Јелица Ћирика: „Њу ејџ“ и његове замке

Покрет „Њу ејџ“ сматра да ће само светска влада бити у стању да управља глобалним мозгом. Та светска влада спроводиће нови тоталитаризам стапањем идеја стварања поља планетарне свести и еколошке кризе

Јелица Ћирика (Извор: Лична архива)

Ново доба (New Age Movement) је покрет, синкретистичко учење, филозофски систем, који претендује да постане универзална религија. Ново доба је иницијатор и покровитељ низа верских покрета и група. У себи садржи различите елементе монотеистичких религија, примитивне религијске праксе (анимизам, паганизам, политеизам, шаманизам), далекоисточне религије (хиндуизам, будизам, тантризам, таоизам), теозофију, антропозофију, космологију, гностицизам, пантеизам, као и разне старе и нове технике, алтернативну медицину, реики, реинкарнацију, спиритизам, парапсихологију, астрологију, тарот, хиромантију, кристале, чакре, медитацију, јогу, реконективно исцељивање, астрохилинг, хипнотерапију, визуелизацију, квантне скокове, биоенергију, тетахилинг, ченелинг, астрална путовања итд.

У оквиру Новог доба влада политички курс „Нови светски поредак“, који подразумева брисање националних особености, верске посебности, формирање једне светске религије, светске владе и једне светске војске и полиције. Главно питање успеха „Новог светског поретка“, своди се на релативизацију и дедогматизацију главних светских религија: хришћанства, ислама, јудаизма, хиндуизма и будизма и њихово зближавање. Циљ је утапање хришћанства у источњачке религије и догматизовање екуменизма, а на национално-државном плану афирмисање космополитизма; развијање грађанске једнакости, културних вредности, уз посебно пажљиво пропагирање хуманизма (хуманизам без Бога), као цивилизацијско достигнуће у замену за традиционално-верске врлине.[1]

Не зна се тачно када и како је настао термин Ново доба (New Age). Од појаве теозофије и објављивања дела њеног оснивача Јелене Петровне Блавацке, Тајна доктрина: синтеза Науке, Религије и Философије 1888. године употребљава се термин Њу ејџ. Замисао о Новом добу и његовим „религијама“ утврђена је 1893. године у Чикагу, када је сазван „светски верски парламент“. Године 1894. почиње излазити недељник Ново доба (The New Age), а 1907. откупљује га група писаца на челу са Холбруком Џексоном и Ричардом Алфредом. Часопис се коначно окреће мистицизму, након сусрета Алфреда са Успенским, руским философом, учеником Георгија Ивановича Гурђијева, који је изучавао езотерију по будистичким заједницама. Антропозофском друштву Рудолфа Штајнера, бившег сарадника Блавацке и члана теозофског друштва, и неотеозофском друштву на челу са Алисом Бејли по многима се приписује оснивање Њу ејџа. Теозофија и антропозофија афирмишу екуменистичка и универзалистичка питања и пропагирају идеју стварања једне религије, једног светског универзалног, спиритуалног правца, кога ће водити универзално братство човечанства.

Први број часописа „The New Age“, 2. мај 1907. (Фото: Википедија)

Средином шездесетих година прошлог века Калифорнију је захватила културна револуција, такозвана хипи култура. Овај покрет контракултуре устао је против „америчког начина живота“, оличеног у традиционалном друштвеном поретку, грађанском моралу, материјалистичким вредностима потрошачког друштва. Основне вредности које је промовисао овај покрет су ослобођење појединца, мир, братство и љубав. Дубоко трагање за мистичним одбацило је хришћанске догме и предност дало гуруима с истока. Постојала је жеља за истраживањем екстремних психичких стања, и стварности на основу нових образаца. У те сврхе коришћене су халуциногене дроге пејотл и ЛСД, чији је главни промотер био професор психологије на Харварду Тимоти Лири.

Дугина породица живе светлости (The Rainbow Family of Living Light), позната и као Дугино племе, била је једна од таквих заједница која је окупљала људе широм света, на принципима духовности, мира и ненасиља. Дугина окупљања започела су као окупљања хипика 1972. године у САД, да би се убрзо проширила по Европи и свету.

Ново доба – доба Водолије

У средишту филозофије Новог доба је астролошки феномен уласка у ново астролошко доба Водолије. Наиме, осовина Земљине ротације прави са еклиптичном равни угао од 23°28`, тако да се раван небеског екватора не поклапа са еклиптичком равни. Пресек тих двеју равни јесте линија равнодневица. Пролећна равнодневница се услед узајамних кретања Земље, Месеца и Сунца јавља редом у свим сазвежђима, али у супротном смеру од кретања Сунца (прецесија). Да пролећна равнодневица пређе целу еклиптичку путању потребно је да прође 25.760 година. Та путања подељена је на  дванаест зодијачких сазвежђа, тако да равнодневица у сваком од њих остаје по 2.146 година. Тренутно се равнодневица налази на тачки прелаза из сазвежђа Рибе у сазвежђе Водолије. Развој људских цивилизација у директној је вези са овом астрономском појавом, што се назива астроисторијом. Ером Риба доминирало је хришћанство, док се у епохи Водолије очекује морални идеализам вишег нивоа, правда, хармонија. Са доласком доба водолије сматра се да ће људска религиозна мисао еволуирати и човек „духовно прогледати“ и саобразити се са вишим космичким сферама и световима. Највиша космичка реалност је свест или јаство – некаква безлична божанска свест, а ми људи и универзум смо само еманације те свести на нижем нивоу. Припадници покрета верују да је целокупно човечанство, целокупан живот и све у свемиру духовно повезано и учествује у истој енергији.

Ново доба такође практикује неопаганизам и геистичку философију (Γαια – Земља, грчка богиња,  „Мајка Земља“), промовишући себе заштитником „зелених“ (еколошки покрети). На површини Земље ствара се глобални мозак Гее. Електронска мрежа над површином Земље је њен централни нервни систем у коме ће свако људско биће представљати један неурон. Еколошка криза која хара Земљом захтева решење, а глобални мозак, тј. себе свесно и солидарно човечанство, то омогућава.

Један од многих облика Њу ејџа је свакако неопаганизам. Савремени паганизам представља модерне реконструкције прехришћанских религија и спиритуалних праваца. Овај феномен промовише повратак „Мајци Природи“ и надахњује оживљавање древних паганских духовности, чији су битан сегмент магијски ритуали. Виђења света и човека разликују се од покрета до покрета. Следбеници словенског неопаганизма себе називају „родновери”, хетенизам је савремени германски паганизам, асатру је његова скандинавска верзија. Заступљене су грчке баханалије и келтски друидизам. Наравно, незаобилазна је Вика и бројне друге организације модерних вештица.

Следбеници Новог доба инсистирају на остваривању потенцијала људског мозга, јер људи користе само десети део свог мозга. Покрет за остваривање људског потенцијала настао је у Институту за психолошка и психијатријска истраживања Есален, у Сан Франциску 1961. Од овог покрета Ново доба преузело је велики део техника за боље коришћење потенцијала мозга, како би његови поклоници постали „нови људи“.

Људски идеал који предлаже Ново доба је апотеоза човека путем техника преображаја сопствене свести у чијим дубинама постајемо једно с Богом. У технике мењања свести, које уводе мозак у стање алфа таласа, спадају:  хипноза, холотропско дисање, channeling, rebirth, астрално путовање, Силва метод итд. Ове технике представљају замену за дрогу, они су рафиниранији облик токсикоманије. Потреба за дрогом надомешћује се мистичним искуствима, а све представља лажну духовност.

Опасности Новог доба

Присталице Новог доба често се позивају на науку, али се користе квазинаучном методологијом. Предност се даје интуицији и непосредном искуству, уз често конзумирање психотропних супстанци. Дакле, њуејџерима дрога открива истину (!).

Следећа критика Новог доба је да се религије узимају произвољно, сегментарно – сведоци смо, у ствари, псеудооријентализације западне културе. Да и не помињемо да су многи „гуруи“, „лајфкоучеви“ и други „учитељи“ обични шарлатани, чак и криминалци у својим земљама.

Своју активност Нови светски поредак спроводи у свим областима људске делатности – науци, култури, уметности, религији. Његов уплив је све агресивнији у политичко-правном смислу, кроз увођење разних планова, прописа и закона. Холистичка парадигма Новог доба заправо доноси нови тоталитаризам. Његов најопаснији сегмент је убијање духа.

