И ја спадам у ред оних Срба који су дуго веровали да је ЕУ најбоља опција за Србију. Данас сам жестоко пољуљан у том уверењу. У ономе што ЕУ данас ради не успевам да препознам ни мудрост ни добронамерност
Небојша Катић (Фото: Печат)
Када су лидери Европске уније донели одлуку да Украјини и Молдавији доделе статус кандидата за пријем у ЕУ, а да изоставе Грузију, разочарани грађани Тбилисија изашли су на улице, демонстрирајући против своје владе која не чини довољно да их приближи ЕУ. Ова гротескна одлука изазвала је незадовољство и у запостављеном региону Западног Балкана, који већ деценијама чека на пријем у ЕУ.
Одлука ЕУ је гротескна јер су Украјина и Молдавија две државе с најнижим БДП-ом по становнику у Европи и до јуче су третиране као тзв. неуспеле државе. (Неуспела државе је кованица која се користи у политичкој теорији и ублажен је превод грубље енглеске синтагме.) Фарса је тим већа што је овде реч о циничном, пропагандном гесту, будући да мало коме у ЕУ пада на памет да ове државе заиста и прими у своје чланство.
Има нечег трагично инфантилног у источноевропском доживљају себе и свог места у Европи. Исток Европе, његов највећи део, одбија да одрасте и да се еманципује, тражећи старатеља на кога ће пренети одговорност за сопствени живот и судбину сопствене нације. Чини се и да нема тог понижења које се не може отрпети како би се стигло до ЕУ или како би се макар сачувала илузија о будућем, скором чланству.
Велика већина грађана жели у ЕУ јер је види као једини начин да се избави из стега својих политичко-тајкунских, дубоко корумпираних и некомпетентних елита. Неспособни да се изборе за себе и будућност своје породице, понижени и остављени у стању безнађа, грађани се надају да ће ЕУ обавити тај посао уместо њих и да ће уредити њихове земље. Реч је о детињастој наивности. Задатак оних који одлучују у ЕУ је да штите своје политичке и економске интересе, а да источноевропски простор уреде само у мери која је потребна да се ти интереси лакше остварују.
Изглед текста у штампаном издању Политике
Искуство учи и да чланство у ЕУ не решава проблем корупције, не гарантује владавину права, нити ствара компетентну политичку елиту. Корупција, та рак-рана модерних друштава, поготово транзиционих, није брига Запада, сем у сфери реторике. Напротив. Што је друштво корумпираније то су његови ресурси јефтинији и лакше налазе пут до својих страних власника, док је држава све неспособнија да конкурише на светској економској сцени. Коначно, корумпирана елита свој новац не држи у Африци, нити се корупција дешава у пословима између источноевропских актера и пословних људи с Тасманије. Хантер Бајден би, на пример, могао Украјинцима да растумачи како систем заиста функционише. А можда би и председник Зеленски, „слуга народа“ и актуелни западни херој, могао да објасни грађанима Украјине чему служе банковни рачуни расути по егзотичним локацијама широм света који се повезују с њим.
Када се корупција остави по страни, постоји много већи политички проблем који се мање види. ЕУ, као део западне алијансе, контролише простор источне Европе недопустиво арбитрирајући не само у локалним политичким процесима, већ и не допуштајући да се простор консолидује а односи међу државама стабилизују. Намећући своје услуге „фер посредника“, ЕУ непринципијелно подржава своје тренутне љубимце чак и када они флагрантно крше договоре, вредности и принципе за које се ЕУ тобоже залаже. Као да неко жели да ове државе и народе остави у стању сталне заваде како би ЕУ, обећавајући чланство „на грани“, наставила да контролише овај простор блокирајући све друге опције.
А како ЕУ помаже на својој кожи данас осећају несретни грађани Украјине. Да ли је заборављено колико је ЕУ (пратећи САД), мање или више отворено, подржавала мањински, агресивни украјински национализам који је разорио земљу и на крају је довео до рата? Ти процеси нису почели мајданским државним ударом 2014, већ трају бар од „наранџасте револуције“, од краја 2004. Да ли икоме промиче и колико се ЕУ труди да се рат у Украјини продужи и да Украјинци наставе да гину? ЕУ је данас опасна асоцијација у којој мали број политичара све чешће доноси одлуке на штету и против интереса чак и својих грађана и уместо фактора стабилности и мира постаје генератор хаоса.
