Владимир Коларић: Руско-српска посла или О тексту С. Правосудова и одговору М. Бабић

Не може се рећи да већина Руса, па ни припадника њихове интелектуалне и политичке елите, познаје актуелне прилике у Србији, као и српску историју и културу. Али би требало да их познају они коју су за то задужени, или су сами себе прогласили стручњацима.

Владимир Коларић на Криму

Моје искуство са Русима јесте једна врста заинтересованости, и вредносно позитивно пре него негативно оријентисане предрасуде. И врло честа потреба да изразе свој стид због тога што су „деведесетих издали Србију“ и спознају да су тада „Срби ратовали уместо (или за) њих“. Тако нешто сам чуо и он империјалних и од демократских националиста, и од евроазијаца и од комуниста. И такозвани либерали, бар они са којима сам ја имао посла, у већини су показивали разумевање за историјску позицију Србије у протекла четврт века. Деловало је да су напросто желели да буду фер, уз довољно свести да свој анимозитет према актуелном политичком руководству и државотворном курсу Русије не би требало исказивати преко српских леђа.

Наравно, традиција перцепције Срба као „неверне браће“, као и руска империјална надменост нису од јуче. Велики философ и писац Константин Леонтјев је још у другој половини 19. века писао како Срби желе да буду још само један од малих европских народа, односно обични европејски буржујчићи. Али зар и неки међу Русима, а који нипошто нису некакав „издајнички шљам“ или „продане душе“, већ значајни припадници своје културе, и данас не желе да Русија буде напросто још једна међу европским земљама?

Србија је на граници, Русија у дубини. То Русији даје сигурност и самоувереност, али и недовољну свест о опасности. Некада и недовољно познавање или замућену перцепцију (правог) противника.

То је напросто тако. Идеолошка доктрина данашње Русије усмерена је ка стварању универзално прихватљиве вредносне матрице, која неће имати само одбрамбену и за унутрашње прилике интегративну функцију, него једну свесветску афирмативност, која би широм света могла да буде прихваћена као алтернатива постојећем политичко-идеолошко-економском поретку и вредносном систему на ком почива. Да ли господин Правосудов дели овакву концепцију руске државне политике, или мисли да у том будућем универзализму неће бити места за Србе?

Срећом, Правосудов није гласник званичне руске политике према овим просторима, мада можда шаље неке поруке. На великим силама је да понекад и прете и упозоравају, и то је у реду. Али да ли је у реду (и да ли је паметно) после јасне подршке председника Путина Вучићу пред председничке изборе у Србији, и у ситуацији када Црна Гора улази у НАТО, а Македонији прети хаос?

У већини се слажем са врло прецизним одговором госпође Милане Бабић на текст Сергеја Правосудова.

Са Правосудовом се свакако слажем у једном – Србија ће на крају, како је то и нормално, сама морати да решава сопствене проблеме и тражи своје путеве. А да ли ће они увек бити у сагласности са руским интересима, зависиће не само од Србије, него и од Русије.

Без априорног одбијања сваке критике као „звоцања“ и позивања на „чишћење у сопственом дворишту“, господина Правосудова би требало позвати да поради на озбиљном промишљању даље стратегије Руске Федерације на Балкану и према српском националном корпусу, јер рекло би се да ту све није баш у најбољем реду. А то је, опет и нажалост, у већини руска ствар. Српска ствар је најпре у томе да се ослободи комплекса ниже вредности, и према Истоку и према Западу, шта год тај Исток и тај Запада били, или хтели да буду.

Advertisements


Категорије:Разномислије

Ознаке:, , , ,

2 replies

  1. Па добро, није да нема руских стручњака за Балкан, и није да се не чују.

    Свиђа ми се

  2. Читао сам поменути текст Леонтјева и он тамо тврди да су руски интереси на Балкану – „грчки свештеници и црногорски ратници“. Знамо где су и једни и други данас, а знамо и где је Србија, па свако нека промишља на свој начин.

    Русија је за нас цивилизација којој треба вредносно да тежимо, али ми смо ми за њих још увек само допадљива егзотика. Као за нас Лужички Срби. Знамо да смо сродни, али не знамо много више од тога.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s