Политика: „Мали Бондстил” плаши и Србе и Албанце

Ово јесте велика претња за северне општине, али и за цело подручје западног Балкана, оцењује Верољуб Петровић

Фото: Б. Радомировић

Око осам километара од северне Косовске Митровице, кад се с магистралног пута крене ка Приштини, с леве стране подно брда Црнуша, Приштина најављује почетак градње најмодернијe базe за будућу „војску Косова”. Ова локација смештена је на Бајгорским планинама, где се међе копаонички висови, на висини од 1010 метара, а како се прича, површина од 191 хектара биће уређена налик америчком „Бондстилу”. Црнуша, је иначе брдо, на којем су некада били војни репетитори Војске Југославије, а НАТО ју је немилосрдно гађао 1999. „тепих бомбама”. И данас се међу житељима Митровице може чути да су „крмаче” изручиле тоне осиромашеног уранијума баш на том месту, са којег се овај град, али и делови Звечана, Зубиног Потока, као и неколико села у лепосавићкој општини виде као „на тацни”.

Стићи до Црнуше, није једноставно. Можда за оне Албанце који крену на излет, у новоотворени „ексклузивни” ресторан сакривен нешто даље у брдима, али не и за албанске таксисте који нису смели да нас возе до места ограђеног бодљикавом жицом, где је планирана градња базе. Када смо кренули горе, прошле среде, баш се потрефио један од оних „пасјих дана”. Усуо снег, мећава, ледено јутро. Асфалтиран пут, с леве и десне стране нове куће, двоспратне, воћњаци, штале са стоком. Улазимо у дворишта у којима никог нема. Није пријатно „мувати” се ових дана ка Црнуши, месту које би могло да постане нова претња за западни Балкан. Ту где су до 1999. бојево гађање изводили војници бивших југословенских република, на којем су професори Општенародне одбране водили ђаке да провере знање из предвојничке обуке. Деца су пуцала „ћорцима”. До рата и будући полицајци из школе у Вучитрну, овде су долазили на обуку.

А кад је НАТО са Кфором дошао, кренули су на обуку косовски полицајци, припадници Унмика, Кфора, Еулекса, па и тзв. косовског заштитног корпуса (КЗК). У КЗК су ушли преобучени припадници УЧК-a, а онда временом из КЗК у КБС. Сада НАТО и војници Кфора заједно изводе вежбе ту подно брда Црнуше, на једној ледини, која је жицом ограђена и где на три језика пише „стрелиште”, на латиничном писму, на белој изанђалој табли. Ту застајемо, осврћемо се… Ипак је то „стратешко место”, делује као да полицајци, разноразни „безбедњаци”, очас могу да искоче из оближње шуме.

Даље се не усуђујемо. Само стотинак метара даље од табле нешто к’о контејнери… Чујемо то су заклони. Одатле се пуца у мету. Једва се од снега виде предајници за мобилне оператере и ТВ сигнал на самом врху Црнуше. Кроз снег и маглу можда се теже назиру јужна, северна Косовска Митровица, „Трепчин” димњак, па и јужна Митровица, али је јасно колико им је ово градилиште „малог Бондстила”, како га зову поједини мештани, близу.

Враћамо се, крећемо назад ка северној Митровици. Низ асфалтни пут, низ низбрдицу, нема Албанца којег у доласку сретосмо! Носио је један хлеб у пластичној кеси. Док локално албанско становништво зазире од овог места, приштински естаблишмент ликује, међународни представници ћуте, а Срби на северу стрепе. Пут назад води преко албанских села Жаже и Бољетин, по којем ће, како се говори, да назову војну базу. Заправо, наденуће јој име Иса Бољетинац. По злу се о њему причало. Страховала су и превише од века српска села у звечанској општини и Ибарском Колашину. „И овако смо опкољени, а тек кад се сјуре са Црнуше… Ми 21 годину стрепимо, али је сада другачије. Имаће нас на оку сваког момента”, указује младић из Косовске Митровице, који свакодневно послом одлази пут југа. Из оправданих разлога неће да нам каже име.

Иначе, ретко ко од Митровчана хоће јавно да говори о „клизавим” питањима. „Где су НАТО, ЕУ, Кфор? Нека осуде. Кфор, као реаговао! Читам, кажу, питајте Приштину шта то гради. Зашто су они ту. Да, сви ми знамо да они са њима вежбају и да их од почетка обучавају. Неће ту да буду само ови из КБС-а, биће им ту и ментори, њихови савезници. Првенствено ови амерички маринци и Немци”, говори нам мештанин из Бошњачке махале, с чијег се прозора види Црнуша, Шупковац, село Кичиће… Види се и албанско село Липа, па и порушено српско, православно гробље.

Срби у северној Косовској Митровици ипак верују да их Београд неће лако препустити уколико дође до новог „погрома”. „Верујем у Београд и у речи које је председник Вучић пре неколико дана казао, да Срби знају како ће Београд да одговори”, каже продавачица на тезги у центру северне Косовске Митровице, руком показујући на Црнушу, са које, како рече, „могу снајпером да ме нанишане као зеца”.

Претња за цео западни Балкан

Да ће база на Црнуши бити оперативна тек за три до пет година, за „Политику” тврди Верољуб Петронић, из Организације „Хумани центар Митровица” учесник многобројних форума и трибина у Бриселу, Руској Федерацији, Мађарској, Бугарској… „Стратешки је лако заузети сектор север. Притом, не треба заборавити да око 40 алтернативних праваца има са подручја из којих може да се уђе на територију северног Косова. Ипак, ово јесте велика претња за северне општине, али и за цело подручје западног Балкана. Сви просечни радарски и ПВО системи кратког и средњег домета могу да утичу на безбедност у региону. А, то ће Црнуша која се налази на свим стратегијским, оперативним и тактичким правцима да има. Одатле је на 35 километара ваздушна линија до Копаоника, на 65. километру је база Југ. База на Црнуши се гради уз потпуну логистику Кфора. Не свих чланица НАТО-а, али и Америке и Немачке сасвим сигурно. Питање је само са колико новца ће они да помогну. Ако хоће праву базу биће потребне стотине милиона евра”, наглашава Петронић, уз тврдњу да „Приштина има страх од српских војних снага, што је и један од могућих разлога зашто се баш ту прави”.

У близини вежбали терористи из АНА

Планинским венцем од Црнуше стиже се и до албанских села у општини Лепосавић. До Кошутова где су још полигон и хелиодром где је терористичка АНА, како је тада званично објавио Михаел Штајнер, специјални представник Унмика за Косово, изводила вежбе и одакле је кретала у терористичке нападе. Било је то у ово време, у априлу, 2001. и годину касније када је са 100 килограма ТНТ-а минирана „жила куцавица” у Балабану, у месту званом Лозиште. Миниран је надвожњак, а због нестручности смртно су страдали терористи из АНА-е.

Биљана Радомировић

Опрема: Стање ствари

(Политика, 10. 4. 2021)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , ,

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading