Могао бих написати још дрчније и безобразније „Писмо Србина Русима“ као утук, само кад таква писма већ сама по себѣ нѣ би прѣдстављала поприличну будалаштину, пише коментатор Гремлин на „Стању ствари“
Извор: Стање ствари
Још један жутокљуни руски стручњак опште праксе за балканске послове из класе прослављених правосудова и бондарѣва, које млађахни Чесноков ипак надмашује плиткошћу расуђивања. Пошто случајно за собом имам доста година конкретног рада на српско-руским културним везама (много више нѣго што дотичном траје укупна каријера и мало више од половине његовог живота), могао бих написати још дрчније и безобразније „Писмо Србина Русима“ као утук, само кад таква писма већ сама по себѣ нѣ би прѣдстављала поприличну будалаштину. Зато само пар напомена за виспреног новинара и оне који оваква писанија озбиљно схватају.
Што се тиче прагматичности, напоменућу само да прѣ Вучића на власти бѣху и нѣки који се нѣ називаху „руском браћом“. Међутѣм, једини „прагматизам“ за који руска (као и српска) елита знаде, јесте ЛИЧНИ прагматизам (у се, на се и пода се). Никакве „руске идеје“, ни трунке мисли и дѣла твораца велике руске културе и цивилизације ту нѣма. Да нѣје тако, та „елита“ нѣ би себѣ дозволила да јој ПОЛА МИЛИОНА становника годишње бежи из земље (из Србије – 50.000, што му с обзиром на њену величину, дође исто).
Што се „понуда“ ЕУ и нашег „европског пута“ тиче, новинар је малчице збркан: и сам говори да те „понуде“ заправо прѣдстављају разрађен систем уцѣна и притисака у циљу поробљавања. Или Чесноков мисли да смо сви ми у Србији сисали весла, па смо чекали да он порасте како би нам најзад отворио очи и објаснио ту велику истину?
Запад је имао и план и идеју, на којима је врѣдно и упорно радио. Руска „идеја“ била је да се том и таквом Западу придружи на равној нози, па је ногу на крају и добила. И ту смо гдѣ смо. Срби више нѣсу у ситуацији да бирају онако како би се чесноковима сада хтѣло. Сад ви, руски „елиташи“, рѣшавајте: хоћете ли се напокон окренути свом пониженом народу (који сте сопственом великом „идејношћу“ упропастили) уздићи га и почети уступати мѣста способнијима и часнијима од себе, или ћете и даље цинцулирати са својим дојакошњим „партнерима“. У првом случају, можда сачувате нѣко зрно части, па се најзад појави и та руска идеја. Повластице и моћ за које се грчевито држите већ трећину вѣка у сваком случају нѣћете очувати. Бирајте.
Коментатор са надимком Гремлин
Прочитајте још
- Сергеј Правосудов: „Русија не штампа доларе”
- Сергеј Правосудов: Нико до самих Срба неће учинити Србију богатијом
- Александар Лазић: Одговор Русу загледаном у Словенију
- Милана Бабић: Одговор С. Правосудову са прве линије фронта
- Владимир Коларић: Руско-српска посла или О тексту С. Правосудова и одговору М. Бабић
- Никола Варагић: Зашто Русија губи битку за битком на Балкану?
- Сергеј Правосудов: Има ли Србија будућност?
- Сергеј Правосудов: У Србији убеђују становништво да је Русија непријатељ и неконструктиван партнер
- Никола Н. Живковић: Правосудов други пут међу Србима или Зашто немамо помоћ из Русије
- Сергеј Правосудов: Србија се поводом „Јужног тока“ понашала исто као Бугарска
- Сергеј Правосудов: „Обојена револуција“ и антируска политика Александра Вучића
- Сергеј Правосудов: Срби говоре како воле Русију, али брзо пређу на тему „Волим Русију – дај ми новац“
- Никола Н. Живковић: Још једном о Правосудову или Да ли аутор треба да одговара на коментаре?