Ново доба убија идентитет појединца, јер појединац без граница не може имати стабилан идентитет. Превазилажење личности уништава идеју о појединцу које су развиле грчко-латинска, јудејска и хришћанска култура.

Поред превазилажења личности, Ново доба има тенденцију да обрише верска обележја, односно уклопи их у свој концепт. Муслимани, Јевреји и хришћани треба да буду уједињени ради богослужења под једним кровом. У Берлину, у револуционарном пројекту названом „Кућа једног“, положен је 27. маја 2021. камен темељац вишеконфесионалног храма, чији завршетак се очекује у наредне четири године.

„Кућа једног“ у Берлину (Извор: Дојче веле)

Потрага за суштаством у Новом добу има потребу да буде инструментализована, што управо често и бива, те долази до духовних манипулација и прања мозга, у сектама на пример. Спуштање на алфа таласе посредством транса, хипнозе, медитације, депривације сна, холотропског дисања и слично, изазивају стање умањене психичке отпорности, чинећи човек веома подложним сугестијама. „Аспирант, поготову ако је изгубио контакт и везу са околином и ако нема жеље да поправи односе са својим окружењем, може постати беспомоћна играчка у рукама учитеља. Могу му се давати упутства, објашњења, утицати на брисање старих навика и успостављање нових, утискивати симболи, поруке и правила понашања, чак и наредбе. Посебно чест случај овакве злоупотребе имамо код секти које употребљавају медитацију.“ [2] Неретко, последице по ментално здравље могу бити катастрофалне, водећи ка располућењу личности, што је у опису тешких психијатријских обољења.

Врло перфидно, а екстремно опасно, Ново доба уводи езотеријске, магијске садржаје и окултизам у популарну културу и људску свакодневицу, услед чега људи то доживљавају као забаву, потпуно несвесни опасности. Најбољи примери су разне технике гатања, нумерологија и „краљица“ окултних дисциплина – астрологија. Познато је сведочанство Јање Тодоровић:

„Од прекида свог професионалног бављења послом ,астрологаʻ, било ми је потребно најмање две године да духовно оздравим, да се опоравим од погубних последица по душу и тело услед лакомисленог уплитања у забрањена знања и тајне непотребне човеку, осим на сопствену пропаст. Многи који крену овом стазом болују од нејасног уверења да чине богоугодно дело, да помажу људима и служе Богу, не слутећи да је ,богʻ коме служе – сатана…“[3]

Како смо видели, човек је дословно употребљен као материјал за обликовање. Тако је настао фантазам о новом човеку којим је потпуна контрола над појединцем учињена легитимном. Тако долазимо до парадокса да се у вредносном систему, који наводно пропагира слободу избора, дешава управо супротно.

У политичком смислу, Ново доба сматра да се владајуће структуре држе застарелих концепата и да се државе показују неспособним да се суоче са великим планетарним изазовима. Стога треба рећи „не“ националној држави и начелу националног суверенитета.

Појединци не треба да се труде да буду друштвено активни у грађанском друштву, јер до истинске промене друштва долази мењањем сопствене свести. Грађанин са својом традицијом, културом, домовином, припадностима, дужностима – нестаје, како би његово место заузео нови планетарни човек у служби глобализма.

Ново доба сматра да ће само светска влада бити у стању да управља глобалним мозгом. Та светска влада спроводиће нови тоталитаризам који произлази из стапања двеју основних идеја које се налазе у центру учења Новог доба: стварања поља планетарне свести с једне и еколошке кризе с друге стране. Спајањем те две идеје долази се до следеће тврдње: поље глобалне свести представља средство које ће омогућити да Земља буде спасена. Отуда толико еколошких тема на дневном реду Новог доба.

Ново доба – Њу ејџ

У свету обликованом по идеологији Новог доба људска мисао се руководи само инстинктом опстанка. Primum vivere постаје врховни духовни закон, чиме је и сам појам човечанства нарушен. Не можемо више да говоримо о човеку у правом смислу речи, већ о људским бићима као једним обликом живота, који се бори да опстане. Тоталитаризам Новог доба је мешавина биологизма и трансхуманизма. На располагању им је огроман број могућности за спровођење својих намера у дело. Остаје да се види да ли ће им то и поћи за руком, или ће се најпозванији да им се у томе супротставе, православни хришћани, и Срби међу њима, вратити на прави пут својих предака, са витешким кодом у себи и корењем на небу.

