Демостат: Скоро трећина грађана неће Рио Тинто, 59 одсто условљава екологијом

Грађани Србије ту борбу између економије и екологије разрешавају у корист екологије, закључио истраживач Демостата Срећко Михаиловић

Фото: Патрик Фалон/Ројтерс

Информације о пројекту Рио Тинто стварају збрку која ће се сигурно одратити на будући референдум, оценио је истраживач Демостата Срећко Михаиловић указујући да 29 одсто испитаника сматра како Рио Тинту не треба дати дозволу за отварање рудника ни под којим условима, а 59 одсто их условљава подршку испуњавањем махом еколошких предуслова.

Михаиловић је на конференцији за новинаре представио резултате истраживања јавног мњења „Србија, Рио Тинто и екологија“, спроведеног у другој половини јула.

На питање „уколико отварање рудника РТ доноси стварну могућност економског напретка Србије и њених грађана, под којим условима и да ли би му требало дати дозволу за то“, од 1.200 испитаника, 29 одсто је одговорило са „не, ни под којим условима“, дакле сваки трећи или четврти, указао је Михаиловић.

Истакао је да је још 59 одсто, односно шест од 10 испитаника, условило дозволу за отварање рудника испуњавањем неких услова, пре свега еколошких.

Чак 83 одсто учесника Демостатовог истраживања оценило је да се у Србији више брине за економску корист него за заштиту животне средине, а њих 71 одсто тврди да би било боље да се више брине за заштиту животне средине.

„Грађани Србије ту борбу између економије и екологије разрешавају у корист екологије, и то је нешто што треба да имају на уму и наши привредници, и наши политичари и привредници које наши политичари доводе у Србију“, закључио је Михаиловић.

Указао је да су грађани изложени различитим и често противречним информацијама о отварању рудника, које могу да збуне и изазову збрку, укључујући и поруке које се чују од власти и стручњака, као и представника компаније Рио Тинто.

„Иако наши налази говоре о јасном и раширеном погледу грађана на одобравање дозволе Рио Тинту, нема сумње да ће се та збрка и галиматијас у медијима одразити на мишљење грађанства, као и на евентуални референдум“, сматра Михаиловић.

Професор Факултета политичких наука Дарко Надић упозорио је да еколошка питања у Србији коначно добијају политички значај, оценивши и да је Србија у последњих 30 година пропустила шансу за еколошку транзицију, која је остала у запећку у односу на економску и политичку.

Програмски директор Демостата Зоран Пановић верује да су два кључна питања за однос екологије и политике – како извући еколошке теме из „наше једине поделе у Србији“, а то је „за и против Вучића“, а друго је како издвојити шта је суштинска еколошка тема, а шта је помодно.

Опрема: Стање ствари

(N1, 4. 8. 2021)



Categories: Вести

Tags: , , , ,

Оставите коментар