Новак Бјелић: Разводњени патриотизам челника САНУ

Из историје је познато да је већина древних друштава и уређених држава, патриотизам сместила на пиједестал својих основних вредности сврстаних у три групе: националне, друштвене и личне вредности

САНУ (Фото: Д. Јевремовић)

„САНУ не дели Костићеве ставове према Космету”, каже академик проф. др Љубиша Ракић у интервјуу за „Политику” од 11. априла 2021. године.

Чињеница је да је Србија пре више од две деценије нападнута, њен народ је угрожен. Јер народ, да би био народ, мора имати земљу и језик а стара мудрост гласи: „Ако народ има мајку (патрију), онда му је земља на којој живи мајка, која га храни и изнова рађа.”

Раније, у свом броју од 4. марта 2021. године „Политика” је пренела изјаву академика проф. др Љубомира Максимовића, историчара – византолога и потпредседника Српске академије наука и уметности, дату за Танјуг а поводом позива једног дела академика, међу којима је апострофирао Матију Бећковића, да се ова институција огласи око косовског питања и изјаве академика проф. др Владимира Костића, лекара – неуролога и председника САНУ, о Метохији и Косову.

Скоро комплетан текст изјаве указује на напор, који чини господин Максимовић у функцији потпредседника САНУ да на сваки начин аболира Владимира Костића, као председника ове институције, од јавне одговорности за противуставне и антинационалне ставове.

Сувишно је наглашавати да питање Метохије и Косова представља не само уставну категорију од пар екселанс националног значаја, већ и највиши степен патриотизма, јер се ради о питању бити или не бити за српску нацију и државу. Одрицање од Метохије и Косова значи, одрицање од идентитета свог народа и државе.

Порекло по предању (немањићко), место рођења и крштења (Метохија, манастир Високи Дечани), протеривање са огњишта од окупатора (1942. и 2000), ниво знања и образовања, искуства чобанина, најамника, робијаша, вишедеценијског привредника и народног посланика, а нарочито вештине стечене при избављењу Трепче из њеног, у вишевековној историји, најдубљег потонућа, чини ме компетентним да се критички осврнем на изнете ставове челника САНУ.

Новак Бјелић (Извор: Политика)

Академик Максимовић истиче да Српска академија наука и уметности није политичка већ научна институција. Међутим, пренебрегава да је она истовремено и српска, бар што се тиче њеног  пуног назива, јер то није формално питање, већ дубоко суштинско. Поред шефа државе, чија је уставна обавеза да обезбеди највећи могући степен слоге и јединства народа који га је изабрао, без обзира на страначку припадност и бирачко опредељење, та обавеза припада и осталим националним институцијама. Од јединственог става свих институција у Србији а нарочито оних од посебног значаја, које у свом називу садрже и „префикс” с р п с к а, о најважнијим националним питањима, као што је судбина Метохије и Косова, зависи и степен слоге и јединства српског народа и његове државе у целини, чиме се на најбољи начин јемчи њен суверенитет, територијални интегритет, економски просперитет и војна неутралност.

Овде треба напоменути да ни Српска православна црква – СПЦ није политичка институција а сведоци смо, да је њен став, кроз историју, од пресудног значаја за остваривање високог степена јединства и слоге српског народа. И овде делују живи људи, и ту постоје различита мишљења, али када су у питању слога и јединство, онда су сви на истој страни, и Синод (Извршни одбор) и патријарх (председник) а све у име опстанка нације и државе.

Посебно се, потпредседнику Максимовићу, може замерити на непримереном, малтене пејоративном поређењу предлога академика Матије Бећковића, да се сви чланови САНУ појединачно изјасне поводом питања Метохије и Косова, са скојевским или партијским деловањем. Скоро да сам сигуран да је господину Максимовићу добро познато да је то омладинско ангажовање резултирало немерљивим успесима у обнови ратом опустошене заједничке нам државе, од стране нацистичке Немачке и њених савезника, када су ти исти скојевци „наоружани” крамповима, лопатама, ручним колицима, у то време најсавременијом грађевинском механизацијом и изнад свега невиђеним еланом  и патриотизмом, изградили прву послератну пругу Шамац – Сарајево, названу пругом „Братства и јединства”.

Академик Максимовић не говори истину, када каже да: „постоји стално понављање  у јавности да је један научни скуп о Косову и Метохији забрањен…” а да је „САНУ пружила доказе да то није тачно”. Истина је да сам као актер оживљавања производње у једном од највећих рударско-металуршко хемијских и пољопривредних комбината у југоисточној Европи добио позив о учешћу за Округли сто о Косову и Метохији у седишту САНУ, који је заказан за 24. октобар 2018. године у 10 часова. Позив сам прихватио и благовремено доставио реферат под називом: „Комбинат Трепча као фактор економског и друштвеног развоја Србије и Косова и Метохије”. Пошто је одржавање овог научног скупа забрањено, реферат је у скраћеном издању објавила „Политика” 31. октобра 2018. године, под насловом „Вредност Трепче је немерљива”, док је у целости штампан у књизи „Казивања о Трепчи 1303–2018”.

Из историје је познато да је већина древних друштава и уређених држава, патриотизам сместила на пиједестал својих основних вредности сврстаних у три групе: националне, друштвене и личне вредности. Игноришући патриотизам ризикује се да се остави празан простор за разна мешетарења, која су често погубнија за један народ и његов опстанак од најразорнијег оружја које свет познаје.

Очигледно да постоји нешто труло у САНУ. Јер изјава коју је дао академик Владимир Костић у својству њеног челника, дана 18. октобра 2015. године а која се повремено, када коме затреба, и данас оживљава, чак и од стране њега самога „да Косово ни де факто ни де јуре није наше”, у најмању руку представља ширење дефетизма у буквалном смислу те речи.

Због свега наведеног ни сви свеци не могу га оправдати пред српским народом, па ни академик Љубомир Максимовић у својству потпредседника САНУ.

И уместо што се господин Костић, уз подршку својих истомишљеника у управним телима САНУ, забарикадирао и ставио овај проблем под тепих, те тако блокирао јавну расправу, демократичније и патриотскије би било, да се сваки члан појединачно изјасни, односно да Скупштина академије донесе одлуку о његовом личном ставу према Метохији и Косову.

Напослетку, најчаснији излаз из овог галиматијаса је да се академик проф. др Владимир Костић хитно повуче са тог угледног места, председника САНУ и тако спаси и своју част и част ове највише научно-уметничке и културне српске институције и истовремено сачува углед своје државе и народа.

Након тога, као „слободан човек”, може до миле воље да износи своје личне ставове па били они противуставни и непатриотски.

Генерални директор „Трепче” током последње деценије 20. века

Опрема: Стање ствари

(Политика, 29. 4. 2021)



Categories: Преносимо

Tags: , , , ,

Оставите коментар