Стефан Вукоје: Tиха велеиздаја Косова и Метохије

Док велеиздајници гласно вичу како никад неће признати независност Косова, њихови српски изроди седе у шиптарско-терористичкој тзв. „влади“. Шта је то, ако не признање Републике Косово?

Фото: Depositphotos

Полако, али сигурно, спроводи се једна од највећих и најгорих велеиздаја, икада забележених у историји земље Србије. Спроводи се велеиздаја вековне српске земље, Косова и Метохије. Домаћи велеиздајници, на најподмуклије могуће начине распродају Свету српску земљу, која је вековима крваво брањена и чије је тло и данас натопљено српском крвљу.

Годинама уназад, домаћи велеиздајници су мало по мало продавали Свету српску земљу. Када је после бомбардовања Србије од стране злочиначког НАТО пакта, српска војска напустила јужну покрајину, и оставила сопствени народ на милост и немилост непријатељу, тада почиње највећи пакао за Србе на Косову и Метохији.

Како се не запитати, како је могуће, да је једна држава, предала свој народ у руке оних, који су их убијали, у руке оних који су их клали, у руке оних који су им вадили органе, у руке оних који су се играли фудбала са одрубљеним српским главама?

Ни кад је дошла та, за Србе на Косову и Метохији несрећна 2004. година, када је горело све на Светој српској земљи, од, вековима старих манастира и цркава, преко српских кућа, до српског културног наслеђа, ни тада српска власт није послала војску, како би заштитила свој народ.

Још једном се питам, да ли овако нешто има игде на свету? Да ли и друге државе овако поступају према свом народу, који се налази у великим невољама? Да ли их заборављају и препуштају непријатељу?

Како су се власти у Србији мењале, издаја је бивала све већа и већа. Слепи послушници Америке и Европске уније, испуњавали су све, што им је наређено, како би и даље остајали владари, како би и даље поседовали новац, богатство, луксуз, комфор, удобност…

Александар Арсенијевић: Ко да ми отме из моје душе Косово!

Док су српски изроди седали у удобним фотељама, док су угађали себи, док су живели у вилама и разноразним уживањима, српски народ на Косову и Метохији је преживљавао прави пакао. Без велике медијске помпе, у годинама које су иза нас, продаја Свете земље, текла је по плану непријатеља и финансијера шиптарског тероризма, Европске уније и САД. Мало по мало, како би за Србе била „безболна“, издаја је постајала све подмуклија и опаснија. Српски велеиздајници су бивали све успешнији у њој. Тако су се дрзнули, да поставе државне границе на сред Србије, којим су одвојили јужну српску покрајину од остатка земље. Те државне границе, које су поставили и дан данас називају административним прелазима, тиме обмањујући српски народ.

Да ли овакав поступак неко може оправдати? Да ли неко може рећи да ово није велеиздаја? И док Срби до дана данашњег у сопственој држави преко те државне границе, морају да пређу са личном картом, као што прелазе границе и са осталим државама, домаћи велеиздајници се ни ту нису зауставили.

И тако дође та несрећна 2013. година. Ова година ће остати упамћена као симбол велеиздаје Косова и Метохије. Те године, српски злотвори су повукли државу Србију са Косова и Метохије, односно све институције државе Србије. Поред тога што нису марили за Србе који живе на окупираној територији, нису марили ни за Устав, који су на најгрубљи начин погазили и пљунули. Није им ништа значило ни то, што у Уставу јасно пише, да је Косово и Метохија саставни део Србије, ни то што их Устав спречава да потпишу противуставни Бриселски споразум. Без икаквих санкција, иако су починили кривично дело велеиздаје, након тога, настављају по плану у својим намерама и свом доприносу у стварању „Републике Косово“ на територији Србије.

У годинама које следе, парчали су мало по мало, део по део, Косова и Метохије, правдајући то што раде, разноразним изговорима. И док огромна већина српског народа ЕУ и САД сматра непријатељима, српски велеиздајници су им попут верног пса, трчали у наручје, не одбијавши им ни једну њихову заповест. Тако су се заповести ређале једна по једна. Тако дође и она, којом су западни налогодавци захтевали да се окупираној територији Србије додели државни позивни број, који ће гласити +383. Наравно, као и све претходне заповести, српски велеиздајници су испунили и ову. И тако окупирана српска покрајина добија државни број, и стаје раме уз раме са државом Србијом, чији је позивни број +381.

