Драгослав Пакић: Дара преживела Јасеновац, али није Америку и (Другу) Србију

НВО већ истакле своју заинтересованост за прикупљање података у региону Западног Балкана којима ће се непобитно доказати да је у конкретном случају Дара прва почела

Кадар из филма Дара из Јасеновца (Фото: Снимак екрана)

Дара је превршила меру.

Преживела је Јасеновац, није Америку, а како се ствари наговештавају, сва је прилика да неће ни филмски полусвет Друге Србије. Њима би више одговарало да је Дара из Сребренице. Онда би жал за „нашим парама“ био много подношљивији.

НВО су већ истакле своју заинтересованост за прикупљање података у региону Западног Балкана којима ће се непобитно доказати да је у конкретном случају Дара прва почела. И не само Дара, него и њен преостали брат Буда.

Дари прети опасност да је доживе као споменик Стефану Немањи. Нема крст, а мач је у туђим рукама. Како и треба. Поред тога, отишла је много у висину па приземни посматрачи не успевају да досегну поенту коју је аутор хтео да каже а да при том не помене четнике, зверску геноцидну републику и душегупку, специјални камион, гасну комору, за коју извесни историчари из Београда тврде да је то плод чисте српске генијалности срачунате да се другом нанесе зло а да не боли.

Фото: Дистрибутерска кућа Мегаком

Европски парламент спрема амандмане на позитивне приказе филма уз захтев да се могући неспоразуми око саме теме филма и његовог уметничког дојма већ једном реше на начин како се на Јасеновац гледа из европске перспективе. Рецимо из Хрватске и хотелске собе Тање Фајон.

Већ су се у јавности обнародовала мишљења угледних редовних гостију многих специјалних емисија како на ТВ екранима теле кућа са националном, тако и оних са анационалном фреквенцијом, са захтевом да се народне паре, предвиђене за помоћ филмском стваралаштву, могу доделити само оним филмским пројектима који говоре о српским неделима. То би, надају се предлагачи, натерало суседе да и они почну да снимају филмове о сопственим злочинцима, макар то трајало и само неколико секунди колико су, по њиховом виђењу, злочини и трајали. Глумци би изговарали дијалоге на начин као што се читају упутства за коришћење појединих лекова уз сугестију за обавезну консултацију вашег лекара, фармацеута или познатог филмског критичара који има изграђене ставове о српској кривици општег карактера. Као, између осталих и онај који тврди да се „прича не може градити на градацији злочестих усташа и немоћних Срба“. Свет је већ навикнут да се ствари виде сасвим обрнуто. Злочести су Срби, а усташе су обични припитомљени анђели једино за свој дом спремни.

Марко Јанкетић као Макс Лубурић у Дари из Јасеновца (Извор: Спутњик)

Да би се ствари колико-толико довеле на право место било би неопходно да се Дара врати себи и општем ставу према козарачкој деци, да да свечану изјаву како је она са својим братом у Јасеновцу била на летовању у прихватилишту које је организовао Црвени крст. Тамо је присуствовала уметничким приредбама са циганском музиком и српским песмама као и са столицама за које се глумци туку, утркују и боре као да је столица престо председника републике у чему и јесте поента укупне приче о Дари и Јасеновцу. Ко остане без столице, није прешао цензус и неће га бити на јавној сцени макар се правдао да је у питању само бојкот који у крајњој консеквенци значи победу.

Догодине у победу!



Categories: Сатиристика

Tags: , ,

2 replies

  1. Рада тужи Дару по цијоме свијету..можда следи и забрана у цијеломе свету.Рада препознала Дару у Олуји.И упознале Лордана монополисте на тему.

    1
    6
  2. Једино што могу да приметим је да су жене у црном изопштене из ове приче или вешто ћуте и спремају нешто страшно.

    10

Оставите коментар