У чекању на спасоносни пријем у ЕУ, земље кандидати су већ потрошиле деценије и настављају немилице да троше време. Из глиба у коме се налазе, ове државе могу изаћи само ако схвате да европске илузије не помажу и да своје унутрашње и спољне односе морају уредити саме. Колика је вероватноћа оваквог исхода свако за себе може да процени. Узгред, и ја спадам у ред оних Срба који су дуго веровали да је ЕУ најбоља, прагматична и реалистична опција за Србију. Данас сам, благо речено, жестоко пољуљан у том уверењу. У ономе што ЕУ данас ради не успевам да препознам ни мудрост ни добронамерност.
Опрема: Стање ствари
(Политика/Блог Небојше Катића, 13. 7. 2022)
Categories: Преносимо
Гос’н Катићу, како то да 2000-те нисте видели ништа лоше у политици западноевропских земаља, а сад видите? Није Вам сметало што разбише Југославију и Србе у њој и сматрали сте да је за нас најбоље да са њима уђемо у савез? И сад кад је и воловима јасно о чему се ради, ви нисте уверени да је са њима најбоље. Јалово брате, да нема куд више.
Добројтро, лотро!
Odlican tekst Katica, kao i vecina njegovih. Secam se kada je zaplakao, mislim na „Sputnjiku“, govoreci o bombardovanju SRJ! Kod nas ne sme nijedna stranka da izadje sa jasnom antiEU politikom i da dobije mesta u Skupstini. Politika proEU je imala nekoliko faza: 1) EU nema alternativu 2) EU i KiM (velika je sramota sto je ovo proslo) 3) treba staviti programske razlike na stranu radi rusenja Vucica (rezultat: 90% proEU skupstina, a ni ovih 10% nisu jasni)!
“Да ли икоме промиче и колико се ЕУ труди да се рат у Украјини продужи и да Украјинци наставе да гину?” Украјинци или неки други, Пољаци нпр., није принципијелно, већ конкретно питање. За сада јесу Украјинци у огромној већини. Држање Украјинаца у игри, осим за исцрпљивање Русије, служи да се поради на убацивању других играча на западној страни. Треба Русију приморати на толика напрезања, колика су довољна за унутрашње ломове и преузимање контроле над њеним ресурсима од стране “прогресивног” запада. Положај државе Русије отежава непопуларност необољшевичког режима у самој Русији, који је тога свестан. Пропаганда да некрунисаном црвеном цару верује око 80% становника, доживеће тренутке истине, ако буде морао да ангажује и резервни састав у значајнијем обиму. Сада је лако о томе причати када гине само профи војска Русије и војске ДНР и ЛНР. То и јесте пролазни циљ запада: присилити је да ангажује народну војску, која би могла да окрене оружје против необољшевика.Нешто слично оном што је доживела царска Русија током Великог рата, 1917. године. Русијани су нетрпељиви према необољшевичком режиму, јер ништа битно није учинио да се богатства опљачкана од њих користе на добробит већине, а не тајкунске мањине. Срећа по необољшевике да имају атомску бомбу и да могу да прекрате сукоб.
@R. Fitzsimmons
“Kod nas ne sme nijedna stranka da izadje sa jasnom antiEU politikom i da dobije mesta u Skupstini.”
Они само извршавају задатке. Као и у Русији, код нас никада није дошло до демонтаже режима, оличеног у окошталим структурама државног апарата, а пре свега “служби”. Дакле, оне контролишу политичку сцену, а и креирају њене актере по потреби. На делу је привид избора између различитих опција, где ни једна не може да угрози основни правац: пљачкашки, антидржавни и антисрпски карактер. Кључан корак у очувању старих државних структура учинио је др В. Коштуница и његова ДСС. После фамозног 5. октобра, како др Коста Николић тврди, рекао је да не може неко да изгуби државну службу само зато што је члан СПС. Наравно да је др В. Коштуница изврнуо суштину.
@Revolucionar
Da je Kostunica dopustio zabranu SPS, JUL, SRS, dobio bi na prvim postodosovskim izborima 70%. On je povukao drzavnicki potez, nije hteo podelu u narodu, ali nije imao odlucnosti da se oslobodi najveceg zla koje je ikada napalo Srbiju – DS-a. Da je titoisticka Jugoslavija bila drzava sluzbe, kao i sve druge socijalisticke drzave, ali da Srbija nije dozivela da se sluzba razmontira i otkrije sirina njenog delovanja, jeste tacno, ali i u korist Zapada, kao i u CG, buduci da su se ove sluzbe bavile prvenstveno unutrasnjom kontrolom, a sto je trebalo i Zapadu. Pokazalo bi se kako su “drustveni” fakulteti i mnogi disidenti samo radnici sluzbe npr Beckovic je stari kadar, Rakovic dosovski agent provokator, Antic, zastupnik razdvajanja SRB i CG, podele KiM i Englezima tako drage regionalizacije sto Rusije sto Srbije, najbolji student FF u istoriji i dr. istorije koji deset puta kaze da je “Beli andjeo” u Sopocanima, vlasnik “male” nevladine organizacije je engleski covek! Mirovic deluje dobrodusno, ali dolazi iz DB stranke – SRS-a, radi na drzavnom fakultetu i to na KiM !!!???? Potez sa tuzbom protiv Vucica, posle svih prica o korumpiranom sudstvu, neefikasnom Ustavnom sudu, delovao je kao greska u koracima koja je u mojim ocima diskreditovala Lompara, inace meni najblizeg po stavovima!
