Политика: Приштина би и Србе да мобилише у војску

Западне силе подржавају формирање такозване косовске војске и имају јасан план да то буде војна сила која ће контролисати целу територију Косова

Припадници Косовских безбедносних снага однедавно су део мисије армије САД у Кувајту (Фото: Твитер)

Учестали напади на локалне Србе, забрана уласка верника да у својим местима обиђу гробља где им почивају најближи и карактерисање верске службе СПЦ као провокације – главни су разлози зашто Срби кажу да су угрожени на Косову и Метохији. Пре данашње седнице Скупштине Србије, на којој ће председник републике Александар Вучић говорити о стању у јужној српској покрајини, тензију додатно подиже повећавање броја припадника Косовских безбедносних снага (КБС) и њихово наоружавање. Јачање КБС-а и намера Приштине да формира војску представља велики безбедносни ризик за Србе с КиМ.

Западне силе очигледно подржавају формирање такозване косовске војске и имају јасан план за будућност, желећи да то буде војна сила која ће контролисати целу територију Косова. План Приштине је да до 2027. опреми ову војску и да до 2029. буде потпуно оперативна. Ову трансформацију највише помажу САД, Немачка и Турска. Косовске безбедносне снаге тренутно имају 3.517 активних припадника, са око 10 одсто припадника мањина, међу којима, нажалост, и један број Срба.

У обуци КБС-а најактивнија је Америка, чији војни саветници и пензионисани генерали обучавају припаднике КБС-а кроз заједничке вежбе с НАТО-ом и оспособљавају их да користе различито наоружање. Такозвану војску Косова, бар званично, још увек нико ни на Западу не признаје као легалну и озбиљну оружану силу, али то не смета НАТО-у да ову непризнату војну формацију упорно позива на војне вежбе које организује штаб алијансе у Европи, а који је под командом Америке. Тако у будућности територија Космета и оружане снаге Приштине могу и постати званично део НАТО-а.

Заменик шефа руске дипломатије Александар Грушко изјавио је недавно да приметно долази до ерозије Резолуције 1244 управо у том војном сегменту и сматра веома опасним покушаје земаља Запада да се формира војска такозваног Косова уместо снага безбедности чија је функција прецизирана овом резолуцијом. „То је дестабилизујући фактор којим се ствара не само војна претња становништву него и у потпуности демотивише косовску делегацију да иде путем трагања за мирним решењем, узимајући у обзир реалности на терену. То је и подстицај да се саботира спровођење свих раније постигнутих споразума, укључујући Бриселски, формирање ЗСО, и све друго што је требало да олакша живот људи на терену и пружи гаранције безбедности”, рекао је за „Спутњик” Александар Грушко.

Аналитичар Центра за друштвену стабилност Срђан Граовац каже да је формирање косовске војске постало реалност и да ће Запад на томе радити, што ће бити додатни вид политичког притиска на Београд и Србе с Космета. За „Политику” истиче да ће, оног тренутка када Косово добије „војску”, тиме стећи још један прерогатив државности и то ће сигурно дестабилизовати регион.

„Није реч о посебно опремљеним и наоружаним јединицама и оне не могу да угрозе Србију, али могу локалне Србе. Реално, привремене приштинске институције могу да угрозе стабилност на северу и преко јединица Росу”, каже Граовац и додаје да ће с осавремењивањем војних јединица позиција Приштине у дијалогу с Београдом бити јача. Наводи да би евентуална одлука да нападну север Косова, где већински живе Срби, могла озбиљно да угрози мир у овом делу Европе. Граовац напомиње да смо се с овим претњама већ суочавали јер су јединце Росу и раније упадале, али уколико би дошло до крупнијих нереда, онда би и те трупе имале много већи значај. „Порука из Београда је јасна и децидна – да неће препустити Србе на КиМ, да ће штитити свој народ и да наша војска то може да уради”, каже Срђан Граовац.

А Рајко Петровић из Института за европске студије каже да је најава формирања косовске војске један у низу потеза који су у складу с политиком председника САД Џозефа Бајдена да ће се, између осталог, посветити западном Балкану као једном од геополитичких приоритета. За наш лист наводи да ће формирање такозване војске Косова, које је противно свим досадашњим споразумима, сигурно додатно унети тензије и дестабилизовати регион.