Categories: Разномислије
Prvo.
Pseudonim Gremlin, je iz 1980 godina, sa istoimenim imenom filma iz fabrike “snova i laganja” poznate kao
Holivud Bull shitt production.
Drugo.
Ja biram pseudonim Gagarin. Iz 1960 godina, sa istoimenim stvarnim događajima iz fabrike činjenica
poznate kao “prvi čovek u Kosmosu”.
Treće.
Ruska i Srpska “elita”, koja zna samo za “pragmatizam”
a to je otprilike ovako:
Ja, ja, ja, i opet ja. Use, nase, i podase. Ja, i opet ja.
Niko kao ja. Nikada, nikako, kao ja.
Prvo lice “jednine”.
Elita Ruska i Srpska, obožava.
Elita, Ruska i Srpska, koja voli “svet”, samo ne ništa
Rusko ili Srpsko.
Elita Ruska i Srpska, koja je “uvek” bežala , jer nije od
1917/ 1918 godine imala, ni Ruske niti Srpske ideje,
jer je vodila i dan danas vodi ideja:
Ja, ja, ja, ja i opet ja.
Četvrto.
Gremline moj. To nije nikada bila ni Ruska niti Srpska elita.
Gremline moj, Ruska i Srpska elita su uvek bili:
Obični Rusi i
Obični Srbi.
Peto.
Ne vredi to “objašnjavati” Gremlinima.
Gagarini to “znaju”, bez “objašnjavanja” elite.
Šesto.
Da je Ruska i Srpska elita, “prava” nacionalno svesna i
rodoljubiva, i sa duboko ukorenjenim Ruskim i Srpskim
identitetom, nikada nebi kako Gremlin kaže , prvo:
Bežala ,elita Ruska i Srpska, bezidentitetska, i pre
bežanije, sav kapital i vrednosti , “držala” tamo gde su
i Ruska i Srpska elita, već “odavno” u svojim sopstvenim glavama, pobegla.
Sedmo. I zadnje.
Gremline moj. Ja sam davno izabrao Gagarina.
Nisam elita. Srpska. Ni po tvojoj definiciji, a ni po bilo kojoj drugoj definiciji.
Samo i isključivo Srbin.
Sa dna Srpske kace.
U kojoj se čuva, Srpska mučenica, zvana:
Rakija,
Brlja,
Prepečenica,
Šljivovica.
Srpski elitni proizvod, iz Srpske elitne šljive, iz Srpske elitne bačve, u Srpski elitni čokanjčić, i napokon u
Srpski elitni grkljan, do Srpskog elitnog buraga, da
pošalje moj Srpski elitni mozak, u Srpsku elitni
NIRVANU.
Isto važi i za Rusku votku.
Aj’ ti budi pametan, moj Gremline. ??????
Сваком од нас дође вакат да се мало померимо у страну и пустимо млађане да преузму вођство. Старци треба на време да почну да се навикавају на тању храну. То важи како за људе тако и за остале животињске врсте. Па тако и за гремлине.
Коментатор истиче својих „доста година рада“ уместо аргумента. Исто као и атрибут „млађани“ који приписује аутору текста који коментарише. Етикете. Елита ово, елита оно. Етикете. Опет и опет. Ни слово „јат“ не помаже.
Старци често праве грешку и своју накнадну памет подмећу као мудрост.
Гремлине, престани да пишеш. Биће ти боље, видећеш.
Хвала @Стању ствари што је овѣх мојих нѣколико на брзину срочених мисли сматрало врѣдним да додатно истакне у виду засебног чланка. Премда ми се чини да иступања попут Чесноковљевог више нѣ заврѣђују ни коментар, колико год нас она раздраживала или растуживала. У сувише озбиљан период смо ушли да бисмо се на такве нѣсувислости уопште освртали.
