Компромис поводом Косова и Метохије који би за Вучића лично био прихватљив налази се ван граница домаћег и међународног права, истиче Копривица
Часлав Копривица (Фото: Медија центар Београд)
Који су се нови моменти појавили у процесу регулисања косовског питања после посете Мирослава Лајчака Приштини и Београду?
Лајчакова посјета Београду није донијела ништа ново. На основу оног што је он изнио, а мени се чини да је то важније од онога што је на заједничкој конференцији за штампу рекао предсједник Вучић, ЕУ жели да „једном засвагда“ ријеши Косовско питање, пошто уједињена Европа „није заинтересована за очување статуса кво“ на Косову. Другим ријечима, ЕУ овде наступа не онако како би жељела да је други, а нарочито Србија, виде – као неутрални посредник, већ као страна у преговорима која има одређене интересе. Лајчак, који долази из Словачке, не наступа са позиција своје државе, која није признала „независно Косово“ – већ наступа као чиновник ЕУ, који се већ „показао“ приликом припреме референдума о отцијепљењу Црне Горе. Референдум је био спроведен уз кршење свих могућих правних норми, а ЕУ је у томе одиграла крајње пристрасну улогу, помажући Милу Ђукановићу да отцијепи Црну Гору од заједничке државе са Србијом, упркос реалној вољи већине грађана Црне Горе.
Какво је компромисно решење Лајчак спреман да понуди Србији како би она пристала да промени сатус кво, који не одговара ЕУ на „правно обавезујући споразум“ са Приштином?
Када Лајчак каже да је он против статуса кво, то значи да Брисел схвата једноставну чињеницу – вријеме, када је ријеч о Косовском питању, није на његовој страни, и зато треба што је могуће прије завршити све дугорочне геополитичке процесе, започете још прије неколико деценија. Релативно недавно Лајчак је изјавио да Косовски проблем не може да буде решен уколико не буду усвојене измјене Устава Србије и „Устава“ „Косова“. „Устав“ такозваног „Косова“ је документ који ништа не значи; само косовски Албанци евентуално могу да сматрају да он некога на нешто обавезује…. Али зато Устав Републике Србије крајње јасно одређује коме припада Косово и Метохија и какви могу бити оквири за постизање споразума по овом питању.
С друге стране Брисел инсистира на признању независности Косова и Метохије од стране Београда. То се именује као „свеобухватна нормализација односа“ која, како је изјавио Лајчак, треба „једном заувијек“ да реши ово питање. Другим речима, Србија једном и за сва времена треба да одустане од своје територије. У складу са оним што предлажу ЕУ и САД, Србија не може да рачуна на рјешење које би одговарало Уставу Србије и резолуцији 1244 СБ УН. Други међународноправни оквир за регулисање Косовског питања не постоји, све остало што је било потписано за године преговора између Београда и Приштине излази ван тих оквира, укључујући и Бриселски споразум. Злослутна формулација „свеобухватна правна нормализација“ није ништа друго до криптоним који скрива признање „Косова“ од стране Србије или трајно одустајање Београда од нормалних, разумних и правно утемељених претензија на реинтеграцију привремено отргнуте територије Косова и Метохије у уставноправно поље Републике Србије.
Па ипак, председник Србије Вучић инсистира на „компромисном решењу“. Шта би Запад ипак могао да предложи Србији као компромис, неопходан за окончање преговарачког процеса?
У сваком преговорачком процесу ријеч је о компромису, само је питање у каквим границама он треба бити постигну. Не знам какву ће варијанту пробати на нађе Запад, али без сваке сумње њихов циљ је легализација фактичког стања ствари изазваног насилним одвајањем и незаконитим признањем сепаратистичке формације под називом „Република Косово“. Запад би хтео да од тог правног инцидента направи нову међународну реалност. С друге стране, врло је индикативно што у комуникацији са представницима Русије српске власти, првенствено предсједник, стално „заборавља“ да подвуче да резолуција 1244 СБ УН не може да буде предмет погодбе. Вучић стално дјелује тако дао да та резолуција не постоји. Његове формулације, изјаве о некаквом компромису у коме свака страна треба да буде „подједнако незадовољна“ само су приче за малу децу, то је некаква лажна мудрост. Таквом реториком председник Србије покушава да камуфлира оно што је несумњиво – компромис поводом Косова и Метохије који би за њега лично био прихватљив налази се ван граница домаћег и међународног права.
Мирослав Лајчак (фото ЕПА ЕФЕ – К.С.)
Пред пут у Србију Лајчак је поменуо да је неопходно формирати Заједницу српских поштина, што се албанска страна обавезала да ће урадити још 2013. године, али није урадила до данас. Може ли тај моменат у будућем споразуму бити употребљен као компромис?
