Политика: Мађарска и Пољска надиграле Брисел?

Лидери ЕУ су синоћ постигли споразум о седмогодишњем буџету и пакету за економски опоравак од пандемије корона вируса, након што су превазишли разлике после приговора Пољске и Мађарске

Емануел Макрон, Урсула фон дер Лајен, Матеуш Моравјецки и Виктор Орбан јуче у Бриселу (Фо­то EPA-EFE/Olivier Matthys)

Брисел – Лидери ЕУ су синоћ постигли споразум о седмогодишњем буџету и пакету за економски опоравак од пандемије корона вируса, након што су превазишли разлике после приговора Пољске и Мађарске, изјавио је председник Европског савета Шарл Мишел, преноси АП. Детаљи постигнутог споразума за сада нису познати.

Процена поштовања владавине права, првенствено је тема правосуђа, а не политичара. Ово је кључна, и далекосежна основа компромисног предлога Берлина, Будимпеште и Варшаве, за излазак из текућег ЕУ буџетског ћорсокака, о коме су се изјаснили лидери 27 чланица на последњем, овогодишњем редовном самиту, који је јуче почео у Бриселу.

Унапред означен као „судбоносни”, самит за кључну тему има судбину следећег седмогодишњег буџета ЕУ (2021–2027), и са њим повезаним СОС корона фондом, који збирно обухватају 1,8 билиона евра. Средином новембра, Мађарска и Пољска уложиле су вето на предлог тог „финансијског пакета”, иза кога стоје и Европска комисија (ЕК) и Европски парламент (ЕП).

Одлучни отпор две источноевропске чланице ЕУ (у унији од 2004) изазвала је најава да би дистрибуција новца из буџета и СОС корона фонда чланицама убудуће директно зависила од бриселске процене владавине права на тлу држава у саставу уније. Почетком ове седмице, Европска комисија упутила је Мађарској и Пољској 24-сатни ултиматум, да или одустану од вета (усвајање ЕУ буџета захтева једногласну одлуку чланица) или ће 25 држава у тој „заједници”, формирати СОС корона фонд (који не захтева једногласје), без те две чланице. Бриселски ултиматум пао је у воду, након сложених дипломатских маневара Берлина, на које су позитивно одреаговале и Будимпешта и Варшава.

Пред државнике у Бриселу, стигао је тако јуче предлог трија Берлин – Будимпешта – Варшава, који предвиђа да се о процењивању владавине права – и то искључиво у вези са коришћењем буџетских средстава (2021–2027) и СОС корона фонда држава чланица – најпре мора изјаснити Европски суд правде (ЕСП). Док ЕСП (највиша судска инстанца у ЕУ, са седиштем у Луксембургу) овим поводом не изађе са својом проценом, Брисел не би покретао никакве „истраге” или „казнено-санкционе процесе”, проистиче из документа који су утаначили немачка канцеларка Ангела Меркел, мађарски премијер Виктор Орбан и Матеуш Моравјецки, председник владе Пољске.

Посматрачи већ процењују да ће ЕСП за правно мишљење поводом овог, иначе осетно суженог поља примене појма „владавине права” (само за случајеве коришћења новца из следеће заједничке касе ЕУ), бити неопходно између 10 месеци и две године. Подсећања ради, правни тимови ЕУ у два наврата 2014. и 2018. године већ су нагласили да према важећим правним актима ЕУ нема правног основа за умрежавање деобе заједничког новца са спољном инспекцијом владавине права на тлу суверених чланица.

Било како било, изгледа да од директног и моменталног условљавања дистрибуције „порција новца” (са гомиле од 1,8 билиона евра) са евентуалним обимним испитом из владавине права (на теме: корупције у редовима власти, поштовања независног судства, прихвата миграната, права ЛГБТ суграђана…) за сада нема ништа. Барем су тако у среду смислили Меркелова, Орбан и Моравјецки, пред пленарно изјашњавање у Бриселу.

Предлог „тројке” предвођене Ангелом Меркел, јесте да Европски савет на текућем самиту, стане иза „објашњавајуће декларације” којом би обећао да ће се према свим државама чланицама у колу новац – владавина права, „опходити једнако”. Декларације ове врсте, иначе нису правно обавезујуће. Такође, у случају да се држава чланица једног дана ипак нађе „на тапету” због епизода са евентуалним кршењем владавине права, имала би прилику да тему стави пред Европски савет… зацртали су овог пута Берлин, Будимпешта и Варшава.

Како ће на бриселском самиту проћи предлог по коме Европски суд правде добија кључну улогу у вагању да ли суверене државе чланице користе новац из заједничког буџета у складу са правним нормама ЕУ, загонетка је.

Мађарски премијер Виктор Орбан након договора са Меркеловом и Моравјцеким, већ је прогласио „победу”. И то зато, поручује званична Будимпешта што је „аутоматско повезивање” буџетског новца и политизирање владавине права, за сада барем у предлогу) скрајнуто на други колосек.

Расположење чланства ЕУ према финалном предлогу Меркелове, Орбана и Моравјецког тешко је процењивати унапред. Посебно, како би могло да гласа богатије северозападно крило ЕУ. Наиме, крило које предводи Холандија (уз подршку Аустрије) већ месецима одлучно тражи да се веза „новац – владавина права” сместа успостави. То стога што би управо та ЕУ секција, требало да приложи Бриселу свој беспрекорни кредитни рејтинг, како би ЕУ на берзама узајмила 750 милијарди евра и до следећег лета поделила средства чланицама привредно урушеним због пандемије.

„За сада сам неутралан. Тражићемо додатна појашњења”, загонетно је најавио премијер Холандије уочи јучерашњег самита у Бриселу.

Тања Вујић

Опрема: Стање ствари

(Политика, 11. 12. 2020)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , ,

Оставите коментар