„Војска САД имала је вежбе у Босни, приметни су притисци на Републику Српску, уз то велика је политичка нестабилност у Црној Гори, која је сада кулминирала и с преговорима који се воде између Београда и Приштине под окриљем Брисела и патронатом САД. Најава формирања војске само је један од механизама да се изврши притисак на званични Београд да попусти и да потпише некакав споразум који би био супротан нашим националним интересима. Ми очигледно не желимо ништа да учинимо што је у супротности с Уставом и Резолуцијом 1244, без обзира на све притиске”, каже Петровић.

Наш саговорник оцењује да је за Приштину велика бојазан и то што је Војска Србије у последњих неколико година у значајној мери ојачала, реформисала се и набављено је софистицирано наоружање. Наш државни врх истиче да је то све купљено у сврху одбране суверенитета и интегритета наше земље, али очигледно да неки на Западу у војно јакој Србији виде претњу и препреку реализацији својих планова.

Приштина је најавила да ће за неколико година увести обавезно служење војног рока, што би довело до тога да би косметски Срби морали да буду део војних формација КБС-а. Рајко Петровић каже да то повлачи низ проблема јер је сасвим логично да би Срби који живе било северно или јужно од Ибра махом одбили да служе у тој војсци. „Њена сврха би искључиво била би да ради против интереса Срба и српског народа јер се Косово налази у конфликту с Београдом. Увек постоји страх да би он могао да се прелије у нешто више и војска Косова би произвела нове тензије унутар саме покрајине. Видели смо колико пута су се Срби осећали несигурно након интервенција јединица Росу, а може се мислити како би то изгледало када би у будућности њихова војска вршила операције или маневре на северу Косова”, закључује Рајко Петровић.

„Главни штаб”, четири команде и стотине милиона евра за наоружање

Да привремене приштинске институције озбиљно размишљају о модернизацији КБС-а, сведочи и то да су у покрајинском буџету за ову годину предвиделе да се утроши више од 400 милиона евра. Циљ је да се додатно ојачају снаге КБС-а и планира се набавка додатне борбене технике. Међутим, у плану није куповина офанзивних војних средстава или наоружања велике ватрене моћи. План јачања КБС-а дефинисан је у пакету од три закона које је приштински парламент изгласао у децембру 2018. године. У Закону о КБС-у дефинисано је да је циљ да се дође до 5.000 људи у активном саставу. План је да ове године у КБС-у буде запослено 4.039 људи, од тога ће КСБ имати 3.813 места, а администрација министарства 226 људи.

Посебно забрињава што је 2019. године формиран главни штаб и четири команде, што је све структура праве војске. Ранија три батаљона с командама у Гњилану, Истоку и Јужној Митровици преформирани су у три пука без веће промене броја људи… У основи, они су наоружани само лаким пешадијским наоружањем. Основно лично наоружање су аутоматске пушке. Механизоване чете превозе се на теренским возилима ХММWВ, америчке производње, и „отокар кобра”, која су набављена из Турске.

Истовремено се смањује присуство припадника Кфора, па је тако 2010. године било око 12.000 војника, а сада их има око 3.000, док је пројекција да буде умањена на фазу минималног присуства од 2.500 војника. Стара амбиција је да се формира хеликоптерска јединица, која за сада постоји само на папиру, међутим, у Турској су школовани пилоти. Предвиђено је да оперативна способност хеликоптерског одељења треба да буде постигнута 2023. године, вероватно уз помоћ САД, куповином половних хеликоптера. Последњих година у Турској се школују млади пилоти који ће у перспективи да лете на два вишенаменска хеликоптера, за сада недефинисаног модела. Како „Политика” сазнаје из дипломатских извора из Приштине, предвиђа се куповина савремених противоклопних ракетних система, минобацача, аутоматских бацача граната и лаки преносни ракетни системи противваздушне одбране. Приштинске власти планирају и набавку противоклопних средстава, односно ракетних бацача и вођених ракета, а у оквиру противоклопне одбране биће набављене америчке мине „М93 хорнет”.

Дејан Спаловић

Опрема: Стање ствари

(Политика, 22. 6. 2021)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , , , ,

Оставите коментар