Међународни научни скуп „Свети Василије Острошки“ – 350 година од престављења

Међународни научни скуп је почео 9. маја литургијом у Горњем манастиру Острог поводом јубилеја 350 година од престављења Светог Василија Острошког

Фото: Васиљ Јововић

Никшић-Острог-Требиње, 9. и 10. мај 2021. године

Поводом јубилеја 350 година од престављења Светог Василија Острошког Митрополија црногорско-приморска, Епархија будимљанско-никшићка и Епархија захумско-херцеговачка организовале су међународни научни скуп мултидисциплинарног карактера, уз учешће више од шездесет излагача.

Фото: Васиљ Јововић

Међународни научни скуп је почео 9. маја литургијом у Горњем манастиру Острог коју је служио епископ диоклијски г. Методије. Свечано су скуп отворили својим бесједама: епископ диоклијски г. Методије (Остојић); министарка просвјете, науке, културе и спорта Црне Горе проф. др Весна Братић и академик САНУ проф. др Јован Делић. Радни дио скупа у манастиру Острог био је подијељен на двије сесије. Првом сесијом предсједавали су проф. др Борис Стојковски са Филозофског факултета у Новом Саду и о. Гојко Перовић, ректор Богословије Светог Петра Цетињског на Цетињу. У првој сесији своје реферате су изложили: проф. др Богољуб Шијаковић са Православног богословског факултета у Београду: Светост, нормативност, мјера; проф. др Срђа Трифковић са Факултета политичких наука у Бањој Луци: Полумесец против лава: геостратешки контекст млетачко-отоманског супарништва у време Св. Василија;  о. Гојко Перовић са темом: Култ Св. Василија Острошког и црквено-народне литије у Црној Гори 2019/2020. љета Господњег и академик ЦАНУ проф. др Синиша Јелушић са темом: О феноменологији чуда (С. Булгаков, В. Зенковски, А. Шмеман). Академик ЦАНУ проф. др Зоран Лакић је приложио реферат са темом: Хапшење патријарха Гаврила Дожића.

Фото: Васиљ Јововић

Другом сесијом у манастиру Острог предсједавали су академик проф. др Синиша Јелушић и проф. др Дарко Ђого са Православног богословског факултета„Свети Василије Острошки“ у Фочи. Своје реферате су изложили: проф. др Драгиша Бојовић са Филозофског факултета у Нишу: Патријарх Пајсије и митрополит Василије – време искушења у одбрани православља; академик Међународне Славенске Академије Наука емеритус проф. др Алексиос Панагопоулос, Никозија са темом: Св. Василије Острошки и његови духовно-дипломатски односи са Грчком и Светом Гором; проф. др Мирко Сајловићса Православног богословског факултета „Свети Василије Острошки“ у Фочи: Свети Василије Острошки на Светој Гори Атонскоји проф. др Борис Стојковски са темом:Римокатоличко житије Св. Василија Острошког. др Хошев Андрей Юрьевич из Московске патријаршије послао је видео презентацију:Переписка игуменов Острожского монастыря с митрополитом Петром I Петровичем Негошем как исторический источник.

