Светозар Ђанић – Србин који је играо фудбал за НДХ, а усташе га убиле после три дана

Оно што данас знамо о Ђанићу, јесте да је рођен у Сремској Митровици 1917. године. Био је одличан фудбалер који је поникао у СК Славији из Новог Сада, а потом са 17 година прешао у редове Војводине

Извор: MN PRESS

На данашњи дан пре 80 година, Светозар Ђанић је стрељан од стране НДХ

У недавном МОНДО серијалу посвећеном 125 година фудбала у Србији, открили смо да постоје бројне приче о заборављеним личностима и догађајима у том спорту које вреди чувати од заборава.

Али, да ли сте знали да је један Србин после играња у репрезентацији Независне Државе Хрватске 1941. био стрељан од стране усташа?

Његово име било је Светозар Ђанић. Био је православни Србин који је на данашњи дан пре 80 година, 18. јуна 1941, био стрељан од стране усташког режима.

Његова трагична животна прича остала је неиспричана све до данашњих дана, а и те како би ваљало сачувати је од заборава.

Оно што данас знамо о Ђанићу, тада југословенском репрезентативцу, пре него што је почео Други светски рат, јесте да је рођен у Сремској Митровици 1917. године. Био је одличан фудбалер који је поникао у СК Славији из Новог Сада, а потом са 17 година прешао у редове Војводине.

Током 1936. се преселио у Загреб, на студије, кратко је због тога боравио и у Чехословачкој, пре него што се вратио у Загреб. Носио је боје Грађанског, познатог предратног клуба са којим је 1940. освојио последње првенство Краљевине Југославије.

И тада отприлике почиње његова тужна судбина. Други светски рат је полако почиња да поприма обрисе страшног сукоба, а после три утакмице у дресу Југославије током 1940. и 1941. године, Ђанић бива позван у репрезентацију новоосноване НДХ.

Као што је Александар Холига у тексту посвећеном Ђанићу за хрватски „Телеспорт“ открио, овај фудбалер је у књизи „Ногомет Независне Државе Хрватске“ био описан на следећи начин:

„Зна се: Ђанић је „лала“, православац. Касније и окорјели комунист. Играчки, солидан.“ И управо ће тај опис комунисте (макар званично, имајући у виду да је био и Србин, а знамо како су они пролазили у НДХ) скупо коштати младог фудбалера.

Већ 15. јуна 1941. године, Ђанић је – није се много питао – био део репрезентације НДХ на мечу против селекције нацистичке Немачке, тима против којег је већ једног играо као репрезентативац Југославије.

Меч је био игран у Бечу, играчи НДХ су поздравили домаћине злогласним покличом „За дом – спремни“, а Немци су славили 5:1. Та селекција НДХ ће јула 1941. бити чак и примљена и у чланство ФИФА, али трагични јунак овог текста то није дочекао.

Ђанић је био замењен у другом полувремену тог сусрета с Немцима, а већ дан касније, по повратку те селекције у Загреб, он бива ухапшен.

Усташе су га привеле под оптужбом да је сарађивао са комунистима и 18. јуна га стрељају у шуми Дотршчина, на локацији где су усташе током Другог светског рата стрељале још око 7.000 људи.

Ђанићу су биле тек 24 године, а он је остао потпуно заборављен. Холига, аутор поменутог текста, сматра да Хрватска не би смела да „крије костуре у ормару“, већ да треба да прихвати своју историју и Ђанића препозна као једног од хрватских репрезентативаца, имајући у виду да у своју данашњу статистику збрајају мечеве које је селекција НДХ играла током Другог светског рата.

Три дана пре смрти, Ђанић је био практично приморан да буде део меча којим су се величале усташке и нацистичке „врлине“, иако су биле супротне његовим идеолошким уверењима. Као православни Србин у НДХ очигледно је на себи имао мету коју није могао да избегне. Његов трагичан крај живота не би смео да остане тамо где је до сада био, у забораву.

Светозар Ђанић то није заслужио…

Опрема: Стање ствари

(Мондо, 18. 6. 2021)



Categories: Поново прочитати/погледати

Tags: , , , ,

5 replies

  1. А шта је заслужио?

  2. Да им је добровољно ишао у госте, певао и узео паре, заслужио би улицу у Новом Саду. Овако, заслужио је да буде заклан и посмртно попљуван.

    11
  3. Нису усташе прогањале комунисте, а ови су за њих завршавали посао по српским крајевима.

  4. Сумњам да је убијен ради комунизма. У то време комунисти и нацисти су били све до 22.јуна 1941 године у великој љубави. На основу пакта из Августа 1939 год. (Рибњнтроп/ Молотов). Немци су освајањем Француске ослободили Шпанске борце. Југословени нису смели да се врате јер их је чекала робија. Немци су их запошљавали, а неке и пеипремали за случај рата са Југославијом. Обећање су добили да ће их помћи у борби за власт, као својевремено Бољшевике.

  5. Где се изгуби мој коментар?

Оставите коментар