Политички представници Хрвата у знак протеста нису ни присуствовали расправи и гласању
Фото: Војводина инфо
Суботичка Скупштина заокружила је процедуру промене Статута чиме буњевачки језик улази и званично у службену употребу у овом граду. Да би и заживео у пракси потребно је још низ корака да предузму и национални савет ове мањине и локална самоуправа, која за то треба да обезбеди и средства.
Политички представници Хрвата у знак протеста нису ни присуствовали расправи и гласању и најављују покретање иницијативе оцене уставности овакве одлуке.
Гласовима свих присутних одборника, буњевачки је, после српског, мађарског и хрватског, постао службени језик у Суботици.
„Изузетно задовољство, срећа и понос, у име целог Буњевачког националног савета, у име свих оних који су радили на стандардизацији језика, у име свих који предају овај језик у основним, средњим школама, на Педагошком факултету у Сомбору, али пре свега и највише нашем народу, Буњевкама и Буњевцима који су овај језик три и по века чували и диванили, чак и онда, када то друштвено није било пожељно, када је било и осуђивано“, истакла је председница Националног савета буњевачке националне мањине Сузана Кујунџић Остојић.
У знак протеста, расправи и гласању о овом предлогу нису присуствовали противници увођења буњевачког као службеног језика, одборници Демократског савеза Хрвата у Војводини, који најављују покретање процедуре оцене уставности овакве одлуке.
„Ми се буњевачког имена и буњевачког дијалекта, говора нећемо одрицати. Ми знамо коме шта припада, ми знамо ко шта може чинити, и у том контексту, придржавајући се демократских начела, свих нормативних вредности када је у питању савремено деловање у цивилизованим земљама, ми ћемо на тај начин и даље сматрати новоштокавску икавицу говором којим се служе Хрвати у највећем броју и држати за свој”, поручио је председник Демократског савеза Хрвата у Војводини Томислав Жигманов.
На локалној самоуправи је сада да обезбеди средства и за практично увођење буњевачког као службеног језика кореспонденције са јавном управом у граду, док савет треба да дефинише традиционалне називе насељених места у граду на буњевачком, како би они били укључени у статут.
„У ребалансу ћемо определити средства која су потребна за спровођење комплетне процедуре дефинитивног увођења буњевачког језика на територији града“, нагласио је градоначелник Суботице Стеван Бакић.
„Мораћемо да ангажујемо преводиоце за буњевачки језик и након тога ће Буњевци имати сва она права и у реалном свету која имају припадници мађарске или хрватске националне мањине“, додао је председник Скупштине града Суботица Балинт Пастор.
Буњевачки ће постати службени језик у Суботици осмог дана од објављивања данас усвојене одлуке у Службеном листу – средином маја.
Део наслова и опрема: Стање ствари
Прочитајте још
- Владимир Нимчевић: Буњевци – правни или историографски случај?
- Никола Жутић: Кроатизација Бачке и Срема
Categories: Вести над вестима
Лудилу никад краја! Уместо да, у држави Србији, службени језик буде само српски, а писмо азбучно, па ко не зна нек’ учи, у Суботици одлучили да нам цепкања српског језика још увек није доста, па, ‘зинад рватима, увели и службени буњевачки. Кад се већ не говори на Буни. А нема га ни на Јандексу. Још једна службена абецечеда, којој ни не треба преводилац, али ће га ипак тражити, добити и тај језички експерт ће дебело наплатити услуге од пореза српске сиротиње, која ће, сходно правима мањина на јасан поглед на сазвежђе Ориона, ускоро бити једина мањина без икаквих права. У матичној држави. И онда родољупци кмече „нестаје нам народ, сели се,…“. Па док се за права, која постоје само у Србији, изређају сви рвати, бошњаци, Маџари, Буњевци, Словаци, монтенигери, Шокци, Сиријци, Паштуни, азиланти, мигранти, трабанти, педери, небинарне транџе и остали Јаподи, прође Србину живот у Србији. Лакше му да се за права бори за обердушманином у Швабији, у којој, угред, Буњевци мањинска права остварују искључиво на српском језику, и отуд сања о лепој Србији за Србина, него да га јава свакодневно удара у чело, пре прве јутарње кафе.
И да, на следећим изборима опет заокружите листу „АВ-за будућност наше деце.. у Немачкој“.
Један у низу очигледних примѣра тоталне срозаности српске писмености и културе. Српски лингвисти заслужују најдубљи прѣзир.