@Србин који памти
Обично избѣгавам општење с онѣма који ми стављају примѣдбе због надимка који користим. У овом витруелном свѣту то ми нѣпогрѣшиво указује да је рѣч о површној особи, склоној бављењу тричаријама и нѣсклоној, па и нѣспособној за удубљивање у садржину рѣчи, мотиве, стање свог саговорника. Замишљам да је таква особа и у свакидашњем животу склона да о другима суди на основу спољног изгледа или имовинског стања, рецимо, умѣсто на основу њихових дѣла и поступака. Било је чак јунака који су само на основу надимка конструисали читав мој психопатолошки профил, што је тек испадало смѣхотресно:-))) Такве је боље заобилазити у широком луку, јер од њих сигурно нѣћете ништа корисно и паметно ни чути ни научити.
Но, пошто видим да мој надимак саблажњава и нѣке добре и побожне душе, нѣколико рѣчи о томе. Гремлин је биће из саврѣмене митологије: наоко добродушно и слатко створењце, све доклѣ га нѣко нѣ полије водом. Онда из њега излази триста бѣсова, што значи да баш и нѣје тако меден:-))) Осѣм због звучности и памтљивости, надимак Гремлин сам одабрао и због самоироније, пошто сам често ироничан и према другима. Видите, у младости сам многима, знанима и нѣзнанима, страшно личио на Исуса Христа. Сад, кад сам зашао у старије године, многима, опет личим на Светог Саву. Било би малчице нѣскромно да се због тога потписујем као Син Човѣчји или Сава Српски, зар нѣ?
Што се појма “елите” тиче – мислио сам да сам своју ироничност довољно јасно истакао стављањем те рѣчи у наводнике, па ми твоје примѣдбе нѣсу баш разумљиве (главни разлог што на овом сајту понѣшто напишем је што Стст нѣ посѣћују докони свезнадари и банални псовачи, већ људи који се труде да мисле и довољно писмени да своје мисли искажу разговѣтно, будући да смо, нѣпознати једни другима, ускраћени за могућност да се у разговору помажемо гримасама или махањем руку). Под “елитом” обично подразумѣвају школоване особе с извѣсним јавним утѣцајем, што се менѣ чини погрѣшним, као што ми се промашеним чини сматрати елитом тзв. “обичне” људе. Елита су људи са свѣшћу о Отаџбини и сопственој дужности, с образом и карактером, без обзира на њихову “познатост”. Такви су огромна мањина у свѣм слојевима сваког друштва, дежурни “чудаци” и “јуродивци”. Насупрот њима, огромну већину чине малограђани – и то у најбољем случају.
Толико од мене, драги Гагарине, жив ми и здрав ти био:-)))
@Gremlin
Morate se bolje informisati o svom nadimku, nije ga Spilberg izmislio! Kao nezvanicni distributer oruzja sam upucen u nedela vasih “imenjaka” :)))))))
@Бркоња Мргуд
Видиш, Мргуде, годинама гледам да се нѣ мало, него скроз „помѣрим у страну“ и вођење српско-руског удружења прѣпустим нѣком млађем, али никако да таквог млађег нађем, па макар га свѣћом тражио. Наш руски саоснивач је, ето, прѣминуо прѣ четири године, нѣ успѣвши ни у оноликој Москви да нађе родољуба који би га замѣнио. Тако је то кад радиш без муљања с интересним групама и везама. Ни пара, ни славе, ни поштене накнаде за уложени труд, само штета и понижења. Па се, видиш врага, нико нѣ отима за вођство. Можда си ти довољно млађан и паметан да ме одмѣниш и посао под таквим условима наставиш успѣшније и боље? Туце књига и брошура у сопственом издању, стотине код разних издавача у обѣ земље, десетине разних сајмова и изложаба, нѣколико међународних фестивала и крупних пројеката, филмова – све то можда нѣје Бог-зна-шта, али би тога било више и са бољим одјеком да у нашем друштву има више саучешћа и свѣсти о општем добру: Ово нѣје никакво хвалисање – општимо анонимно – већ илустрација чињенице да ништа нѣ причам напамет и да (можда!) за собом ипак имам конкретно искуство које желѣћима може бити од нѣке вајде. Даклѣ у питању је моја ТЕКУЋА, а не накнадна памет. Толико о АРГУМЕНТИМА. Уколико искуство за тебе нѣје аргумент, занима ме шта то јесте? Нѣмам ништа против тога да ми набројиш сопствена достигнућа, па да размѣнимо искуства? Иначе, тренутно живим педесету годину живота, што значи да ипак нѣсам толико ишчилѣо и онѣмоћао да бих морао у „пензију“ коју никад нѣћу имати. То ми ни биологија ни важећи закони још нѣ допуштају:-)))
Друго. За разлику од тебе, прѣ но што сам ишта написао, потрудио сам се да о аутору понѣшто сазнам, пошто за њега никад нѣсам чуо. Испоставило се да има врло танушну биографију: https://www.kp.ru/daily/author/819860/ Дѣчко има 35 година, мало је видѣо свѣта, па мисли да много зна, иако у Србији канда никада нѣје био. Пише и стихове, а каријера му је вртоглаво кренула у висине послѣ објављивања оде Путину, на којој би му позавидѣли и стари дворски пѣсници. Патриота човѣк. У складу с тѣм је и његов надмен, поучителни тон. Празан лонац најгласније звечи, довољно сам матор да његов звук прѣпознам, Нѣма ту никаквог „етикетирања“.
Надам се да ти је допрло до мозга колико си баналан испао и будалаштина налупетао у свега нѣколико рѣченица?
@Гремлин
Ваистину!
@Гремлин
Ја сам само хтео да пецнем, а сад видим да је заболело.
То ми није била намера, па ми је сад жао.
Ја не знам ко сте Ви (више нисмо на ти). Можда је Гремлин нека призната и широко позната величина, не знам. Видим да се позивате на своје године, искуство, рад, дела, резултате…
И све то иза псеудонима?
Мени је то чудно, признајем. Осим ако Ваш псеудоним није опште познат, а ја некако пропустио да то региструјем? Можда имам Ваша сабрана дела у кућној библиотеци? Или сам вас читао у школској лектири? Или сте неки инфлуенсер? То је свакако могуће, веровао ја то или не. Имам неке књиге у којима се користи слово “јат”, али – проверио сам – аутор није Гремлин. Тамо се Гремлини уопште не помињу.
Али – ко год да сте – не би требало себи да узимате за право да било кога посипате арогантним и увредљивим шлајмом, па био он љути противник и непријатељ, био он издајник, Путинов полтрон, био он ово или оно, или био само “млађан и неискусан”… Колико год реченица да је дугачка или кратка његова (једина?) биографија на Интернету. Кад неко изнесе у јавности став са којим се не слажете, он тиме није увредио Вас лично. Ви сте ту небитни. То евентуално може бити прилика да полемишете са тим ставом или да га коментаришете неким противставом, а не да вређате онога који је изнео тај став. Па чак и да је лично Вас увредио, то није разлог да му се узврати увредама пре било чега другог. Свако ко износи увреде исповеда самог себе. Чак и кад се крије иза псеудонима, као нас двојица. Има о томе доста у књигама са “јат”…
Мој аргумент је само један – узмите текст свог изворног коментара и избаците све увредљиве епитете из њега. Од оног “жутокљуни” на почетку па до оног “цинцулирања” на крају… Шта је остало? Ако нећете Ви, била би то добра вежба за ове што су Вас “лајковали”. Или за уредништво “Стања ствари”, што да не?
Ето, Гремлине – тим Вашим увредљивим тоном је био инспирисан мој претходни коментар. Ако ће Вас то умирити, у шта не верујем, извињавам се и повлачим сваку своју реч.
А савет да престанете са писањем јесте био провокација, признајем, али можда и није будалаштина. Толика горчина… Човече, … престаните себе да трујете.. читајте поново књиге са “јат”.