Издаје су се даље само ређале, те је тако дошла на ред и предаја целокупног енергетског система, који је предат у руке шиптарских терориста и који од недавно више не функционише под системом државе Србије, већ се налази под контролом Албаније.

Матија Бећковић: Ако предамо Косово, можемо дати шта год хоће – тада више ништа није наше

Најновији велеиздајнички потези, тичу се регистарских таблица. Наиме, српски велеиздајници су донели одлуку, да се регистарске таблице на аутомобилима прелепљују налепницама, како би могли да пређу државну границу, коју су исти ти велеиздајници поставили. Те налепнице служе да прекрију грб и ознаке Републике Србије и само тако Срби могу да возе по окупираној покрајини. Наравно и овај велики пораз, прогласили су за победу.

Док Албанци делима активно раде на стварању велике Албаније, српски издајници раде само језиком. И тако су недавно укинути гранични прелази између Албаније и окупиране српске покрајине, наравно без икакве реакције власти Србије. Пројекат велике Албаније се без проблема, активно спроводи, док они који треба да спрече тај пројекат, ћуте. А у народу се каже, да је ћутање знак одобравања. Можда су бар могли да издају једно званично саопштење за јавност или да „осуде“ стварање велике Албаније, пошто су по томе постали надалеко препознатљиви.

Њихово једино оружје у борби против шиптарског тероризма јесте издавање званичних саопштења за јавност, и кукњава, у чему највише предњачи Канцеларија за Косово и Метохију, којој је то основни посао и смисао постојања. Док се пуца на Србе на окупираном Косову и Метохији, они издају којекаква саопштења по друштвеним мрежама, што представља врхунац лудила, које одавно влада овом јадном и уништеном земљом.

Док велеиздајници гласно вичу како никад неће признати независност Косова, њихови српски изроди седе у шиптарско-терористичкој тзв. „влади“. Шта је то, ако не признање Републике Косово?

Њихов циљ је одавно јасан, а то је да у свести српског народа створе то, да је Косово и Метохија одавно изгубљена територија, да треба да „оставимо прошлост и идемо напред“. Желе да нам поруче да нам је Косово и Метохија омча око врата, које треба да се ослободимо, како би могли да кренемо напред, како би могли да уђемо у ЕУ, иако та ЕУ отворено показују огроман презир према нама. У томе им свакодневно помажу телевизије и остали медији у Србији, који су окупирано Косово и Метохију одавно прогласили за државу, па тако у циљу да народу што више исперу мозгове, користе злонамерне термине као што су: „председник Косова“, „премијер Косова“, „председник Скупштине Косова“…

Марија Великић: На Косову и Метохији живе људи!

А да не помињемо огромна природна богатства Србије на Косову и Метохији, које нам отимају и краду „промовитељи демократије“, САД, Немачка и остали окупатори, којима домаћи издајници верно служе. Никад, ни реч нису проговорили о томе.

Док они успешно спроводе своје замисли по наређењу својих пријатеља са запада, Срби спавају дубоким сном. Непознато је до када ће спавати, док им парчају и отимају земљу. Можда ће се пробудити онда, када на ред дође отимање и парчање Рашке области, Војводине и осталих делова Србије? Размишљају ли да ће можда тада бити прекасно? Где је у Србима данас онај борбени, витешки и несаломиви дух, који су имали њихови преци, који су се јуначки борили за ову земљу? Где нам је њихова храброст и неустрашивост? Јесмо ли постали кукавице? Стиде ли нас се наши преци? Сећамо ли се клетве Светог кнеза Лазара, који је дао своју главу за ову земљу и то баш на Косову и Метохији? Шта би данас рекли српски мученици, који су своје животе дали за Косово и Метохију, који су се борили за Косово и Метохију? За шта су они гинули? Да би је домаћи велеиздајници продали и предали непријатељу?

Ако то дозволимо, онда ни не треба да постојимо као народ.

Опрема: Стање ствари

(Српски глас)



Categories: Преносимо

Tags: , , ,

Оставите коментар