Фото: Васиљ Јововић

Поподневне сесије 9. маја одржане су у Парохијском дому у Никшићу. Првом сесијом која је носила назив ИСТОРИЈА предсједавали су: проф. др Срђа Трифковић и проф. др Бошко Бранковић са Филозофског факултета у Бањој Луци. Реферате су излагали: др Радован Пилиповић из Архива СПЦ у Београду: О аутентичности неких ћирилских докумената у римокатоличко-православним односима XVII века на Балканском полуострву; проф. др Бошко Бранковић са темом: Патријарх Василије Бркић и култ Св. Василија Острошког; монах др Павле Кондић из Архива Митрополије црногорско-приморске на Цетињу: Сабор три светитеља под Острогом 1915-1918; МА Свјетлана Ж. Самарџија, Пале: Улога папског примата у Црној Гори током XVII вијека; Жељко Пржуљ, Источно Сарајево: Историјске прилике у вријеме дјеловања митрополита Василија (Јовановића) – на простору Херцеговине, Црне Горе, Боке, Далмације, Лике, Војне Крајине; Перо Радоњић из Музеја Даниловград: Острошки игумани Максим и Јосиф Павићевић; Миљан Станишић, Даниловград: Св. Василије – Манастир Острог и Бјелопавлићи; о. Роман Виларет из Манастира Острог: Архимандрит Лазар Аџић и период духовне обнове у манастиру Острогу (1990–2000)и мр Салих Селимовић, Сјеница: Етничке и верско-конфенсионалне промене на Сјеничко-пештерској висоравни после Велике сеобе Срба. Мр Љубомир Поповић са Филозофског факултета у Никшићу пријавио је тему: Опсаде манастира Острога (у црногорско-турским ратовима XVIII и XIX вијека). Другом сесијом која је носила назив ДУХОВНОСТ, КУЛТ, предсједавали су: проф. др Драгиша Бојовић и проф. др Здравко Пено са Православног богословског факултета „Свети Василије Острошки“ у Фочи. Реферате су поднијели: проф. др Дарко Ђого: Гаврило Тројичанин и Доситеј Хиландарац: Да ли су се Срби у доба Св. Василија Острошког осјењивали крстом са два састављена прста?; проф. др Владимир Ступарса Православног богословског факултета „Свети Василије Острошки“ у Фочи: Св. Василије Острошки и саборно-васпитни значај његових моштију у цркви; проф. др Драго Перовић са Филозофског факултета у Никшићу: Други и светост; др Миодраг Чизмовић из Манастира Острог: Манастир Острог и вријеме милитантног атеизма; о. Владимир Палибрк из Манастир Острог: Свети Василије и насиље еклисијалног инжењеринга; о. Драган Станишић са Богословије Светог Петра Цетињског: Св. Василије Острошки тврђава народу своме; проф. др Здравко Пеноса Православног богословског факултета „Свети Василије Острошки“ у Фочи: Чуда у православљу – чудотворство Св. Василија Острошког; проф. др Далибор Петровића Православног богословског факултета „Свети Василије Острошки“ у Фочи: Култ Св. Василија Острошког у Старој Херцеговини; др Жарко Лековић  са Историјског института у Подгорици: Чудесна исцјељења Св. Василија Острошког у штампи и документима и мр Александар Вујовић са Православне Богословије Светог Петра Цетињског на Цетињу: Манастири, цркве, институције, хорови, удружења, манифестације посвећене Св. Василију Острошком. Своја излагања су послали проф. др Ђорђе Н. Ђекић са Филозофског факултета у Нишу: Св. Василије Острошки – духовно порекло и наследство и Драгица Тадић Папаниколау, Атина: Грчка служба Св. Василију Острошком.

Фото: Васиљ Јововић

Другог дана Међународног научног скупа (10. маја) учесницима се поздравним словом обратио Епископ будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске г. Јоаникије (Мићовић). У пријеподневним часовима у Никшићу су одржане двије сесије. Првом која је носила назив ЈЕЗИК, КЊИЖЕВНОСТ, ИСТОРИЈА УМЈЕТНОСТИ, ХИМНОГРАФИЈА предсједавали су: проф. др Јелица Стојановић са Филолошког факултета у Никшићу и др Светлана Пејић из Републичког завода за заштиту споменика културе у Београду. Реферате су излагали: проф. др Радмило Маројевић са Филолошког факултета у Београду: Етнонимска, топонимска и антропонимска преплитања на тромеђи Херцеговине, Црне Горе и Седморо Брда; проф. др Јелица Стојановић са темом: О језику докумената Св. Василија Острошког и Тврдошког; мр Раде Булајић из Манастира Острог: Рукописно наслеђе манастира Острог; др Милена Мартиновић из Музеја Црне Горе на Цетињу: Јеванђеље изборно манастира Подмалинско;Горан Комар, Херцег Нови: Наводно писмо Св. митрополита Василија (Јовановића) папи Клименту X;доц. др Будимир Алексић, Православна Богословија Светог Петра Цетињског, Цетиње: Св. Василије Острошки у књижевности;др Светлана Пејић: Силазак Светог духа на апостоле – једна острошка појединост; мр Луција Ђурашковић, Музеји и галерије Будве: Св. Василије Острошки и Св. Стефан Пиперски: савременици и чудотворци и проф. др Слободан Раичевић са Филозофског факултета у Косовској Митровици: Црква Светог Симеона Мироточивог у подострошким Врелима из друге половине XVI вијека и њеним могућим ктиторима. Своје реферате послали су: др Ивана Безрукова са Института за језик САНУ из Београда: Теотоконими на материјалу култних списа о Светом цару Урошу патријарха Пајсија из XVII века; доц. др Кристина Митић са Филозофског факултета у Нишу: Мотив чудотворења мошти (на примеру варијаната народне епске песме „Разрушење манастира Тврдош“); Биљана Цинцар Костић из Музеја СПЦ у Београду: Ликовне представе Св. Василија Острошког у српском сликарству; о. Павле Љешковић са православне Богословије Светог Петра Цетињског на Цетињу: О химнографији празника Св. Василија Острошкоги др Ана М. Зечевић из Музичке школе „Јосип Славенски“ у Београду:Молитвена поезија српских песника као инспирација музичким ствараоцима (прилог компаративном истраживању).

