Евростат: Колико је загађен ваздух у урбаним подручјима

Међу чланицама ЕУ просечна годишња концентрација финих честица (PM2.5) је највећа у урбаним подручјима Бугарске

Црква Александра Невског у Софији заклоњена смогом (Фото: Гети)

Годишња просечна концентрација финих честица (PM2.5) у урбаним подручјима ЕУ (линк) се постепено смањивала до 12.6 μg/m3 у 2019.

Загађивачи као ове материје избачене у ваздух смањују очекивано трајање живота и осећај благостања и могу да доведу или погоршају многе хроничне и акутне респираторне и кардиоваскуларне болести. Фине честице ((PM10 дијаметра од мање од 10 микрометара) могу да допру дубоко у плућа где могу да изазову запаљење и да погоршају услове лицима која пате од болести срца и плућа. Чак и мање честице (PM2.5; пречника мањег од 2,5 микрометара) могу још озбиљније да угрозе здравље јер се могу још дубље увући у плућа.

Графикон: Евростат

Мада је овај тип загађења ваздуха већ неколико година испод лимита утврђеног у 2015. (25 μg/m3 годишњи просек) значајне вруће тачке (hotspots) су остале. Шта више, упркос смањењу претходних година, ниво загађења у 2019. је још увек изнад нивоа препорученог од СЗО (10 μg/m3 годишњи просек).

Међу чланицама ЕУ, просечна годишња концентрација финих честица (PM2.5) је највећа у урбаним подручјима Бугарске (19,6 μg/m3) и Пољској (19,3 μg/m3), затим у Румунији (16,4 μg/m3) и у Хрватској (16 μg/m3).

Насупрот њима најмању концентрацију имају Естонија (4,8 μg/m3), Финска (5,1 μg/m3) и Шведска (5,8 μg/m3).

Карта: Евростат

У бази Евростата нема података за Србију, али се на основу чињенице да су најзагађенија урбана подручја у нама суседним чланицама ЕУ, као и дневних извештаја интернет портала који се баве овим информацијама (линк) може лако закључити да имамо изузетно високе нивое опасних материја у ваздуху у урбаним подручјима.

Опрема: Стање ствари

(Макроекономија, 4. 6. 2021)



Categories: Преносимо

Tags: , , , ,

Оставите коментар