Дојче веле: САД и даље инсистирају на изручењу Џулијана Асанжа

Судије Вишег суда у Лондону одобриле су жалбу САД само неколико дана након што је исландски сведок открио да су његове оптужбе биле лажне

Џулијан Асанж пред судом у јануару (Фото: Елизабет Кук/АП фото)

Сједињене Америчке Државе наставиле су са кривичним гоњењем оснивача Викиликса Џулијана Асанжа и под председником Џозефом Бајденом. Прво жалбено рочиште о изручењу заказано је за среду 11.8.

Џулијан Асанж већ једанаест година не живи на слободи. То је готово 4.000 дана и ноћи. Оснивач Викиликса је своја последња три рођендана провео у британском затвору који је, због тешких услова, познат и као „британска верзија Гвантанама“. Захтеви за пуштањем на слободу уз кауцију или боравак у кућном притвору су одбијени.

Тако Асанж, без да му је изречена пресуда и казна, иза решетака мора да чека да ли ће га Велика Британија изручити САД. Њему прети затворска казна до 175 година. Да подсетимо: платформа Викиликс открила је, између осталог, бруталне акције САД у Авганистану и Ираку и разоткрила озбиљне ратне злочине за које до сада нико није одговарао.

Исправна одлука – погрешан разлог

Лондонски суд је додуше 4. јануара донео првостепену пресуду да се Џулијан Асанж не изручи Сједињеним Државама. То је у почетку изазвало олакшање активиста за људска права, новинарских удружења и присталица, али то је трајало само онолико колико је требало да се прочита образложење пресуде.

Суткиња је „прихватила само хуманитарни разлог – то да Асанж може да у САД очекује нељудске услове у притвору“, указује за Дојче веле посланица Зелених у немачком Бундестагу Маргит Штумп. „Није одбацила, па чак ни довела у питање било који од америчких разлога за изручење! Зато Џулијану Асанжу прети изручење ако САД докажу да ће услови у притвору бити такви да ће бити обезбеђена брига за његово здравље, а тиме и његов живот.“

Фото: Хенри Николс/Ројтерс

То ће бити предмет жалбеног поступка који су САД поднеле против одлуке донете у јануару. Судије Вишег суда у Лондону одобриле су три од пет основа за жалбени поступак. На првом рочишту, у среду 11. августа, поставиће се само питање, хоће ли се преговарати и о друга два жалбена основа.

Главни сведоци изнели оптужбе

Горка иронија судбине: судије Вишег суда у Лондону одобриле су жалбу САД само неколико дана након што је исландски сведок Сигурдур Инги Тордарсон открио да су његове оптужбе против Асанжа биле лажне и да је за то добио новац и уверавања да неће бити кажњен.

Све у свему, изгубљено је поверење у британски правосудни систем током процеса, оцењује Кристијан Мир, шеф немачког огранка „Репортера без граница“. То је почело самим приступом поступку изручења. „Било је веома тешко“, каже Мир. „Прекршено је основно начело владавине права: начело јавности у поступку.“

Да ли ће ствари бити боље у жалбеном процесу? Представница „Репортера без граница“ за Велику Британију, Ребека Винсент је фрустрирана и у понедељак (9.8.) на Твитеру је објавила: „Већ сам то рекла и поновићу: никад, ни у једном другом случају, ни у једној другој земљи, нисам имала тако велике тешкоће да добијем приступ неком суђењу, као у случају Асанжа.“

Кристијан Мир оцењује да је потпуно јасно „да је ово је политички процес и да га САД морају зауставити“. Џозеф Бајден је иначе већ трећи амерички председник који је укључен у кривично гоњење Џулијана Асанжа. Истрагу је покренула администрација Барака Обаме, а Доналд Трамп је пустио да му се подигне оптужница. Бајден је до сада игнорисао апеле да се оконча кривични прогон оснивача Викиликса.

Меркел, Бајден и Асанж?

Није познато да ли се канцеларка Ангела Меркел заузела за ослобађање Џулијана Асанжа током њене посете Вашингтону средином јула. То је међутим у Немачкој затражило 120 истакнутих потписника отвореног писма, међу којима су и посланици Бундестага, бивши савезни министри, уметници и новинари.

Писмо је потписала и Маргит Штумп. Посланица немачких Зелених сматра да би изручење и осуда Асанжа послали „поражавајући сигнал новинарима“. „Свако, ко се бави истраживачким новинарством морао би у будућности да се стално осећа угроженим од демократски легитимисане државне власти. Слобода штампе у Европи била би крајње ограничена. Контролна функција коју имају новинари, а која је битан елемент демократије, више не би функционисала, већ би била криминализована“, каже Штумп и наглашава да је то напад на „темеље нашег демократског поретка“.

Фото: Мат Данам/АП фото

Заједно са другим посланицима Бундестага, Штумп припада надстраначкој радној групи „Слобода за Џулијана Асанжа“. У њој је и социјалдемократа Франк Швабе. Поступање према Асанжу ни на који начин није компатибилно с владавином права, критикује СПД-овац. Швабе за Дојче веле каже и да се „ствара утисак да је узбуњивање озбиљан злочин и да се други морају одвратити од тога. Верујем да је узбуњивање хитно потребно и неопходно и да морамо заштитити ’звиждаче’.“

Двоструки стандарди усрећују аутократе

Аутократе и диктатуре помно прате како се Сједињене Државе, али и Велика Британија, односе према Џулијану Асанжу и другим „звиждачима“. Управо однос према оснивачу Викиликса омогућава им да одбаце критику Запада у погледу слободе штампе у њиховим земљама и да то називају „двоструким стандардима“. То је рецимо почетком маја учинила портпаролка кинеског Министарства спољних послова Хуа Чунјинг.

И то је још један разлог због којег Маргит Штумп истиче свој захтев:

„Ако САД и државе Запада желе да буду уверљиве по питању заштите слободе штампе и владавине права, онда морају да престану да од Џулијана Асанжа праве симбол прогона непопуларних новинара.“

Политичарка немачких Зелених додаје да је одбијање да се Асанж уз кауцију привремено пусти из затвора „уставни и хуманитарни скандал“ с обзиром на ужасне затворске услове.

Цинична тактика парничења?

Специјални известилац Уједињених нација Нилс Мелцер у свему томе види „циничну тактику парничења“. У интервјуу за Дојче веле, тај швајцарски професор права наглашава да услови у којима Асанж борави нису ни потребни, ни пропорционални. Мелцер ипак додаје: „Он није покушао самоубиство. Ако га ставимо у затвор у САД, где су услови слични као у британском затвору, онда више неће бити никаквог аргумента да се Асанж не изручи“.

У том случају, САД би могле да имају потпуну контролу над исходом жалбеног поступка, јер се преговара само о условима притвора, а Американци би ту могли да дају произвољне гаранције. Зато је, према информацијама Мелцера, Асанжов правни тим уложио жалбу на пресуду од јануара у којој се оспоравају разлози за изручење према Закону о шпијунажи из 1917. године.

Доношење одлуке о изручењу може да потраје и годинама, и то би могло да буде у интересу САД. Џулија Хал из организације „Амнести интернешенал“, крајем јула је изјавила: „Стратегија се састоји у томе да се Асанж задржи у притвору што је могуће дуже. То је као ’смрт за хиљаду посекотина’.“

Матијас фон Хајн

Опрема: Стање ствари

(Дојче веле, 11. 8. 2021)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , , , , , ,

Оставите коментар