Фото: Васиљ Јововић

Другом пријеподневном сесијом у Никшићу, под називом ИСТОРИОГРАФИЈА, ПРАВО, АРХЕОЛОГИЈА, предсједавали су: проф. др Боривоје Милошевић са Филозофског факултета у Бањој Луци и др Васиљ Јововић са Православне богословије Светог Петра Цетињског на Цетињу. Реферате су поднијели: проф. др Боривоје  Милошевић: Српска духовност и просвета у Херцеговини у последњем вијеку османске управе; др Васиљ Јововић: Св. Василије Острошки и манастир Острог по писању протођакона Филипа Радичевића; Драган Радоман са Православне Богословије Светог Петра Цетињског на Цетињу: Цетињски дани Св. Василија Острошког и Јован Ј. Алексић са Филозофског факултета у Косовској Митровици: Глас Црногорца о ослобођењу Метохије у Првом Балканском рату. За скуп су пријавили реферате: Драженко Ђуровић, Соколац: Историографија у Босни и Херцеговини (1953-1992) о политичким и црквеним приликама у доба еписковања Василија Јовановића; мр Смиља Влаовић, Подгорица: Странци о култу Св. Василија Острошког и манастиру Острог; Дамјан Ћулафић, Беране: Клетва као ultimaratio у заштити правила, уз правну анализу „Завјештајног писма Светог Василија Острошког“; доц. др Велибор Џомић, Митрополија црногорско-приморска, Подгорица: Црквено правни положај манастира Острог и мр Младен Загарчанин из Завичајног музеја у Бару: Испоснице и пећинске цркве на простору данашње Црне Горе у средњем вијеку и постсредњевјековном периоду.

Фото: Васиљ Јововић

Након Никшића скуп се преселио у Требиње, гдје је учеснике скупа дочекао Епископ захумско-херцеговачки г. Димитрије (Рађеновић), са повијесним паросима. Учесници скупа обишли су Мркоњиће, родно мјесто Светог Василија Острошког, као и манастир Тврдош. У сали културног центра у Требињу учеснике скупа су поздравили епископ Димитрије и о. Радивоје Круљ парох мостарски. Поподневном сесијом предсједавали су:  академик проф. др Јован Делић и доц. др Душан Крцуновић са Филозофског факултета у Никшићу. Реферате су излагали: академик проф. др Јован Делић: Свети Василије у пјесмама Матије Бећковића и Рајка Петровог Нога; мр Жељко Вујадиновић, АНУРС, Бања Лука: Св. Василије Острошки у свом и нашем времену; доц. др Душан Крцуновић: Св. Василије Острошки: светост, вјерска свијест и јавно мјење и о. Слободан Бобан Јокић, Епархија будимљанско-никшићка, Никшић: Саборни храм Св. Василија у Никшићу (1900-2021), чиме је завршен дводневни међународни научни скуп посвећен Светом Василију Острошком. Сесије су пратиле конструктивне дискусије, а програм скупа је ишао уживо преко ТВ Острога и интернет странице Саборног храма Светог Василија у Никшићу. Планиран је и зборник радова са међународног научног скупа.

др Васиљ Јововић



Categories: Дневник читаоца/гледаоца

Tags: , , , , , , ,

Оставите коментар