Sto se Vase ocene Rusije tice, nadam se da su Rosijani mnogo pametniji ili manje ostrasceni od Vas!
R. Fitzsimmons, Мировић је савезна служба сфрј (неумрла) тј црногорски кадар у њој (од оца наследио), а Ломпар је црногорска служба (најперфиднији играч исте).
Мала допуна за Антића: његов деда и Арканов отац су кумови, световно-комунистички подразумева се.
@ Fitzsimmons spomenu Beckovic. Setih se u proslom veku , kod odredjene vrste nasih Srba-, postojale su obavezno neke tri knjige Noz, zbirka Beckovic pesama , pored Vecnog Sanovnika- Kalendara.
Просвијетли
Уждиј
Лучу
Запретај
Ломачу
Пусти
Муње
Припни
Громове
Просвијетли
Не
Сажежи
Свемогући
Момчило
Одавно нисам видео овакву подељеност међу коментарима као око овг текста , па да и ја “досолим” .
“И ја спадам у ред оних Срба који су дуго веровали да је ЕУ најбоља опција за Србију. Данас сам жестоко пољуљан у том уверењу. ” Тек пољуљан ? Е па г. Катићу ја себе уопште не сматрам неким посебним капацитетом , али после бомбардовања уопште не сумњам да је ЕУ , зло и да треба бежати од њега . Ако некоме и данас (кад не смеју да се купају већ само туширају и морају више да прде да би се угрејали )то треба цртати…. Наша привреда је сасвим добро стајала , радници сви били запослени , текстилна индустрија била врх , пољопривреда хранила и нас и комшилук , машинска индустрија , мостоградња , грађевинска индустрија познати у свету . И шта се деси ? 2000 дођу барабе које су не за затвор него за стре++ње . Кажу ништа то не ваља , ЕУ је рекла све то као и најважнији сектор – банкарство , треба приватизовати – читај уништити – и довести страни капитал , па уместо да раде наши људи новац ће да се одлива из земље , а за новцем иде ко ? Па наравно људи и омладина . ви то нисте већ онда схватили г. Катићу ? Онда боље да ни сада ништа нисте написали . О пљачки која је уследила и траје дан данас могао бих књигу да напишем али нема потребе јер свако нормалан види какав му је чивот . “Част изузецима” који су се снашли и отишли у политичаре или су ИТ стручњаци , за њих нема зиме .
“Велика већина грађана жели у ЕУ јер је види као једини начин да се избави из стега својих политичко-тајкунских, дубоко корумпираних и некомпетентних елита.”
Тек за ово не знам шта да кажем . Е па г. Катићу , видите ти тајкуни и дубоко корумпиране елите ( имате довољно година да би сте се сетили ) нису постојали , нити смо ми знали шта они уопште значе док та проклета ЕУ није покуцала на наша врата баш с том намером да њих инсталира да би нас опљачкала и довела у стање у каквом смо данас . Све су покупили што је могло и то ” транспарентно ” са све тајним уговорима за сваки велики посао који су овде добили на изволте од тих “елита” које су поставили . Данас нема ко да вози наше аутобусе , нема ко да лечи и негује наше старе и болесне , , ма немам код кога , као раније да одем да ми завари неку ситницу без које не могу . А зашто тога нема ? Е , па због ЕУ , јер наша омладина оде тамо да вози , лечи , брише гу*ице њиховим старцима . Ето Вам такве , проклете ЕУ и ко год је жели од срца му срећан пут , мени се више огадила .
РазликЕ у генерацијама.
Мене су учили и тренирали, кад сам био мали, да је СВЕ променљиво, укључујући, погледе-мишљења и слично.
Анегдотално сам приметио, да издоктрирани демагози су најзадртији и вероватно, неспосообни да МИСЛЕ, а камоли мењају, оно што немају.
Сума, сумарум, Г-дин Катић је људска громада, по мом мишљењу.