, буду учествовали у процесу отимања Косова и Метохије од Србије и који буду учествовали у урушавању хришћанског морала и православних вредности, следи одлучење од Србске Православне Цркве.
Сабор СПЦ 2022. године (Извор: СПЦ)
И свакако, још једном да подвучемо, јер другачије не би имало смисла, Србска Православна Црква са својим народом, све горе наведено треба одлучно и јасно да захтева од оних на власти и од сваког члана народне и Светосавске Србске Православне Цркве.
Из овог треба следе јасно прецизирана оперативна деловања.
Молитвама Светог Саве Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј нас. Амин.
Цео текст прочитајте ОВДЕ
Наслов, скраћивање и опрема: Стање ствари
(Сајт Мирослава Вујанића, 24. 1. 2023)
Categories: Преносимо
Више пута је ових протеклих деценија СПЦ јасно износила свој став о Косову и Метохији, најпотпуније, чини се, у овој Поруци са Сабора из 2018. године:
https://stanjestvari.com/wp-content/uploads/2018/06/01-d0bfd0bed180d183d0bad0b0-d181d0b0d0b1d0bed180d0b0-d181d0bfd186-01.pdf
И увек је СПЦ била на позицији да сматра недопустивим било какве акте актуелне власти који би водили или признавању лажне државе Косово или представљају „компромисе“ у виду нејасног разграничења или размене територије. Али такав став СПЦ једноставно нема потребну тежину ни код српских власти, а још мање код “међународне заједнице”. Он се не узима у обзир као релевантан за решавање Косовског питања. Може (хајде да кажемо и треба) СПЦ још једном, још одлучније и оштрије тај став изнети,можда и на начин како аутор предлаже, али не верујем да ће резултат бити другачији него до сада.
Деловање Цркве у “хоризонталној равни” као некаквог друштвеног и политичког чиниоца јесте потребно, јер је Црква и најзначајнија српска “организација”, али је од суштинског значаја њено “вертикално” деловање. Оно деловање које призива Божју милост и од Њега очекује спасење. Јер ситуација у којој се Србија налази је крајње незавидна, такорећи безизлазна. Нема ничега што бисмо могли као људи и држава учинити да сачувамо Косово и Метохију. Осим да као Црква, свештенство и народ, завапимо Богу. А то значи – пост, молитва, покајање. Бог је Свемогућ и може нам помоћи. Али треба да има коме, треба да га призовемо свим срцем, као некада Нинивљани. Та, “вертикална” порука и “вертикално” деловање је најважнија порука и најважније деловање које би Црква могла/требало да омогући. Ту је једино право решење за Косово и Метохију.
КОСОВО И МЕТОХИЈА НИКАДА НИЈЕ БИЛА ДРЖАВА ЈЕР ЈЕ ТО УВЕК, ОСИМ У ОКУПАЦИЈАМА, ПРИПАДАЛО СРПСКОЈ ДРЖАВИ И ТО ЈЕ БИЛО У СВАКОЈ ПОГЛЕДУ НАЈСРПСКИ (КЛТУРНО, ДУХОВНО И ДРЖАВНО) ДЕО СРБИЈЕ
Уз све то одлично написано, треба поднети захтев Уједињеним нацијама да међународне снаге које се нису показале успешним у заустављању терора над српским народом на Космету, да напусте ту српску територију од пре Косовског боја (1389) д би српске безбедносне снаге зауставиле сваки терор и над српским а и над неким представницима албанске мањине од терориста на Космету, који пуцају и у српску децу. Ако нека сила заустави Уједињене нације да донесу позитивну одлуку ветом, тек тада српска држава има и право и обавезу да констатује окупацију јужне српске покрајине. Наравно, Космет ни по чему није и не може бити легална држава, а то значи да су Албанци једна (истина најбројнија) мањина која нигде у свету не може да отцепи део територије Србије које јесте покрајина, али није држава. Да је то икад била и да јесте данас држава, не би нико ни тражио да потпишемо да пристајемо да нам се отме део вековима најсрпскије територије у сваком погледу, што доказује и српска баштина на Космету која је преживела и пет векова турске окупације, а највише је страдала у албанским погромима када су се тамо нашле међународне безбедносне снаге. То доказује да међународне снаге нису одиграле планиран посао, што еј тешко било и очекивати јер ти војници нису могли бити заинтересовани да се жртвују за туђе добро, у овом случају за српско. Албанци нису никада имали државу на Космету од појаве Албанаца уопште па ни од појаве албанске државе, али у данашњој Албанији (Шћипнији). А да су чисте лажи и манипулације да је Србија икада “малтретирала” ту националну мањину у Србији — доказ је да је баш та мањина имала највећи прираштај све док нису дошле међународне снаге на Космет и док није сва власт предата баш тој мањини па је Космет напустио већи број из те, практично, повлашћене мањине у Србији, посебно на том делу Србије. Србија и Срби су после оснивања Југославије редовно и ванредно улагала највише на Космету, па и данас отплаћује неке раније кредите за развијање Космета. Осталом, нема те мањине у свету у било којој држави, осим у Србији, иједна друга мањина добила универзитет на свом мањинском језику и све друге врхунске институције које мањине немају нигде у свету. Све те институције подигла је на Космету Србија давно пре доласка међународних снага.
Nazalost od ovoga nema nista. Nasa crkva je potpuno pod vlascu Vucica i izdajnika. Porfirije je njegov covek a pola vladika su nam gejevi koji ne smeju da pisnu. Nema vise Amfilohija i Atanasija medju vladikama da ustanu i da se bore.
„Земаљско је царство замалено,
а Небеско увек и до в(ј)ека.“
….
Змаљско остављам Роду СРБском,
а са војском хрлим ка Небеском.
Небеско је Крсна “вертикала“, а земаљско Крсна “хоризонтала“.
Пуноћа, сила и моћ Крста је у симбиози “вертикале“ и
“хоризонтале“.
“Вертикалом“ се приноси бескрвна (душевна) жртва, а
“хоризонталом“ крвна (телесна) жртва.
То је управо учинио Свети Мученик Цар Лазар – молитвом
узишао до Царства небеског и крв своју (тело Своје) на жртву
принео.
Литија је, за сада, једини начин да се то и практично покаже.
Пламичак “Литије“ већ седам година одржава “монах-немомах“
Антоније, појављујући се са својим “присталицама“, као “дворске
луде“, сваке суботе – испред Владе Србије, Патријаршије и
Скупштине Србије.
Молитвено на Литургији, а телом на улици.
Не мора се следити, али се може опонашати као пример
истрајности.
Пример Литија из Црне Горе, такође, то потврђује и доказује.