@Brkonja Mrgud
Svako ko se obraca javnosti, obraca se meni, za ostale ne znam! Kada Vucic kaze da je EU cilj Srbije, on kaze:” Visestruki, to je tvoj cilj” i tu stvar postaje licna, za ostale ne znam, mozda im je to stvarno cilj.Vucic, kao predsednik, se bavi mojim zivotom, i Vasim, ali to je Vasa stvar.Svako ima pravo da komentarise, jer se tice svakog. Pristojnost je pristalost situaciji, nije pristojno smejati se na sahrani, ali smeh nije nepristojan, a neke situacije zahtevaju nepristojnost! Mozda lepa rec gvozdena vrata otvara, ali vrata treba i zatvarati, a ruzna rec zatvori staklena vrata bolje nega da vrata budu od gvozdja.
Tekst Rusa je sjajan !!!! Prvo, ironican je, obraca se Srbima na nacin na koji im se obraca diktator: “Deset puta bismo bolje ziveli da uvedemo sankcije Rusiji!”. Rus kaze:”13 puta, ako budete uz Rusiju”.Sve se u nasoj politici svelo na (pod)zemni zivot i to je donelo pobede coveku koji je prodavao drzavne frekvencije, kao ministar informisanja, unistavao vojsku, kao ministar vojske, rukovao se sa Tacijem, kao turista, ali je rekao:”Ekonomija je patriotizam”. Rus vidi sta kod Srba pali, nasuprot “uzvisenim” komentarima po sajtovima i jutjubu, pa misli: “Daj da i mi, Rusi, iznesemo ponudu”, i ona je mnogo bolja od Fursovljeve ponude da napravimo mesovitu rusko-srpsku komisiju koja ce saciniti plan za izumevanje nove nauke koja ce izumeti novi sistem (ovo je toliko zaumno, da umalo nisam nakucao komentar na tekst jednog od autora kojeg vise ne komentarisem). Nema kod Ruje “nove nauke”, “pravoslavlja”, “slovenstva”, vec ono za sta Srbi glasaju, sta moze da se kupi na trafici !!! Ja bih mogao da dokucam zasto je bolje kupiti MiG-35 od 45 miliona dolara, nego “Rafal” od 120 miliona, plus francuski opsluzitelji koji idu i kod Hrvata i kod nas! Ali, verujem da je vecina vise zainteresovana za “novu nauku” (Fursov spominje kognitivizam o kojem sam ja citao u “Galaksiji” kao klinac, dok je Fursov na partijskim sastancima razvijao socijalizam).
Elem, tekst ruskog autora se moze shvatiti kao ironija s obzirom na ono sta Srbi tvrde, a za sta glasaju, a moze i kao konkretna ponuda. Tesko je reci sta je bolje!!!
@Visestruki…
Пажљиво сам прочитао и све ми је јасно. Не знам за Вас, али мени је тотално отворило очи.
Жао ми је само што је ово наше дружење тако кратко трајало. Ваљда ћемо некад поново налетети једни на друге…
Поздравите друштво.
@Бркоња Мргуд
Ништа нѣје заболѣло, то би било смѣшно. Само сте просули воду на нѣког ко нѣје кокош, већ Гремлин (то смо већ објаснили). Прихватам с радошћу Ваш нови тон и прѣлазим на Ви. Како ми се нѣко обраћа, тако се ја обраћам и њему. И то Вам је пола одговора зашто реаговах како реаговах.
Прѣскачем Ваш пасус о псеудонимима, лектири, величинама… Опет потпун промашај. Дали сте нѣке примѣдбе, нѣшто нагађали, па промашили поенту. Прѣдложих Вам да ме одмѣните, и нѣ мислите да је то речено ради стилске фигуре, та Вам понуда још стоји (на њу ми нѣ одговористе). Набројах укратко да смо понѣшто учинили, под каквим условима и по коју цѣну. Нѣ ради хвалисања, чисто као упозорење.
У српско-руску причу сам ушао по наговору руских пријатеља, нѣје то моја памет и идеја. Имао сам 27 година, знао понѣшто о Русији и једноставно прихватио пружену руку. И бескрајно сам им захвалан, зато што ме је то искуство бескрајно обогатило. Нѣсу то били утѣцајни људи, али су били прави руски, па зато и српски родољуби. Поменути саоснивач је на крају умръо у Србији, сахрањен, по сопственом аманету, у српској народној ношњи, у српској земљи, на манастирском гробљу. Прва његова фотографија на интернету појавила се тек послѣ смрти, јер за живота нѣје хтѣо да се без потрѣбе истиче у јавности, по налогу свог духовника. Даклѣ, ако је нѣком за утѣху – Арчибалд Рајс нѣкад, или Хандке и Анри Гујон данас нѣсу никакви изузеци, има подоста странаца који наш народ цѣне, воле и боре се за њега – то што их ми нѣ примѣћујемо и вагамо дарове нѣје њихова грѣшка. Послѣ свега, врло сам поносан што ме судбина спојила с таквим људима и што ми се пружила прилика да као прѣдставник свог народа нѣким добром и њима узвратим.
Сад о “ароганцији”. Чудно је да њу видите у мојим рѣчима, а нѣ видите је у начину на који је Чесноков исказао свој “став”, како његово писаније називате. Замислите: он као освѣшћени “Рус” држи о нѣчему прѣдавање нѣким нѣзнавеним “Србима”. Тешко је замислити већу надобудност. Он, као прво, нѣ врѣђа мене, Гремлин је ту заиста нѣбитан, већ оне Русе који су се за Србију стварно жртвовали, који су за њу гинули, рањавани, губили здравље, улагали своју имовину. Дѣчко једноставно у животу ништа нѣје урадио за нашу земљу да би смѣо себѣ уопште дозволити да нам се тако дрско обраћа, – на страну то што му “писмо” личи на размишљања малог Ђокице. Одговорио сам истим тоном, ништа више од тога. Попу поп, а бобу боб. Нѣмам никакав проблем да безобразника шутнем у дупе, називао се он Русом или Нѣмцем.
За горчину сте у праву. Знам да је то лоше. Тѣши ме да су је били пуни и Кочић (на крају полудѣо), Домановић, Црњански, Драинац и многи други који су ми узор, а којима нѣсам дорастао.
Ви Срби сте жешће збркани. Кад човек прочита ваше коментаре, мање разуме тему разговора, али почиње да разумева вас 🙂
@Гремлин
“…Арчибалд Рајс нѣкад, или Хандке и Анри Гујон данас нѣсу никакви изузеци, има подоста странаца који наш народ цѣне, воле и боре се за њега…”
Лепо је што сте ово поменули. Подсетило ме је на мој мали повремени хоби, да проналазим историјске личности који су били намерни Срби, управо супротно данашњим граџанистичким смрадовима који се сматрају случајним Србима.
У ову категорију не убрајам Русе, јер њих сматрам толико цивилизацијски блиским нама да им је природно да су међу Србима своји, као што смо и ми међу Русима своји. Говорим о оним народима којима је блискост са нама ствар личног избора а не цивилизацијске датости. Ево само неколико примера оних којих се сећам без напора:
Пољаци: Станислав Винавер (пољски Јеврејин), Станислав Краков (зависно од тога који су извори тачни, његов отац је био или пољски Јеврејин или припадник нижег племства, шлахте).
Немци: Павле Јуришић Штурм, Ђорђе Рош (једини мирјанин сахрањен на хиландарском гробљу), Душан Рош, Роман Сондермајер, Тадија Сондермајер, Владислав Сондермајер, Станислав Сондермајер (погинуо у церској бици са непуних 16 година).
Роми: Ахмед Адемовић
Да парафразирам Милана Ружића: “наши” граџанистички смрадови не да нису ни до колена свим овим намерним Србима набројаним горе, него нису ни до репа било ком коњу који је издахнуо у оном мору крви на Косову.