Преко 200 адвоката је 24. маја зауставило саобраћај у центру Београда. Нов протест најављен је за 1. јун
Фото: Милица Вучковић/Фонет
Због предлога новог Закона о парничном поступку побунили су се неки адвокати, неки професори права, неки синдикати и грађани Србије који су разумели о чему се овде ради и дају подршку адвокатима који су пре неколико дана протествовали у центру Београда. Ретко се догађа да грађани пружају подршку адвокатима, али су ови адвокати изгледа то заслужили. Преко 200 адвоката је 24. маја зауставило саобраћај у центру Београда. Нов протест најављен је за 1. јун.
Адвокати (који су у сукобу са адвокатима који воде адвокатске коморе и које оптужују за лош рад) траже да се предлог закона повуче из јавне расправе. Ту групу адвоката предводи адвокат Чеда Кокановић.
Адвокат Чеда Kокановић изјавио је Бети да тај предлог закона, који је пуштен у јавну расправу, има за циљ да онемогући грађане да остваре своје права када их држава повреди, тј. како се стручно каже – да им онемогући приступ суду. Он је рекао да им је тај закон рађен иза леђа, да немају поверење у руководство коморе и да траже формирање нове Радне групе за израду овог закона. „Ми ћемо се организовати, направићемо штаб, ми немамо комору јер је она њихова“, рекао је Kокановић, преноси Данас.
Удружени синдикати Србије „Слога“ поручили су да се оштро противе нацрту Закона о парничном поступку јер ће његовом применом „радницима и социјално угроженим категоријама грађана бити онемогућено остваривање правде“ и да подржавају адвокате који су подигли свој глас тражећи да се повуче из јавне расправе. Kако је наведено, овим нацртом закона, „радницима који су или ће добијати незаконите отказе од својих послодаваца, биће ускраћено право на правично суђење, јер би морали да плате таксе унапред, а питање је – са којим новцем радник то може да финансира ако је изгубио посао? Плаћање такси унапред је погубно и по све оне којима се годинама ускраћује право на топли оброк и регрес због чега су многи поднели тужбе пред надлежним судовима“. (Данас, 26.05.2020.)
Дакле, како је то објаснила професорка Весна Ракић Водинелић у ауторском тексту на сајту Пешчаник, предлог новог Закона о парничном поступку „учинио је оно што ниједан његов текст до данас није – вратио нас је у средњовековни обичај плаћања суду унапред да ради оно због чега постоји, тј. да суди, а поводом новог уређења ревизије, правног лека против другостепене пресуде (апелационог суда), који се подноси Врховном касационом суду, и има озбиљну намеру да тај, највиши Суд учини готово излишним, што је подухват незабележен још од раног стадијума Француске револуције… Ово значи следеће: грађанин (или правно лице) поднесе тужбу, не стигне да скупи новац за плаћање судске таксе и тад наступа нимало шармантна, већ сурова фикција. Тиме што није платио судску таксу ,у року доспелости’, сматра се да је тужилац тужбу повукао, па ће сносити све трошкове до тада проузроковане туженом.
Весна Ракић Водинелић (Фото: Медија центар Београд)
„А кад рок доспева, то се види из прописа о судским таксама, који, дакако, сваки грађанин држи код куће као Свето писмо. Ма, зна бити и хумано наше право. Сâм ЗПП признаје странци тзв. сиромашко право, ако је сиромашна. Али, некако суду треба времена и озбиљних доказа да о том праву одлучи, а рок за плаћање судских такси неумитно тече ли тече… А то што ти не можеш да прођеш кроз своје двориште, њиву… па, ниси платио судску таксу. Даље ово значи: тужени грађанин поднесе одговор на тужбу или противтужбу, не плати доспелу судску таксу, одговор односно противтужба се ,сматрају повученим’, па ће тужени због повученог одговора на тужбу изгубити парницу доношењем тзв. пресуде због пропуштања и, разуме се, надокнадити тужиоцу све трошкове, а слично ће проћи и тужени који поднесе противтужбу. Још даље ово значи: странка, која је изгубила парницу поднесе жалбу или ревизију, не плати судске таксе у ,року доспелости’, доживљава да пресуда против ње постане правноснажна, јер се сматра да је повукла жалбу или остаје правноснажна, јер се сматра да је повукла ревизију и, разуме се, има да сноси све трошкове поступка… Све ове одредбе Нацрта предлажу се од стране високо стручне радне групе и Министарства правде(!) у држави чији Устав предвиђа право на тужбу као људско право: Свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега. (Члан 32. ст. 1. Устава)“, бележи Весна Ракић Водинелић.
Председника Скупштине Србије Ивицу Дачића изјавио је да је „парадокс да се Скупштина највише залаже за промену Устава, а да они којих се то тиче, односно судије и тужиоци, не изражавају велику подршку“, као и да је „парадокс“ и да се „многе политичке странке које говоре о томе да су проевропске политичке странке, такође противе промени Устава. Зато је моје питање упућено вама из дипломатског кора, да ли је ово што радимо у складу, између осталог, са вашим препорукама?“, упитао је Дачић. Дачић је нагласио да се разматра промена Устава само у области правосуђа, односно начина избора носилаца правосудних функција, и да о осталим уставним одредбама неће бити речи, као и да ће се са јавним слушањима наставити. Такође је подсетио да је за 8. јун планирана скупштинска седница када ће се посланици изјаснити о предлогу Одбора за уставна питања и законодавство о измени Устава. Друштво судија Србије је више пута упозорило да нацрт амандмана за промену Устава у области правосуђе, које је урадило министарство правде, садржи решења која, како су навели, омогућавају још већи уплив политике у правосуђе и да га је онда боље и не мењати него урадити на такав начин. Такође је ово струковно удружење упозорила да рок за промену Устава не треба да има предност над квалитетом решења која треба добити (Данас, 27.05.2021).
Фото: Стање ствари
Да ли се Устав и закони мењају са људима који крше Устав и законе? Парадокс би био да се са онима који доносе законе који нису у складу са Уставом мења Устав. На пример, пре пет дана Уставни суд Србије утврдио је да све одредбе члана 23 Закона о пресађивању људских органа,које се односе на даривање органа умрлог лица, нису у сагласности с Уставом. Највиши суд Србије такође је утврдио да су неуставне и све одредбе члана 28 Закона о људским ћелијама и ткивима, које прописују услове за даривање ткива. Они који су донели Закон о пресађивању људских органа и Закон о људским ћелијама и ткивима сада су пустили у јавну расправу предлог новог Закона о парничном поступку.
Приредио: Никола Варагић
Categories: Преносимо
Оставите коментар