Срећом по водитеља, моја глава је била бржа, не кажем и паметнија, од моје ноге и огласи се вриском: пази, упрљаћеш кола!
Фото: Стање ствари
И седим ја тако за воланом моје мечке, време лепо, право пролеће, народ се узмувао, кад одједном, сасвим изненада и ничим не изазван, пешачки прелаз, пред којим су ме потпуно незаслужено зауставили црвеним светлом семафора, пролази водитељ мени омрзнуте ТВ куће. Кажем себи: па чекај, шта ће он ту? То је прелаз за људе!
Онда сама од себе моја нога у ципели тесној са, због нивоа, високом штиклом, скоро три хиљаде евра по штикли урачунавајући и количински рабат јер сам купила дуплу количину, мислим две ципеле, скоро неконтролисано крете ка папучици за гас са нескривеном намером да се омрзнути водитељ прегази на мртво име, избрише из списка професије коју обавља непоштено и непрофесионално, да од њега остане само флека на асфалту којим је и до сада гамизао потпуно неовлашћено и на опште незадовољство свих нас који његов програм никада нисмо погледали нити би то себи дозволили чак и у лудилу.
Срећом по водитеља, моја глава је била бржа, не кажем и паметнија, од моје ноге и огласи се вриском: пази, упрљаћеш кола!
Еј, бре, женска главо, кажем ја себи, да ли си ти скренула са пута правде и слободе за које се пожртвовано бориш и у Мерцедесу и на високим штиклама газећи све пред собом, али демократски и без насиља.
Фото: Стање ствари
Заокупљена племенитим мислима и сновима о лепшем сутра, нисам ни приметила да је водитељ, кукавица каквог га сви знају, искористио прилику и некажњено прешао, као сви други прелетачи, на другу страну улице.
Поново сам га видела, наравно не на малим екранима, него директно на суду пред истражитељима случаја који су ме љубазно испитивали и одвели на полиграф да утврде да ли сам у тренуцима, које сам описала у претходном казивању, имала заиста лоше намере према водитељу, јавној личности, законом заштићеној, нешто попут медведа, или је у питању само обична нервоза која спопадне сваког возача кад га семафор заустави изненада и на месту где би се човек томе најмање могао надати – пред пешачким прелазом који знају да користе и којим неовлашћено прелазе и неки водитељи.
Није ме изненадила тврдња водитеља да сам га напала управо у стању које се у нормалним приликама називало другим стањем, нешто као друга Србија, што је све учеснике у процесу необично изненадило и сви су показали високи степен заинтересованости да сазнају како је могуће да водитељ, који је друга страна, буде и у другом стању.
Тако лепо, испричао је прелазник пешачког прелаза без возачке дозволе и са три промила крви у алкохолу. Ја сам, рекао је, у једнополном браку и упутио сам захтев за усвајање женског детета од двеста месеци животног доба, па се време, док се на мој захтев не добије одговор, рачуна као блажено стање.
Процес се завршио тако што су водитеља исмејали, а мене младу, неискусну и невину помиловали због чега ћу све да их тужим за сексуално узнемиравање.
Categories: Сатиристика
Оставите коментар