Колико памтим, предсједник Србије је раније говорио о томе да Заједница српских општина, која је одавно била договорена и која не даје српском народу на Косову и Метохији никакве полуге извршне власти, не може још једном да се учини предметом преговора. Не могу се чинити нови уступци албанској страни у замјену за формирање Заједнице српских општина, пошто је њено формирање обавеза, која мора да буде извршена. С друге стране, средином прошле године западни посредници, у првом реду Њемачка, почели су да говоре о томе да све што је било потписано од самог почетка бриселског процеса, треба да буде реализовано тек после потписивања „свеобухватног споразума“. То је врло безочна конструкција, која никако не одговара базичним представама о томе шта је то право и шта су то међународни уговори. Уз то, Србија је у рекордном року испунила све што је било потписано у Бриселу, без обзира на то што то није било у њеном интересу. Вучић и његов тим су просто демонтирали правни систем Србије на територији јужне покрајине. Сада се испоставило да ЕУ, која је отворена савезница албанских сепаратиста, тражи тумачење договора које би омогућило косовским Албанцима да не формирају Заједницу српских општина, али тако да се то не сматра кршењем претходних споразума.
Колико времена је Брисел издвојио на потписивање споразума између Београда и Приштине? Сам Лајчак каже да преговори могу да се заврше у року од неколико месеци.
Да, Запад сада о томе сања. Када би они могли то да ураде, то би већ било урађено. Ја бих желио да напоменем вашим читаоцима да је читава Вучићева кампања за такозвано „разграничење“ Србије од Косова започела у јулу 2017. године, непосредно пошто је био изабран за председника Србије. За њега, тачније за оне који њему диктирају дневни ред, то је било оптимално, пошто је сваком лидеру лакше да реши непријатна питања на почетку четворогодишњег мандата. Али већ је 2021. година, четврта година Вучићевог предсједничког мандата. Није у његовом интересу да постигне погубан споразум са Приштином управо сада, при томе у оним оквирима на које је пристао потписивањем Бриселског споразума. Колико год да је моћна Вучићева пропаганда, предсједник ипак разумије да сваки компромис који излази ван оквира Устава Србије и резолуције 1244 може реално да нашкоди његовом угледу у изборној години.
Мирослав Лајчак: Папир постоји – већ договорени делови споразума Београда и Приштине
Пре избора новог српског патријарха у медијима се водила бурна дискусија на тему да ли од личности патријарха зависи однос цркве према Косову и Метохији. Мишљење Цркве је један од фактора који предсједник Вучић такође треба да узме у обзир када буде доносио одлуку о потписивању споразума са Приштином. Може ли СПЦ у догледној будућности да промени став по коме је Косово и Метохија неотуђиви део Србије?
Избор патријарха неки српски медији, нарочити блиски властима, представили су малтене као праву предизборну кампању, мада је то потпуно неприхватљиво када је ријеч о црквеним питањима. Јасно је да српским властима није било свеједно ко ће од архијереја заузети патријарашки трон.
Фото: Зоран Жестић/Танјуг
Унутрашње црквено уређење такво је да патријарх не може да иде против Светог архијерејског сабора. Ми знамо да је претходних година Свети архијерејски сабор већ два пута јасно изрицао став поводом недопустивости отуђења Косова и Метохије. У недавном интервјуу патријарха Порфирија за РТС чули смо да је Косово и Метохија духовна колијевка Србије и да та територија не може бити монета за поткусуривање. С друге стране, док је патријарх Порфирије био митрополит Загребачко-љубљански, он је испољавао забрињавајућу склоност да подржава став власти о Косову и Метохији, иако је јасно да он противречи Уставу Србије, међународном праву и мишљењу већине архијереја СПЦ. Надам се да ће се то промијенити пошто је преузео престо српских патријарха, те да ће Његова светост патријарх Порфирије сада бранити став по коме је Косово и Метохија неотуђиви дио Србије.
Интервју Часлава Д. Копривице руској Информационој агенцији Регнум 4. 3. 2021.
Разговор водила: Татјана Стојановић
Опрема: Стање ствари
(Покрет за ослобођење Косова и Метохије, 12. 3. 2021)
Прочитајте још
Categories: Преносимо
Хвала професору Копривици што је јасно изнео ситуацију у којој се налазимо када је у питању отето Косово и Метохија. Сем тога је објаснио да Бриселски споразум више не важи јер је супротна страна одустала од њега и да га треба суспендовати. (На страну чињеница да је његово потписивање било на штету Србије?. )