Јелица Ћирика је етнолог и антрополог


[1] Зоран Д. Луковић, Секте. Приручник за самоодбрану, Београд, 2003.

[2] Ibid.

[3] Биљана Ђурђевић-Стојковић, Исповести жртава секти, Београд, 2002.



Categories: Аз и буки

Tags: , , ,

3 replies

  1. Ja sam vodolija, zato bi vam bolje bilo da dajete vise pluseva, inace, kada dodje moje doba…

    14
    3
  2. Ново доба = бућкуриш

    У темеље покрета Ново доба уграђена су учења великих људи (али и оних других), која откривају по један аспект истине. Некад и више. Али идеолози тог покрета не узимају у обзир да су то заокружени, односно затворени системи. Свака спољна интервенција доводи до урушавања тих система. А они то раде. Онда од тих рушевина, односно фрагмената зидају грађевину. Односно покушавају изградити „новог човјека“. Тај нови човјек, ако не буде мртворођенче, може бити само Франкенштајн.

    Својевремено сам прочитао (скоро) све што је Кастанеда написао. Не желећи се упуштати у оцјену његових идеја, потцртаћу један аспект: употребу халуциногених дрога. Индикативно је С КОЛИКИМ ОПРЕЗОМ се Кастанедини шамани користе халуциногена средства. То су људи огромног искуства и знања на том пољу, па ипак нису сигурни да ће се са тог путовања вратити неоштећени. А наша омладина, без икаквог зазора или страха хрли у то „искуство“. Овим не позивам омладину на кориштење халуциногена на начин како то Кастанеда описује, већ напротив. Хоћу да кажем да и када се спроведе вјековна процедура да опасност постоји. А ако се у тај филм уђе неприпремљено, катастрофа је неминовна.

    Таоизам и Будизам могу човјеку скренути пажњу на ствари око њега и у њему, а које он не види. Хиндуизам је толико комплексан да га сад не бих коментарисао. Географски нама ближе религије Јудаизам и Ислам, су религије Закона. Ту је све прописано и од сљедбеника се очекује да то безпоговорно слиједе. Католицизам ми више личи на војну организацију. Закон је ту мање битан од хијерархије. Ријека Протестантизма се разлила у много рукаваца и пресушује.

    Остаје само изворно Хришћанство, односно Православље. Христос је Глава наше Цркве. Спаситељ. Колико смо ближе Његовом путу, већи су изгледи за спасење.

    Сматрам да се ми Православни Хришћани требамо упознати и са другим учењима. На начин као што читамо философију, математику, физику… И уз велики опрез. Да нам не би неки аспект затворио поглед, па да не видимо цјелину.

    Поготово су опасна учења осталих „хришћанских“ деноминција. Неуком народу то изгледа све исто. И не само њему. На ту удицу су се упецали и многи клирици. Интелекулце да не спомињем.

    Зато остајмо на путу Христовом. И понесимо свој крст.

    38
  3. Pomaže Bog. Slažem se uglavnom. Ali mislim da po autoru ispada da je loše biti jedno sa Bogom i ispada da je Joga nešto samo po sebi loše. Kao prvo, Joga koja se praktikuje i nije prava joga. Ne znam šta fali jogi kao tradiciji. Jer ona to i jeste. Disanje nikako ne bi stavio u istu ravan kao meditaciju. Ne dišemo kako treba većinu vremena. A Bog nam je dao dah. Ljudi koji se bave time uglavnom nisu deo new age.
    No, u kontekstu psihopata koji forsiraju new age i tradicija se može uzeti pa izopačiti da bude u službi bezbožnog sistema vrednosti koji je danas dominantan. I to se upravo i dešava. Zato treba ići u malo više detalja (Jer đavo jeste u detaljima) i ne odbacivati sve što ludaci koriste kao loše. Neko može da koristi baštovanske makaze da napravi prelep baštu a neko može da ih koristi za ubistvo.

    17
    7

Оставите коментар