У пет општина Републике Српске није рођена ниједна беба

У периоду од 1991. до 2020. године број људи на простору Републике Српске умањен је за око 300.000, а од тога, њих 70.000 нестало је са негативним природним прираштајем

Извор: Херцеговац

БАЊАЛУКА – Све општине и градови у Републици Српској уписале су прошле године већи број умрлих него рођених, а у пет локалних заједница лани није стигла чак ни једна беба и то у Језеру, Трнову, Купресу, Источном Дрвару и Источном Мостару, показују најновији подаци Завода за статистику РС.

Демографски стручњаци упозоравају да су трендови у структури становништва све негативнији, а аларм за узбуну већ одавно је упаљен.

– Негативан природни прираштај евидентиран је прошле године у свим општинама у Српској. Међутим, то је тек 15 одсто губитка становништва. Оно што додатно продубљује лоше стање јесте исељавање, које је и кључни проблем у овој области – истиче за “Глас Српске” демограф Стево Пашалић.

Према његовим ријечима, у периоду од 1991. до 2020. године број људи на простору Републике Српске је умањен за око 300.000, а од тога, њих 70.000 нестало је са негативним природним прираштајем, а остало отпада на исељавање.

– У савременим демографским кретањима важна је и структура становништва. Код нас је све више старих до 65 и више година, него младих што је такође поразан податак који утиче на цјелокупну економију и њен развој – истиче Пашалић.

Република Српска: Број умрлих у 2020. већи за 11,7% него 2019. године

Да би демографски проблеми били ријешени потребне су, како истичу стручњаци, дугорочне мјере.

– Прва од тих мјера јесте управо развој економије и запошљавање младих, гдје би им се обезбиједили стабилни и солидно плаћени послови, да би остали на овим просторима. Међутим, наша економија тешко апсорбује таква радна мјеста, јер оно што имамо јесте неквалитетно запошљавање или са ниским примањима или на одређено вријеме. Са друге стране, Европска Унија и западне земље отвориле су границе за радну снагу и логичан слијед је да ће становници одлазити – каже Пашалић.

Он истиче да је миграција увијек било и да их никада не можемо скроз зауставити, али да се могу ублажити.

– Боље и лакше рјешавање стамбених питања је такође једна од кључних мјера која би донекле зауставила исељавање младих. Примјер је Србија, која, ево, младима и младим брачним паровима даје разне олакшице по том питању – наводи Пашалић, који је у недавно објављеној студији под називом “Рецентна демографска кретања – колико дјеце треба Републици Српској” и указао на све проблеме и начине на који би се могли ријешити.

У том документу је, између осталог, истакнуто и да су интерне миграције на релацији село-град испразниле бројна насеља у БиХ и Републици Српској, а највеће смањење биљежи се у брдско-планинским просторима.

Стево Пашалић (Извор: Глас Српске)

– Такође, не постоје прецизни подаци о спољним миграцијама, али одређене умјерене процјене говоре да је у посљедњих седам година из БиХ иселило 228.720 становника, углавном млађих од 40 година – наведено је у студији, гдје је истакнуто и да крај пандемије вируса корона неће зауставити процес депопулације, јер се од осамдесетих година у БиХ не рађа довољно дјеце за просту репродукцију, а од 2007. године биљежи се негативни природни прираштај, односно, у Републици Српској од 2002. године.

Стево Пашалић каже да је у петак у Бијељини одржана конвенција на тему “Како да се спасимо од демографског слома”, на коју су били позвани представници свих локалних заједница.

– Нико није дошао. Тиме смо све рекли. Сви само говоре о уобичајеним новчаним давањима за наталитет и слично, што није лоше, али то неће ријешити ни један одсто проблема – тврди Пашалић.

Опрема: Стање ствари

(Херцеговац, 25. 12. 2021)



Categories: Вести над вестима

Tags: , ,

Оставите коментар